Beograd je poslednjih godina postao centar međunarodne onlajn prevare u kojoj se klijentima širom sveta prodaju nepostojeći finansijski instrumenti poput deonica ili kripto valuta preko lažnih platformi za onlajn trgovinu.
To se navodi u saopštenjima Eurodžasta (Eurojust) i Europola koji su koordinisali dve međunarodne akcije hapšenja u Srbiji, Nemačkoj i na Kipru početkom 2023. godine. Pomenute akcije hapšenja trebalo bi da stave tačku na ovaj posao.
Ceo slučaj u ovom trenutku daleko je od optužnice koja bi samo u Srbiji mogla da obuhvati između 150 i 200 ljudi, objašnjava tužilac za visokotehnološki kriminal (VTK) Branko Stamenković koji za Radio Slobodna Evropa (RSE) otkriva kako je izgledala šema lažnih investicija preko kol centara.
Kako objašnjava, sprovodi se preko dvadeset finansijskih istraga, zaplenjeno je 100 terabajta informacija, automobili, među kojima je jedan jaguar, kao i stan u luksuznom beogradskom naselju Beograd na vodi. Ovaj slučaj u fazi suđenja moglo bi da preuzme Tužilaštvo za organizovani kriminal u Beogradu, objašnjava Stamenković za RSE.
Sumnja se da ima preko 127 hiljada oštećenih širom sveta, tačnije onih koji su u nekom trenutku uplatili depozite za investiranje preko lažnih platformi. Uplate su se kretale od par stotina do preko milion dolara ili evra, što je najveća pojedinačna uplata koju tužilaštvo vidi u ovom trenutku.
Podatak od 127 hiljada potencijalno oštećenih odnosi se na firme ASGARD i Olimpus Prajme, koje su u fokusu istrage i za koje se sumnja da su međusobno povezane, rekao je Stamenković za RSE.
Finansijska šteta procenjuje se na 7 milijardi dolara. Ovaj broj predstavlja ukupan obrt sredstava (eng. turnover) koji je u trenutku pretresa bio vidljiv na ekranima firme Olimpus Prajma, objašnjava Stamenković iz Tužilaštva za VTK.
Kako kaže, iznos obuhvata depozite koje su oštećene uplaćivali, kao i projekcije njihove zarade ili gubitka zarade.
Šta se zna o hapšenjima u Srbiji?
Tokom januara i februara 2023. godine u Srbiji je uhapšeno 30 srpskih državljana za koje se sumnja da su povezani sa ovom međunarodnom kripto šemom lažnih investicija.
Kako je saopštio MUP sredinom januara 2023. sumnja se da su uhapšeni posredstvom četiri firme koje su registrovane u Beogradu učestvovali u organizovanju lažne trgovine kripto valutama.
U pitanju su dve veće firme za koje Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal sumnjaju da su međusobno povezane – ASGARD i OLYMPUS PRIME.
Kao i dve manje poznate firme MAN Marketing i NPD Partner koje u Srbiji posluju poslednjih godina, objašnjava Stamenković.
U pomenutim beogradskim firmama zaposleno je preko 220 ljudi, pokazuju podaci sa APR-a. Više od polovine ovog broja zaposleno je u firmi ASGARD.
RSE je poslao pitanja ovim firmama i zatražio komentare i potvrde u vezi sa celim slučajem. Odgovore nismo dobili do objavljivanja ovog teksta.
Advokat Slobodan Lalić koji zastupa nekoliko okrivljenih u ovom slučaju iz jedne od pomenutih firmi, kojoj nije želeo da precizira naziv, kaže da u ovom trenutku nije prihvatljivo davati bilo kakve prognoze zbog toga što nisu stigli svi dokazi.
"Trenutno je u spisima predmeta tek 20, 30 odsto svih dokaza i ne postoji mogućnosti da se daju mišljenja i zaključci vezano za predmet", kaže advokat Lalić za RSE.
Lalić navodi da je medijsko izveštavanje negativno uticalo na osumnjičene koji su u pritvoru, odnosno da im je trebalo odrediti blažu meru koja bi imala istu svrhu.
