Uoči Parade ponosa gradonačelnik prestonice i ministar policije obećavaju da će svi građani biti bezbedni; gej populacija ipak se ne oseća tako.
“Beogradom krv će liti, al’ parade neće biti, čekamo vas”, “Smrt pederima”, “Ubij pedera”. Ovo su samo neki od grafita koji bi, pošto već nedeljama šalju poruke sa fasada u strogom centru Beograda, konačno trebalo da budu uklonjeni. Nalog je dao gradonačelnik lično:
"Jednostavno, u ovom gradu bi svaki naš sugrađanin trebalo da se oseća bezbedno i sigurno, bez obzira na svoju opredeljenost. Mi ćemo to i dalje raditi, a ono što želim da istaknem je da mi u gradu, realno, imamo problema sa nekim grupacijama koje su uglavnom kriju iza nekih navijačkih organizacija i koji često koriste razne prilike za uništavanje ovog grada i maltretiranje njegovih sugrađana."
Uoči Parade ponosa koja je zakazana za 20. septembar u Beogradu broj grafita koje potpisuju ultradesničarske i neonacističke organizacije poput Obraza i Nacionalnog stroja, te različite navijačke grupe, raste iz dana u dan. Do sada je u gradu registrovano više od 30 lokacija sa preko 300 grafita mržnje.
Predsednik Gej strejt alijanse Boris Milićević kaže za naš program da su uoči Parade ponosa njeni učesnici uznemireni. Nada se da će policija 20. septembra u Beogradu raditi svoj posao:
"U strahu su, neću da kažem paničnom, ali su ozbiljno uplašeni. Bukvalno, kada su se pojavili grafiti, to je bio petak na subotu pre tri-četiri nedelje, mi smo iste te noći počeli da dobijamo pozive od ljudi koji su nam govorili gde su ispisani grafiti. Videlo se da je to organizovano, da to ne radi neki klinac iz kraja nego da to radi neka organizovana grupa."
Dok gradske službe brišu grafite, a fudbalski klubovi pozivaju navijače da se drže stadiona, ultradesničarske organizacije otvoreno poručuju da će učiniti sve da spreče Paradu ponosa. Mladen Obradović iz pokreta Obraz nedavno je za naš program objasnio dokle su spremni da idu:
"Obraz se protivi održavanju jedne takve nakaradne manifestacije i potpuno je prirodno da smo spremni na sve vidove delovanja u tom pravcu. U svakom slučaju, smatramo da je to samo početak i tek najava onoga što dolazi."
"U ovoj državi niko ne sme nikome da preti", tako bar poručuje ministar policije Ivica Dačić, i obećava da ne sledi ništa osim
uredno prijavljene manifestacije:
Ivica Dacić, , Foto: Vesna Anđić
"Ja sam rekao jednu stvar, ja sam ministar unutrašnjih poslova, šta ja mislim o nečemu to je moja privatna stvar. Moja uloga i zadatak jeste da se obezbedi javni red i mir i bezbednost za sve građane Srbije. Ako su skupovi legalno prijavljeni i ako će se oni održavati, bez obzira na to što tu postoje zaista ozbiljni bezbednosni rizici, policija će učiniti sve da garantuje da održi bezbednost i javni red i mir."
Prva gej parada koja je održana 2001. godine u Beogradu je završena uz više desetina povređenih učesnika. Naočigled policije brutalno su ih tukli pripadnici utradesničarskih organizacija i navijačkih grupa:
"Dosta!"
"Stani, ubićeš čoveka!"
"Hitnu pomoć zovite!"
"Pa skloni ga, ’ajde, šta je!"
Stepen mržnje i netrpeljivosti se ni osam godina kasnije, ako je suditi po grafitima, ne smanjuje. Profesor Beogradskog univerziteta Ljubiša Rajić uzrok vidi u politici devedesetih i činjenici da je Srbija duboko partijarhalno društvo koje ne podnosti različitosti:
"Devedesete su u politici bile zasnovane upravo na mržnji, da bi mogla da se izvrši raspodela političke moći koja je omogućila da se preraspodeli ekonomska moć u društvu. Kad se jedanput mržnja uvede kao sredstvo političke borbe, onda je jako teško to promeniti. Napadi na homoseksualce i celu tu alternativu zamenjuju nekadašnje napade na Hrvate i Muslimane – ne možeš više da budeš velikosrbin, ali onda možeš da mrziš homoseksualce. Tim pre što jedan deo političke elite, ne mali, u svemu onome što je drugačije vide neku pretnju zamišljenom muško-srpskom identitetu. Ovi drugi neće jer ne smatraju to bitnim ili se boje da će izgubiti glasače, i onda se sve tako kotrlja kako se kotrlja."
