Da li će građani Beograda, a možda i drugih gradova Srbije naredni vikend provesti u karantinu, znaće se u četvrtak, 9. jula, kada će o tome odluku doneti Vlada Srbije, rekao je predsednik Aleksandar Vučić.
Dodao je da zabrane kretanja možda ipak neće biti, mada je on i dalje, kako kaže, za primenu te stroge mere.
Vučić je dan ranije najavio da bi, zbog drastičnog povećanja broja obolelih, naročito u glavnom gradu Srbije, kretanje moglo biti zabranjeno od petka u 18 časova do ponedeljka u 5 sati ujutru.
- Vučić: Možda neće biti policijskog časa, odluku će doneti Vlada
- Ministar zdravlja Srbije: Odluka o policijskom času u naredna dva dana
Ministar zdravlja Srbije Zlatibor Lončar rekao je da će konačnu odluku o tome doneti u saradnji sa republičkim Kriznim štabom za suzbijanje zarazne bolesti COVID-19.
Upitan gde bi mere mogle biti uvedene, ministar zdravlja je 8. jula novinarima kazao da epidemiolozi sagledavaju stanje na terenu i podatke o broju zaraženih i testiranih, o tome gde se i kojom brzinom širi virus korona i gde koje mere mogu da se primene.
"Dali smo šansu svima, ljudi su smatrali da su dovoljno odgovorni da im ne trebaju mere, šansa se nije iskoristila. Moramo da preduzmemo mere, da li će se nekome svideti ili ne, naš cilj je da sačuvamo živote", naglasio je Lončar.
Prva od najavljenih restriktivnih mera – zabrana okupljanja više od pet ljudi na javnom mestu, bilo u zatvorenom, bilo na otvorenom prostoru, na teritoriji Beograda je danas već stupila na snagu.
’Građani su pratili poruke koje su dobijali od vlasti’
„Sad se ispostavlja da građani ponovo moraju biti kažnjeni zbog toga što su sledili one poruke koje su im upućivane tokom maja i juna“, ocenio je u razgovoru za Radio Slobodna Evropa epidemiolog Predrag Đurić, upitan o najavi novih, restriktivnih mera usled naglog skoka broja novoinficiranih virusom korona, te najavi mogućnosti vraćanja karantina, najstrože od do sada primenjivanih mera.
Građani reaguju onako kakve im se poruke upute od medija i vlastiPredrag Đurić
„Većina građana reaguje onako kakve im se poruke upućuju putem medija i od strane društva i vlasti. Ako odobrite i televizijski prenosite utakmicu sa 15.000 ljudi bez ikakve zaštite, to je vrlo snažna poruka koja se upućuje građanima. Ako se u izbornoj noći okupi u stranačkom štabu nekoliko stotina ljudi koji se grle i ljube, to je takođe poruka koja upućuje građanima. Stoga, ne treba osuđivati građane što vrlo dobro razumeju poruke koje im se šalju putem medija i od strane vlasti“, kaže Đurić za RSE.
Popuštanje zdravstvenih mera u Srbiji počelo je i pre zvaničnog ukidanja vanrednog stanja, 6. maja. Građani su tako, još od 27. aprila mogli da koriste usluge frizerskih i kozmetičkih salona, otvorenih pijaca, teretana...
Krizni štab je 5. juna ukinuo i zabranu okupljanja na otvorenom prostoru, ali su i pre toga, 11. maja, održani protestni skupovi tokom štrajka glađu poslanika Dveri i vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) ispred Narodne skupštine u Beogradu.
10. juna u Beogradu je dopušteno održavanje fudbalskih derbija gradskih rivala Partizana i Zvezde pred prepunim tribinama, a 11 dana kasnije, održani su i izbori.
Iste noći, 21. juna, priređeno je i slavlje u izbornom štabu apsolutnog pobednika tih izbora, SNS-a predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Kako se moglo videti na TV snimcima, na slavlju nije poštovana fizička distanca, niti je većina učesnika nosila maske.
U danima nakon izbora, javnosti je saopšteno je da je na korona virus pozitivno više zvaničnika koji su te noći bili u štabu SNS-a, poput direktora Kancelarije za Kosovo Marka Đurića, ministra odbrane Aleksandra Vulina i predsednice Parlamenta Maje Gojković.
Tokom maja i juna, proslavljane su i mature, pravljene su žurke i zabave, otvoren je i novi tržni centar koji je, najavljenim popustima, okupio veliki broj Beograđana.