"Naslovi kroz medije koji su postojali, gde su oni praktično već označeni kao prevaranti. Mi imamo situaciju da su trenutno u pritvoru lica koja su radila na sistematizaciji radnih mesta na najnižem nivou hijerarhijski", kaže Lalić za RSE.
Tokom januara 2023. godine uhapšeni su zakonski zastupnik i glavni menadžer firme ASGARD koji su u pritvoru, kao i dva tim lidera u firmi Olimpus Prajme i troje najuspešnijih agenata, kaže tužilac Stamenković.
Tokom februara 2023. godine uhapšen je tim lider i petnaest agenata fime Olimpus Prajm. Iz Tužilaštva za VTK kažu da su oni pažljivo odabrani po nivou štete za koju sumnjaju da su naneli, a koju procenjuju na 20 miliona evra tokom poslednjih nekoliko meseci.
O akcijama u Nemačkoj, Bugarskoj i na Kipru
Pored hapšenja u Srbiji, tokom januara 2023. godine uhapšena je jedna osoba u Nemačkoj, navodi se saopštenjem Europola od 12. janura 2023. godine. Na Kipru je obavljen pretres na dve adrese i saslušano je dvoje ljudi.
U Bugarskoj je saslušano 42 ljudi, a pretres vršen na 5 adresa.
Kriminalna mreža koja deluje preko pozivnih centara, namamila je žrtve da ulažu velike količine novca u lažne šeme sa kriptovalutama, navodi se saopštenjem Europa.
"Srbija bi bila pogon, Bugarska bi bila neka vrsta IT odeljenja, Kipar i Izrael bili bi menadžment", ovako tužilac za visokotehnološki kriminal Stamenković opisuje međunarodnu prirodu ove operacije.
Lažno investiranje osmišljeno je tako da "agenti" pomenutih firmi namame klijente, u glavnom državljane iz Zapadne Evrope i Australije, da ulažu u u ovom slučaju u kripto valute, objašnjava Stamenković iz VTK i dodaje kako su ulaganja vršena preko lažnih platformi koje simuliraju tržišna kretanja.
Oni koji ulažu novac stiču utisak da kupuju kripto valute, kao i da zarađuju novac na osnovu saveta agenata pomenutih firmi. U ovoj fazi istrage pronađeno je preko 80 različitih lažnih platformi za investiranje koje su koristile firme ASGARD i Olimpus Prajm, navodi tužilac za VTK.
Šta su kriptovalute i blokčejn?
Kripto valute su digitalne valute koje u realnom svetu nemaju fizički oblik kao što su novčanice ili kovanice. Najpoznatija kripto valuta je bitkoin, koja puštena u opticaj 2009. godine.
Bitkoin je samo jedna od kripto valuta, a sve one vezane su za blokčejn sistem transakcija.
Blokčejn se često predstavlja kao virtuelna knjiga koja se nalazi na internetu, i u kojoj su zapisane informacije o sprovedenim transakcijama. Svaka stranica knjige je povezana sa sledećom, a svaki korisnik te mreže ima pristup toj knjizi.
"Blokčejn je decentralizovani finansijski sistem. Pandan izdavanju kripto valuta bi bile neke centralne banke. Tehnologija je u slučaju bitkoina ta koja je definisala i programski jezik je taj koji je definisao ukupnu količinu bitkoina koji će biti izdata", objašnjava Živković i dodaje:
"Transakcije su regulisane protokolima koji su definisani na nivou blokčejna."
Kako je navodno funkcionisao sistem prevare?
Kol centri koji prodaju nepostojeće kripto valute smešteni su u kancelarije modernog dizajna sa staklenim zidovima, pokazuje video snimak MUP-a koji je prosleđen medijima nakon hapšenja u januru 2023. godine.
"Kada uđete tamo imate utisak kao da ste u najmodernijoj marketinškoj agenciji", ovako Tužilac za visokotehnološki kriminal Branko Stamnković opisuju radno okruženje Beogradskih kol centara koje tužilaštvo sumnjiči da su uključeni u međunarodnu kripto prevaru.
