Beograd, Priština i sever Kosova

Vlada Kosova nastaviće svoju posvećenost uspostavljanju reda i zakona na severu zemlje. Veruje se da je pomoć u tome i dijalog Prištine i Beograda koji se odvija u Briselu uz posredstvo EU.

Poseban prioritet je dat uspostavljanju reda na carinskim prelazima sa Srbijom na severu zemlje, iako su putevi koji vode prema njima i dalje nesigurni kada je u pitanju transport robe i to zbog barikada i blokade magistralnih puteva od strane lokalnih Srba.

Zamenica premijera, istovremeno i ministrica za trgovinu, Mimoza Kusari-Lila, ističe da se Vlada ponaša u skladu sa postignutim sporazumima u dijalogu sa Beogradom.

Kada je trgovina u pitanju, ona navodi da je na snazi pun recirpocitet, dok što se tiče ostalih oblasti, Kusali Lila kaže da Kosovo ne može da imitira Srbiju, pošto je zvanična Priština posvećena sprovođenju odluka i akata u skladu sa evropskim standardima i vrednostima.

„Što se tiče reciprociteta u oblasti ekonomije i politike uopšte, moram da naglasim da Kosovo vodi politiku koja je proevropska, a koja za cilj ima avansirane vrednosti. Mi ne možemo raditi sve ono što radi Srbija zato što često njene akcije nisu u skladu sa evropskim vrednostima“, kazala je ona.

Napori kako bi se na severu uspostavio normalan život, po rečima domaćih ali i međunarodnih zvaničnika, treba biti praćeno gašenjem srpskih paralelnih struktura koje podržava Beograd.

Pasivnost Vlade Kosova

Ali, samo posvećenost Vlade za ukidanje ovih struktura na severu, ne može ubediti kosovsku opoziciju da će se to zapravo i desiti.

Poslanik Samoopredeljenja Glauk Konjufca smatra da će pasivnost Vlade Kosova uticati na to da međunarodna zajednica izađe sa jednim, kako je rekao, bolnim predlogom, koji može biti i u vezi pronalaska jednog kompromisa za sever.

„Ukoliko bi imali vladu koja bi bila ofanzivna, koja bi blokirala robu iz Srbije i primenila pune političke, ekonomske i trgovinske recipročne mere sa Srbijom, onda mislim da ne bi bilo ni glasova iz međunarodne zajednice, koji inače navode da postoji potreba za jedan kompromis za sever Kosova, za neki specijalni status, ili za neki Ahtisari plus za sever Kosova“, ističe Konjufca.

Državni sekretar u ministarstvu Vlade Srbije za Kosovo Oliver Ivanović, pak, kaže da što se severa i srpskih institucija u tom delu tiče, postoji prostor za razgovore u periodu koji je pred nama, ali dodaje da je to pitanje koje se treba rešiti ipak na nekom višem nivou.

„Kompromis je svako uvek moguć, ali je pitanje na kojoj je poziciji. Važno je da pregovori teku i da se na tu temu dogovora. Ali ja ne mislim da će to biti u formatu Borko Stefanović – Edita Tahiri, jer je to preozbiljno pitanje za pojedinca“, kazao je on.

Inače, o bezbednosnom stanju na severu Kosova brinu snage NATO-a, odnosno KFOR. A u nedostatku kosovskih institucija, u tom delu deluju one srpske, koje građanima obećavaju da neće dozvoliti uspostavljanje vlasti Republike Kosova na severu zemlje, gde je većina srpsko stanovništvo.