Istovremeno su, međutim, izostala upozorenja da bi takvo ponašanje moglo da izazove ozbiljne posledice kojima građani Srbije sada svedoče.
- U Infektivnoj klinici Beograda upozoravaju na ogroman priliv pacijenata
- U Srbiji preminulo 11 osoba, 357 novozaraženih
Ilustracije radi, sreda 8. jul, počela je upozorenjem sa Infektivne klinike Kliničkog centra Srbije da je priliv bolesnika u Beogradu ogroman i da je, kako je objasnila zamenica direktora ove institucije Ivana Milošević, u bolnicama u glavnom gradu za 24 časa zbrinuto 144 ljudi, što je, kako je objasnila, kapacitet cele bolnice u kojoj ona radi.
Prema podacima koje je u 15 časova saopštio Krizni štab, u Srbiji je za 24 časa preminulo još 11 ljudi, a registrovano je 357 novoobolelih.
Građani: Zbunjeni smo - Prvo su sve zabranili, pa sve pustili
„Prvo je bilo sve zabranjeno, pa odjednom pušteno sve i sad ponovo ovoliko zaraženih. Bojim se (korone), imam i decu i unučiće, nije mi svejedno“, rekla nam je Beograđanka koja se predstavila kao Nada. Njena sugrađanka Marija primećuje da u Srbiji „nikada nismo imali nulu (dan bez obolelih)“.
„Hrvatska se hvalila da je imala nulu, s tim u vezi – nismo pobedili virus, kako smo ga pobedili ako je i dalje tu“.
Cana Marjanović iz Beograda kaže da se ona pridržava mera i da se tako čuva u situaciji u kojoj je, kaže „jako rano pušteno sve“.
Slobodan iz Beograda takođe smatra da nije trebalo sve da se popušta odjednom. „Samo da se ugledamo na Evropu i to je to. Zbunjeni smo, u Evropi se jasno zna, na svakoj televiziji, na svakom radiju se kaže da se ne sme opuštati, da je virus još uvek tu, a mi smo javili da smo pobedili virus“.
„Mi smo već bili dva meseca pod vrlo rigoroznim merama kad nije trebalo i sad više niko ne veruje da i sad treba. Izgubljeno je poverenje i u državno rukovodstvo i u te krizne štabove“, rekao nam je Dragoslav.
'Gubitak poverenja je najveći problem'
Socijalni psiholog Dragan Popadić, za RSE ocenjuje da je razumljivo da građane opterećuje novi talas briga i restriktivnih mera nakon što je stvorena atmosfera da je na težak period stavljena tačka.
„Sasvim je razumljivo da smo razočarani, jer smo se očekivali i nadali se da će to proći“, kaže Popadić.
Razočaranje građana više leži u gubitku poverenja nego u povratku bolesti i najavi novih restrikcija.Dragan Popadić
Popadić ukazuje da ljudi i u najtežim situacijama uspevaju da održe duh i solidarnost i da kroz krize prođu i da očuvaju i fizičko i mentalno zdravlje, te da je, kako ukazuje, njegov utisak da razočaranje građana trenutno više leži u gubitku poverenja nego u povratku bolesti i najavi novih restriktivnih mera.
„Nepoverenje u one od kojih očekujemo da od njih pomoć treba da stigne“, kaže Popadić.
„Ta klackalica između izjava da je to smešan virus, do pretnji višednevnim policijskim časom, pa proglašavenje pobede nad virusom, pa odjednom opet porast opasnosti, uz svest da su podaci možda falsifikovani, da je pravo stanje bilo sakriveno. To, čini mi se, ljude ispunjava jednom gorčinom i nepoverenjem prema sistemu i osećanjem da je daleko teže sve to podnositi i izdržati ako se moramo odnositi samo na sebe, a ne na državu koja o tome treba da vodi računa“, ocenio je Popadić za RSE.
Vučić: Svi su se previše opustili
Upitan da li je napravljena greška sa ukidanjem mera u cilju sprečavanja širenja korona virusa, predsednik Aleksadar Vučić je obraćanju u utorak 7. jula rekao „da su napravljene mnoge greške“ i da su se „svi opustili previše“, ali je rekao i da „u jednom trenutku nije bilo problema sa širenjem virusa“.