Ipak, pripreme za Paradu ponosa se nastavljaju, a učesnici poručuju da neće odustati od borbe za svoja prava. Još uvek nije poznata maršruta kojom će se kretati, niti koliko će ih biti.
“Beogradom krv će liti, al’ parade neće biti, čekamo vas”, “Smrt pederima”, “Ubij pedera”. Ovo su samo neki od grafita koji bi, pošto već nedeljama šalju poruke sa fasada u strogom centru Beograda, konačno trebalo da budu uklonjeni. Nalog je dao gradonačelnik lično:
"Jednostavno, u ovom gradu bi svaki naš sugrađanin trebalo da se oseća bezbedno i sigurno, bez obzira na svoju opredeljenost. Mi ćemo to i dalje raditi, a ono što želim da istaknem je da mi u gradu, realno, imamo problema sa nekim grupacijama koje su uglavnom kriju iza nekih navijačkih organizacija i koji često koriste razne prilike za uništavanje ovog grada i maltretiranje njegovih sugrađana."
Uoči Parade ponosa koja je zakazana za 20. septembar u Beogradu broj grafita koje potpisuju ultradesničarske i neonacističke organizacije poput Obraza i Nacionalnog stroja, te različite navijačke grupe, raste iz dana u dan. Do sada je u gradu registrovano više od 30 lokacija sa preko 300 grafita mržnje.
Predsednik Gej strejt alijanse Boris Milićević kaže za naš program da su uoči Parade ponosa njeni učesnici uznemireni. Nada se da će policija 20. septembra u Beogradu raditi svoj posao:
"U strahu su, neću da kažem paničnom, ali su ozbiljno uplašeni. Bukvalno, kada su se pojavili grafiti, to je bio petak na subotu pre tri-četiri nedelje, mi smo iste te noći počeli da dobijamo pozive od ljudi koji su nam govorili gde su ispisani grafiti. Videlo se da je to organizovano, da to ne radi neki klinac iz kraja nego da to radi neka organizovana grupa."
Do sada je u gradu registrovano više od 30 lokacija sa preko 300 grafita mržnje.
Dok gradske službe brišu grafite, a fudbalski klubovi pozivaju navijače da se drže stadiona, ultradesničarske organizacije otvoreno poručuju da će učiniti sve da spreče Paradu ponosa. Mladen Obradović iz pokreta Obraz nedavno je za naš program objasnio dokle su spremni da idu:
"Obraz se protivi održavanju jedne takve nakaradne manifestacije i potpuno je prirodno da smo spremni na sve vidove delovanja u tom pravcu. U svakom slučaju, smatramo da je to samo početak i tek najava onoga što dolazi."
"U ovoj državi niko ne sme nikome da preti", tako bar poručuje ministar policije Ivica Dačić, i obećava da ne sledi ništa osim
uredno prijavljene manifestacije:
Prva gej parada koja je održana 2001. godine u Beogradu je završena uz više desetina povređenih učesnika. Naočigled policije brutalno su ih tukli pripadnici utradesničarskih organizacija i navijačkih grupa:
"Dosta!"
"Stani, ubićeš čoveka!"
"Hitnu pomoć zovite!"
"Pa skloni ga, ’ajde, šta je!"
Uzrok u politici devedesetih?
Stepen mržnje i netrpeljivosti se ni osam godina kasnije, ako je suditi po grafitima, ne smanjuje. Profesor Beogradskog univerziteta Ljubiša Rajić uzrok vidi u politici devedesetih i činjenici da je Srbija duboko partijarhalno društvo koje ne podnosti različitosti:
Kad se jedanput mržnja uvede kao sredstvo političke borbe, onda je jako teško to promeniti.
"Devedesete su u politici bile zasnovane upravo na mržnji, da bi mogla da se izvrši raspodela političke moći koja je omogućila da se preraspodeli ekonomska moć u društvu. Kad se jedanput mržnja uvede kao sredstvo političke borbe, onda je jako teško to promeniti. Napadi na homoseksualce i celu tu alternativu zamenjuju nekadašnje napade na Hrvate i Muslimane – ne možeš više da budeš velikosrbin, ali onda možeš da mrziš homoseksualce. Tim pre što jedan deo političke elite, ne mali, u svemu onome što je drugačije vide neku pretnju zamišljenom muško-srpskom identitetu. Ovi drugi neće jer ne smatraju to bitnim ili se boje da će izgubiti glasače, i onda se sve tako kotrlja kako se kotrlja."
Ipak, pripreme za Paradu ponosa se nastavljaju, a učesnici poručuju da neće odustati od borbe za svoja prava. Još uvek nije poznata maršruta kojom će se kretati, niti koliko će ih biti.
