Zvanični Beograd reagovao je na izjave člana Predsedništva Bosne i Hercegovine Denisa Bećirovića, povodom obeležavanja 30. godišnjice genocida u Srebrenici, ocenjujući da su njegove poruke "poziv na obnavljanje animoziteta i sukoba u regionu".
Ministarstvo spoljnih poslova Srbije je 12. jula saopštilo da "Bošnjacima danas niko ne preti, a iz Beograda prema bošnjačkom narodu godinama unazad idu iskreni i dosledni pozivi na saradnju i izgrađivanje prijateljskih i dobrosusedskih veza".
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je istog dana izjavio da Srbija želi dobre odnose sa Bošnjacima.
"Sa Bećirovićem je nemoguće jer je lažov, i izmišlja i obmanjuje svoje građane o lažnim pretnjama koje ne postoje iz Srbije", naveo je Vučić 12. jula.
Član Predsedništva BiH Denis Bećirović je dan ranije, na obeležavanju 30. godišnjice genocida u Srebrenici, pored ostalog izjavio da je to bila "kulminacija barbarske agresije na međunarodno priznatu državu".
"Znam da mnogi ni danas ne žele slušati o ulozi rukovodstva Srbije u genocidu. Moja obaveza je da o tome javno govorim. Agresija na BiH pokrenuta je iz Beograda. Bez vojne, logističke i finansijske podrške iz Beograda, ne bi bilo moguće izvršenje genocida u Srebrenici", kazao je Bećirović.
Uprkos presudama međunarodnih sudova, vlasti u Srbiji negiraju da su snage Vojske Republike Srpske u julu 1995. godine počinile genocid nad više od 8.000 bošnjačkih muškaraca i dečaka u Srebrenici i okolini.
Nazivaju ga "teškim zločinom".
Reagujući na izjave Denisa Bećirovića, ministarstvo spoljnih poslova Srbije je navelo da je "agresivna retorika Bećirovića bez sumnje prizivanje sukoba, iako sukobe niko osim njega i šačice njegovih ideoloških istomišljenika ne želi".
"Srbija će nastojati da u budućnosti svim političkim akterima u regionu objasni notornu i očiglednu činjenicu da je naš jedini interes razvoj i napredak regiona, a da je preduslov za to smirivanje političkih strasti i napuštanje politike neosnovanih optužbi i upiranja prstom", navodi se u saopštenju.
Ocenili su da "niko ne negira da se zločin u Srebrenici dogodio, ali Sarajevo insistirajući na tome da ga prikaže kao zločin nad zločinima posredno negira i obezvređuje zločine počinjene nad Srbima i Hrvatima, a njih nije bilo malo, niti su žrtve bile malobrojne".
Generalna skupština Ujedinjenih nacija u maju prošle godine usvojila je Rezoluciju kojom je 11. juli proglašen Međunarodnim danom sjećanja na genocid u Srebrenici.
Zvanični Beograd je lobirao protiv te rezolucije.
Ministarstvo spoljnih poslova Srbije navodi u saopštenju da je rezolucija "progurana kroz UN, ne da bi doprinela pomirenju, već da bi bila prilog u pokušaju reanimacije nastojanja da se srpskom narodu pripiše kolektivna krivica za jedan strašan, ali svakako ne jedini strašan zločin tokom rata u BiH".
Do danas je u Memorijalnom centru u Potočarima ukopano ukupno 6.772 žrtava genocida u Srebrenici, dok je oko 250 ubijenih sahranjeno na drugim lokacijama prema želji njihovih porodica.
Za više od 1.000 ljudi iz Srebrenice i okolnih opština i dalje se traga.
Za ovaj i druge ratne zločine počinjene u istočnoj Bosni osuđeno je više od 50 osoba na ukupno oko 780 godina zatvora.
Među njima su i Radovan Karadžić i Ratko Mladić, najviši politički i vojni lideri Republike Srpske, koji su osuđeni na doživotne kazne zatvora.
Međunarodni sud pravde u Hagu doneo je 2007. godine presudu u kojoj se konstatuje da je jula 1995. godine u Srebrenici, koja je tada bila zaštićena zona UN, Vojska Republike Srpske počinila genocid.
Isti sud je Srbiju proglasio krivom za nesprečavanje genocida, kao i da je prekršila obavezu kažnjavanja počinilaca genocida.