Moderno radno okruženje prati i uredna dokumentacija firme. Svi radnici su prijavljeni, plaćeni su im porezi i doprinosi, objašnjava Stamenković iz tužilaštva za VTK i dodaje da su neke od ovih firmi posećivale redovne finansijske inspekcije koje nisu našle ništa sporno u poslovanju.
Međutim, prvi utisak zdravog radnog okruženja ubrzo kreće da se ruši, kako opisuje Stamenković.
Iza lepo dizajniranog prednjeg dela kancelarije krije se brokerska sobi, kako opisuje tužilac Stamenković. Na zidovima su LCD televizori koji na prvi pogled sadrže finansijske podatke. Međutim, to nisu cene zlata, deonica, već tabele sa podacima o rangiranju.
"Za razliku od pravih brokerskih kuća gde vidite ekrane koji pokazuju kretanje na berzi određenih predmeta kojima se trguje, metala, akcija, valuta. Ni u jednoj od ovih firmi to nismo našli, već smo samo našli rangiranje uspešnosti varanja od strane agenata koji su radili prevare", kaže Stamenković.
Iz Tužilaštva za VTK objašnjavaju da su zaposleni tokom saslušanja davali generičke odgovore, a zatim odbijali da kažu bilo šta. Pojedini su navodili da su angažovani po ugovoru za marketing proizvod.
"Kada ih pitamo šta su ti proizvodi oni neće da kažu. Kada pitamo šta je na ekranima – neće da kažu", kaže tužilac za VTK.
RSE je uputio pitanja u vezi sa pomenutim slučajem firmama, ali odgovore nismo dobili do objavljivanja ovog teksta.
Modus operandi
Finansijska operacija počinje oglasom na društvenim mrežama koji treba da privuče žrtvu.
Reklamira se trgovina različitih finansijskih proizvoda od kripto valuta do akcija. Klikom na reklamu sa društvenih mreža dolazi se do sajta.
Sajt na kome se simulira berzanska trgovina ili kupovina kripto valuta naziva se platforma, objašnjava Stamenković i dodaje kako je ovaj sajt savršeno napravljen i izgleda kao sajt brokrske kuće koja se zaista bavi onlajn trgovinom finansijskim proizvodima.
Tužilac za visokotehnološki kriminal objašnjava da se u ovom trenutku sumnja kako su firme ASGARD i Olimpus Prajm radile sa preko 80 platformi. "Sa preko 83 sajta su 'lovili' oštećene, odnosno žrtve da ih nagovore da postanu članovi ili plate edukaciju, a da onda nakon te edukacije budu kontaktirani za dalja ulaganja."
Kada žrtve sa društvenih mreža stignu do sajta vrši se registracija korisnika, objašnjava tužilac za visokotehnološki kriminal. Tokom ovog postupka traži se jako puno ličnih podataka.
Oni koriste podatke o tome koje su vaše lične aspiracije. U razgovoru sa vama koriste te ključne elemente i nagoveštavaju da ćete vi zaradom na ovoj platformi doći do boljih kola, stana, da ćete platiti određene račune ili ići na egzotične destinacijeTužilac za visokotehnološki kriminal, Branko Stamenković
Podaci koji se prikupe tokom registracije kasnije se koriste za jednu vrstu socijalnog inženjeringa. Ne traže se samo ime, prezime i neki osnovni podaci, već su tu i pitanja o deci, imovini, automobilima koje vozite, do toga gde idete na letovanje ili zimovanje.
"Oni koriste podatke o tome koje su vaše lične aspiracije. U razgovoru sa vama koriste te ključne elemente i nagoveštavaju da ćete vi zaradom na ovoj platformi doći do boljih kola, stana, da ćete platiti određene račune ili ići na egzotične destinacije", objašnjava Stamenković.
