Hoće li, posle višemesečne pauze, dva pregovaračka tima Beograda i Prištine nastaviti dijalog 21. februara , kako to najavljuju u Briselu? U decembru je prokockana kandidatura Srbije zbog neuspelog pokušaja balvan diplomatije na severu Kosova. Sada se očekuje konačni dogovor oko predstavljanja Kosova na regionalnim i međunarodnim skupovima. Rešenje se traži opet u predvečerje odluke o evropskoj kandidaturi Srbije.
Iako je u četvrtak zvanično iz Brisela saopšteno da se planira nastavak dijaloga Beograda i Pritšine 21. februara, šef beogradskog pregovaračkog tima je izjavio da taj datum nije još čvrsto dogovoren.
Zato smo ponovo pozvali Brisel i Maja Kocijančić, portparolka komesarke za spoljne poslove EU Ketrin Ešton nam je potvrdila da Brisel planira nastavak dijaloga 21. februara, na kome će se razgovarati o regionalnom predstavljanju Kosova i o implementaciji onoga što se do sada dogovoreno.
„Kontakti su u toku, sledeća runda dijaloga je 21. februara“, rekla je naša sagovornica u Briselu.
„Ne mogu to sada da potvrdim ali to je jedan od najverovatnijih datuma. Ne mogu da potvrdim zato što konsultacije još uvek traju. Pokušavamo da napravimo što bolju poziciju i atmosferu pre samog sastanka, da bi na sastanku mogli da imamo više mogućnosti da postignemo pozitivno rešenje“, rekao nam je šef beogradskog pregovaračkog tima Borko Stefanović.
Na pitanje da li veruje da može doći do dogovora do 21. februara, Stefanović je pozitivno odgovorio. A na pitanje da li će i Beograd i Priština napraviti ustupke, Stefanović je ponovio da je Beograd dao jasne predloge i da stoji na tim pozicijama.
Jeljka Kacina, izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju, pitali smo gde je zapelo, u Beogradu ili Prištini, a on nam je “diplomatski”odgovorio: ”I da znam, ne bih vam rekao.”
Kacin veruje da ovoga puta neće biti propuštena šansa Srbije da dobije kandidaturu.
“Moj zvaničan stav je da sam duboko ubeđen da su obe strane zainteresirane, ne samo za dijalog, nego i za proboj i za njegovu implementaciju koja bi omogućila da Srbija 1.marta dobije datum što bi bila svakako kolateralna dobit za sve neposredne susede uključujući i Kosovo kao i za ceo širi region”, rekao nam je Kacin.
Pritisci i na Prištinu
Postoje indicije, kaže spoljnopolitički komentator Boško Jakšić, da je ovoga puta pritisak ravnomerno raspoređen i na Beograd i na Prištinu kako bi se došlo do rešenja u predstavljanju Kosova na međunarodnim skupovima. Beograd insistira da uz Kosovo piše Rezolucija 1244 ali nudi nekoliko varijanti. Očekuje se odgovor Prištine.
“Mislim da će to ovoga puta biti neka vrsta kombinovane tehnike, i da Beograd ovoga puta neće moći da se žali da su pritisci jednosmerno usmereni samo na srpsku vlast. Ima prilično indicija da će određena doza pritisaka biti usmerena i ka Prištini koja ne može samo da odbija rešenja koja Beograd nudi o predszavljanju Kosova u međunarodnim institucijama”, ocenjuje Jakšić.
Očigledno je da postoji politička spremnost Brisela da se ovoga puta Srbiji pomogne, nastavlja naš sagovornik:
“Evropa je, izgleda, pozitivno pročitala napore koje čini predsednik Tadić povodom Kosova, sve ono što je on u poslednje vreme uradio predlažući neka svoja rešenja, upozoravajući Srbe na Kosovu da referendum nije dobar potez. To je sve pozitivno ocenjeno u Briselu i dolazi se na stanovište da te gestove treba nagraditi kandidaturom koja će nesumnjivo imati veliki doprinos u pozicioniranju Demokratske stranke uoči izbora.”
Podsetimo, cela je igra u tome – hoće li ime pod kojim će Kosovo ravnopravno sesti za sto sa svojim regionalnim i međunarodnim partnerima, označiti vidljivo priznanje realnosti da se pojavila još jedna država na Balkanu ili će ono biti dovoljno fleksibilno da mogu biti zadovoljni i Beograd i Priština i oni malobrojni u regionu koji nisu i oni mnogobrojniji koji jesu priznali nezavisno Kosovo.
Ako je suditi po našim sagovornicima, 21. februar može biti uspešan uvod u odluku o kandidaturi.
“Živi bili, pa videli , ja u to verujem”, kaže Kacin.
