Beogradska tvrđava, na čijem prostoru gradska vlast ne odustaje od izgradnje žičare, je upravo zbog tog, od struke kritikovanog projekta, dospela na listu 14 ugroženih lokaliteta kulturnog nasleđa Evrope, koju je sastavila međunarodna organizacija Evropa Nostra.
Ukoliko bi gradski čelnici uspeli da realizuju ideju da žičarom (poznatom i kao gondola) spoje park Kalemegdan na Tvrđavi sa parkom Ušće na novobeogradskoj strani grada, to bi, kako je saopštio stručni panel Evrope Nostre i Instituta Evropske investicione banke, drastično ugrozilo integritet i autentičnost tog lokaliteta koji nije samo simbol Beograda, već spomenik od izuzetnog značaja za Srbiju.
Zašto je lista značajna?
Prema rečima Višnje Kisić, generalne sekretarke organizacije Evropa Nostra Srbija, stavljanje Beogradske tvrđave na listu 14 ugroženih lokaliteta predstavlja prvi korak ka ulasku u program "Sedam najugroženijih spomenika Evrope", kojim se značajno podržava borba za očuvanje svakog od sedam spomenika koji uđu na tu listu.
"To je dugoročni program u kojem Evropska investiciona banka i Evropa Nostra daju svoje stručne savete, kompetencije, veze, mobilišu širom Evrope svoje kontakte i lobiraju za to da se taj lokalitet očuva. Tako da je to veliki korak u tome da borba za Beogradsku tvrđavu i protiv gradnje gondole na njoj ima mnogo veću međunarodnu vidljivost i međunarodnu podršku inicijativama na lokalnom nivou", dodaje Kisić.
Lista sedam ugroženih lokaliteta će biti objavljena krajem marta 2020. godine. Prema rečima Višnje Kisić, taj spisak se pravi na osnovu nominacija koje predaju strukovne organizacije širom Evrope, a u obzir se uzimaju tri kriterijuma: vrednost i značaj spomenika na evropskom nivou, stepen ugroženosti i potencijal za revitalizaciju.
"Na osnovu značaja Beogradske tvrđave, u odnosu na 14 drugih lokaliteta koji su na ovoj listi u užem krugu, mi ne verujemo da postoji mogućnost da Beogradska tvrđava ne uđe na listu od sedam najugroženijih lokaliteta, jer je to jedini lokalitet koji je toliko slojevit i istorijski važan, a kojem preti uništavanje ili ugrožavanje namernom odlukom od strane vlasti", kaže Kisić.
Gradska vlast bez komentara o listi
"To je velika sramota za gradsku vlast da mora da se stavlja tvrđava na jednu takvu listu. Evropa Nostra radi dobru stvar, ali je u principu sramota da jedna takva tvrđava i takvo kulturno-istorijsko nasleđe ugroženo", smatra arhitekta Dragoljub Bakić.
Izgradnja žičare, koja je počela polovinom marta ove godine, obustavljena je, nakon što je Upravni sud u Beogradu u aprilu doneo odluku o stopiranju radova do donošenja konačnog rešenja o zakonitosti građevinske dozvole koju je za pripremne radove izdalo Ministarstvo građevinarstva.
To, međutim, nije sprečilo odbornike vladajuće većine koju u Skupštini grada predvodi Srpska napredna stranka (SNS) da izglasaju budžet za 2020. godinu, u kojem se za izgradnju gondole izdvaja 3,5 miliona evra.
Radio Slobodna Evropa je pokušao da dobije komentar od zamenika gradonačelnika Gorana Vesića i pomoćnika gradonačelnika Andreje Mladenovića, kao i od odbornika vladajuće većine u Skupštini grada, ali oni nisu bili dostupni za komentar.
Urušavanje kulturnog nasleđa na svim nivoima
"To je jedna potpuno bizarna situacija u kojoj gradska vlast i dalje insistira na tome, ne sluša građane i radi protiv javnog interesa. Stvar je vrlo ozbiljna, pošto je ugrožena pozicija Tvrđave na listi Uneska", kaže Bakić.
I Evropa Nostra je u više navrata upozoravala da bi izgradnja gondole mogla negativno da utiče na šanse da se Beogradska tvrđava nađe na Uneskovoj listi svetske kulturne baštine, na šta se već godinama čeka.
Osim toga, realizacija ovog projekta bi, prema mišljenju Dragoljuba Bakića, imala katastrofalne posledice po ovaj lokalitet.
"To je jedan pravi užas kako će izgledati ta žičara. Ti stubovi koji nose žičaru su visoki 42 metra i oni će da nadvise kotu bedema Tvrđave. Oni potpuno urušavaju njen izgled. To je kao da je ruše", ocenjuje Bakić.
Očuvanje Beogradske tvrđave nije pitanje samo tog lokaliteta, podvlači Višnja Kisić.
"U ovom slučaju su gradske vlasti i institucije zaštite kulturnog nasleđa išle mimo zakonskih okvira da bi mogle da obezbede potrebne dozvole za gradnju gondole i da bi uradile plan detaljne regulacije. Ako ova metoda prođe, to znači da ne možemo da štitimo ni razne druge lokalitete po Srbiji", kaže Kisić.
Ko se sve protivi gondoli?
Zeleno svetlo za izgradnju žičare dao je, između ostalih, Zavod za zaštitu spomenika kulture, ali je deo zaposlenih u toj instituciji odlučio da se obrati javnosti u pokušaju da, kako su rekli, odbrane struku.
Maja Đorđević, arheološkinja zaposlena u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture, rekla je u junu na javnoj raspravi o studiji o proceni uticaja izgradnja gondole na životnu sredinu, da su stručnjaci u toj instituciji bili "obmanuti i nisu bili svesni kakav se proces odvija iza njihovih leđa".
Obustavljanje izgradnje žičare na Kalemegdanu zatražio je veliki broj strukovnih udruženja, među kojima su Odeljenje istorijskih nauka Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU), Srpsko arheološko društvo, Društvo konzervatora Srbije, Akademija arhitekture Srbije, Muzeološko društvo, Nacionalni komitet IKOM, Odeljenje za arheologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Nacionalni komitet IKOMOS.
Iako još uvek nije podignuta, žičara je već ostavila svoj trag na parkovima Kalemegdan i Ušće, pošto je tamo, za potrebe ovog projekta, posečeno više od sto stabala.
Facebook Forum