Tužilac Stamenković kaže da se sumnja kako su u konkretnom slučaju agenti firme ASGARD bili zaduženi za registrovanje klijenata i otvaranje "računa" za trgovinu, dok su se senior agenti firme Olimpus Prajm bavili savetovanjem za dalja ulaganja.
Firme ASGARD i Olimpus Prajm nisu odgovorile na pitanja RSE o navedenim tvrdnjama.
Najčešće su kupovali edukativne pakete za berzansku trgovinu. Cene ovih paketa kretale su se od 80 do 1.100 evra, a kako tužilac Stamenković kaže, kupovina ovih paketa podrazumeva otvaranje naloga na lažnoj platformi za trgovinu.
"Investicione savete" pružaju senior agenti, za koje su u ovom slučaju sumnja da su bili zaposleni firme Olimpus Prajm. Stamenković objašnjava kako su najuspešnijih agenti ove firme tokom poslednjih nekoliko meseci oštetili preko 100 ljudi iz nekoliko zemalja za preko 20 miliona evra.
Zaposleni ove firme uhapšeni krajem februara 2023. godine u Beogradu.
Na stotine izjava oštećenih iz preko 30 zemalja pristiglo je Srbiji preko hitnog kanala za komunikaciju, koji predviđa Sajber krajm konvencije Saveta Evrope, objašnjava Stamenković.
Unutar lažne platforme za trgovinu
Nakon otvaranja računa agenti firme ASGARD izlaze iz priče, a na scenu stupaju senior agenti firme Olimpus Prajm koji daju savete za dalja ulaganja, kaže Stamenković za RSE.
"Ceo taj svet takozvane trgovine ne postoji. Platforma je na serveru ovih firmi i nije povezana ni na jedno pravo tržište novca, kripto valuta ili bilo čega drugog", objašnjava tužilac Stamenković.
Za razliku od ranijih slučajeva kada je sav novac uziman na samom početku, operacija je prošla kroz period finog podešavanja pa je u mnogim slučajevima deo sredstva isplaćen korisnicima nakon prvog ulaganja.
Međutim, nakon isplate jednog dela novca operacija se nastavlja. Stamenković objašnjava da se žrtve same javljaju nakon prve isplate "zarada", a da senior agenti nastavljaju ovu komunikaciju.
"Ni jedan od njih ne kaže da je iz Srbije. Svi su oni iz Engleske. Centar je navodno u Engleskoj. Vojp telefoni su sa pozivnim brojem sa područja Velike Britanije. Sve je +44.", objašnjava Stamenković na koji način je tekla komunikacija sa žrtvama.
Do zatvaranja dolazi kada polako krenete da gubite novac ili čak odlazite u minus. Agenti zatvore vaše račune, ali vam i nakon toga traže ono što ste ostali dužni.
Među žrtvama je bilo jako puno običnih ljudi koji su novac ulagali za školovanje dece, operacije.
Iz Tužilaštva za VTK navode kako su se kasnija ulaganja žrtava kretala u rasponima od 5 do 150 hiljada evra. Međutim bilo je pojedinačnih uplata koje su prelazile milion dolara ili evra po jednom ulaganju.
Agenti su vodili računa i o kontroli keš uplata zbog koje u zemljama Zapadne Evrope postoje kao mehanizam sprečavanja finansiranja terorizma i pranja novca. Zbog toga su transakcije do 10 hiljada evra ili dolara najčešće uplaćivane kroz klasične bankarske transakcije dok su veće uplate vršene u kripto valutama.
Odakle su oštećeni
Žrtve dolaze iz svih zemalja sveta, objašnjava tužilac za VTK, ljudi iz Nemačke, Švajcarske, Norvežani, Belgijanci, Šveđani. Jako puno ljudi iz Australije, Kanade. Ima ljudi čak i iz Japana.
Zanimljivo je da nema žrtava iz Amerike zato što oni imaju jake mehanizme za sprečavanje pranja novca, objašnjava Stamenković.
Novinari RSE kontaktirali su Međunarodnu komandu Federalne policije Australije za više detalja o oštećenim građanima ove zemlje, međutim oni za RSE nisu dostavili detalje.