Epidemiolog Predrag Đurić kaže da su, po njegovom mišljenju, u Srbiji mere ukinute praktično odjednom i da su prerano dozvoljena masovnija okupljanja. Đurić ukazuje da većina evropskih zemalja nije imala stroge restriktivne mere, već preporuke i masovna testiranja koja su se, kako kaže, nastavila i kada je došlo do pada broja novoobolelih.
„Vidimo da strategija koje su te zemlje bile primenile, a to je iskreno komuniciranje sa građanima, pružanje potpunih informacija i pokazivanje na sopstvenom primeru kako mere treba da se podržavaju, razvilo i očuvalo poverenje građana u države i oni su se, većim delom, odgovorno ponašali“, navodi Đurić.
Poverenje građana u Srbiji je dodatno poljuljano i nakon što je Balkanska istraživačka mreža (BIRN) objavila tekst o tome kako postoje nepodudaranja između podataka u IS COVID - 19 i onih koji su javno objavljeni.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić odbacuje međutim da je poverenje u Krizni štab opalo, a na pitanje o nalazima objavljenim u tekstu BIRN-a je rekao "da je sasvim siguran" da podaci o većem broju preminulih nisu tačni i da je o tome razgovarao sa ljudima iz Instituta "Batut".
Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" osudio je navode koji dovode u pitanje verodostojnost podataka o broju zaraženih i preminulih osoba od posledica COVID-19.
Rast zaraženih i u drugim zemljama
Ekonomska situacija je naterala većinu zemalja u regionu Srbije i u Evropi da ukinu najrestriktivnije mere, a danas beleže rast slučajeva obolelih od COVID 19.
„Ekonomija se stavlja u prvi plan, to nije specifično samo za naš region, već i za zemlje od Severne Amerike, preko cele Evrope, Južne Amerike, Azije…“, kaže epidemiolog Predrag Đurić.
„Što iz opravdanih, što iz nedovoljno razumljivih razloga, ekonomiju stavljaju u prvi plan i gledaju da budu što manje ekonomske posledice pandemije“, kaže Đurić.
On ipak ističe da je u brojnim zemljama sveta, epidemija, uprkos rastu, održana na nivou na kome zdravstveni sistem može da odgovori.
Rast beleže i Hrvatska u kojoj je za 24 časa obolelo 53-oje ljudi, u Crnoj Gori koja je proglasila i kraj epidemije, u utorak je registrovano 66 slučajeva, a objavljeno je da je zaražen i ministar rada.
Broj obolelih, nakon zatišja, raste i u Bosni i Hercegovini i u Severnoj Makedoniji, kao i na Kosovu, gde je ponovo uvedena zabrana kretanja.
Protesti zbog najave karantina
U Srbiji je vanredno stanje trajalo od 15. marta do 6. maja. Tokom tih 50 dana, u Srbiji je na snazi bio policijski čas koji je u početku trajao od 20 časova do 5 sati ujutru, da bi kasnije bio produžen, odnosno počinjao u 17h.
Četiri vikenda za redom, policijski čas je trajao više dana (najduže 84 sata, za uskršnje praznike), a poslednje duže zatvaranje bilo je od četvrtka 30. aprila do subote 2. maja.
U satima nakon najave ponovnog višednevnog zatvaranja u kuće kako bi se posledice epidemije suzbije, veliki broj građana izašao je u utorak 7. jula da protestuje na ulicama Beograda, odmah nakon obraćanja predsednika Srbije.
Deo njih pokušao je da uđe u zgradu Skupštine Srbije što je rezultiralo višesatnim sukobom sa policijom čiji je epilog, kako je saopšteno iz MUP-a, 43 povređna policajca, 17 povređenih demonstranata, pet zapaljenih službenih vozila policije i 24 privedene osobe (23 zbog prekršaja, jedna zbog krivičnog dela).
Zašto podaci ne pokazuju cijelu sliku?
Dnevna kompilacija slučajeva zaraženih korona virusom koje objavljuje Univerzitet Johns Hopkins je najkompletnija na svijetu, ali se oslanja na informacije koje dostavljaju vlade pojedinih država.
U mnogim zemljama postoje restrikcije o objavljivanju takvih informacija ili drugi razlozi zašto se ne želi prikazati puna slika.
Metodologija, direktnost, transparentnost i kvalitet ovih podataka može dramatično varirati od zemlje do zemlje.
* Saradnja na tekstu: Nevena Bogdanović
Facebook Forum