“Wait and see”, dodaje i Jakšić.
Ipak, sa Beogradom i Prištinom treba biti oprezan. Dakle, živi bili pa videli.
Iako je u četvrtak zvanično iz Brisela saopšteno da se planira nastavak dijaloga Beograda i Pritšine 21. februara, šef beogradskog pregovaračkog tima je izjavio da taj datum nije još čvrsto dogovoren.
Zato smo ponovo pozvali Brisel i Maja Kocijančić, portparolka komesarke za spoljne poslove EU Ketrin Ešton nam je potvrdila da Brisel planira nastavak dijaloga 21. februara, na kome će se razgovarati o regionalnom predstavljanju Kosova i o implementaciji onoga što se do sada dogovoreno.
„Kontakti su u toku, sledeća runda dijaloga je 21. februara“, rekla je naša sagovornica u Briselu.
„Ne mogu to sada da potvrdim ali to je jedan od najverovatnijih datuma. Ne mogu da potvrdim zato što konsultacije još uvek traju. Pokušavamo da napravimo što bolju poziciju i atmosferu pre samog sastanka, da bi na sastanku mogli da imamo više mogućnosti da postignemo pozitivno rešenje“, rekao nam je šef beogradskog pregovaračkog tima Borko Stefanović.
Na pitanje da li veruje da može doći do dogovora do 21. februara, Stefanović je pozitivno odgovorio. A na pitanje da li će i Beograd i Priština napraviti ustupke, Stefanović je ponovio da je Beograd dao jasne predloge i da stoji na tim pozicijama.
Jeljka Kacina, izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju, pitali smo gde je zapelo, u Beogradu ili Prištini, a on nam je “diplomatski”odgovorio: ”I da znam, ne bih vam rekao.”
Kacin veruje da ovoga puta neće biti propuštena šansa Srbije da dobije kandidaturu.
“Moj zvaničan stav je da sam duboko ubeđen da su obe strane zainteresirane, ne samo za dijalog, nego i za proboj i za njegovu implementaciju koja bi omogućila da Srbija 1.marta dobije datum što bi bila svakako kolateralna dobit za sve neposredne susede uključujući i Kosovo kao i za ceo širi region”, rekao nam je Kacin.
Pritisci i na Prištinu
Postoje indicije, kaže spoljnopolitički komentator Boško Jakšić, da je ovoga puta pritisak ravnomerno raspoređen i na Beograd i na Prištinu kako bi se došlo do rešenja u predstavljanju Kosova na međunarodnim skupovima. Beograd insistira da uz Kosovo piše Rezolucija 1244 ali nudi nekoliko varijanti. Očekuje se odgovor Prištine.
“Evropa je, izgleda, pozitivno pročitala napore koje čini predsednik Tadić povodom Kosova", ocenjuje Boško Jakšić.
“Mislim da će to ovoga puta biti neka vrsta kombinovane tehnike, i da Beograd ovoga puta neće moći da se žali da su pritisci jednosmerno usmereni samo na srpsku vlast. Ima prilično indicija da će određena doza pritisaka biti usmerena i ka Prištini koja ne može samo da odbija rešenja koja Beograd nudi o predszavljanju Kosova u međunarodnim institucijama”, ocenjuje Jakšić.
Očigledno je da postoji politička spremnost Brisela da se ovoga puta Srbiji pomogne, nastavlja naš sagovornik:
“Evropa je, izgleda, pozitivno pročitala napore koje čini predsednik Tadić povodom Kosova, sve ono što je on u poslednje vreme uradio predlažući neka svoja rešenja, upozoravajući Srbe na Kosovu da referendum nije dobar potez. To je sve pozitivno ocenjeno u Briselu i dolazi se na stanovište da te gestove treba nagraditi kandidaturom koja će nesumnjivo imati veliki doprinos u pozicioniranju Demokratske stranke uoči izbora.”
Podsetimo, cela je igra u tome – hoće li ime pod kojim će Kosovo ravnopravno sesti za sto sa svojim regionalnim i međunarodnim partnerima, označiti vidljivo priznanje realnosti da se pojavila još jedna država na Balkanu ili će ono biti dovoljno fleksibilno da mogu biti zadovoljni i Beograd i Priština i oni malobrojni u regionu koji nisu i oni mnogobrojniji koji jesu priznali nezavisno Kosovo.
Ako je suditi po našim sagovornicima, 21. februar može biti uspešan uvod u odluku o kandidaturi.
“Živi bili, pa videli , ja u to verujem”, kaže Kacin.
“Wait and see”, dodaje i Jakšić.
Ipak, sa Beogradom i Prištinom treba biti oprezan. Dakle, živi bili pa videli.