Nije lako razumeti zašto je Srbija napravila još jedan korak u korist sopstvene štete, sprečivši Kosovo da učestvuje na na regionalnom samitu šefova država i vlada jugoistočne Evrope u Ohridu. Skup je na kraju doživeo fijasko jer su dolazak otkazali predsednici Hrvatske i Albanije, pa je predsednik Makedonije samit na kraju otkazao ne pristavši da njegova zemlja bude žrtva balkanskih prepucavanja.
Sagovornici Radija Slobodna Evropa ocenjuju da pozivanje na formalne razloge ne opravdava ovaj gest Srbije, koji, iako nije u doslovnoj vezi sa briselskim sporazumom, svakako ruši njegov duh, kao i duh svih prethodnih dogovora sa Prištinom.
Na otkazani ohridski samit osvrnuli su se i Igor Lukšić, ministar spoljnih poslova Crne Gore tokom posete Srbiji i Suzana Grubješić, potpredsednica Vlade zadužena za evropske integracije. Lukšić je kazao da otkazivanje skupa ne znači da neće biti ministarskog sastanka" tih zemalja koji je zakazan za petak.
"Imaćemo dosta ozbiljan dnevni red. Imaćemo, verujem, dogovor o mnogim pitanjima koja su važna za promovisanje regionalne saradnje. Ono što se dogadjalo prethodnih dana u pripremi sastanka ne treba da bude obeshrabrujuć zaključak kada je u pitanju regionalna saradnja i odnosi u regionu", rekao je Lukšić.
Suzana Grubješić je ocenila da su dobri regionalni odnosi jedan od prioriteta aktuelne vlade Srbije, a na otkazivanje ohridskog samita ovako se osvrnula:
"Razlozi za otkazivanje su više formalno-pravne nego suštinske prirode, tako da se nadam da će ministri spoljnih poslova sutra medjusobno uspeti da temu regionalne saradnje stave na dnevni red na pravi način, a regionalna saradnja i dobri odnosi u regionu jedan su od glavnih prioriteta Vlade Srbije", kazala je Grubješić.
Podsetimo, šef diplomatije Srbije Ivan Mrkić je rekao da Kosovo nije moglo da učestvuje na skupu zato što prema osnivačkom aktu Procesa za saradnju u jugoistočnoj Evropi Priština nema pristup sastancima i za petak najavio sastanak na ministarskom nivou zemalja regiona u "gimnih" formatu.
Pošto su učešće na samitu u Ohridu odbile Hrvatska i Albanija, domaćin susreta, makedonski predsednik Djordje Ivanov, na kraju je otkazao skup.
Nova lična greška
Vuk Drašković, bivši srpski šef diplomatije i lider SPO, ovako odgovara na pitanje da li razume zašto je srpska vlast povukla ovakav potez:
“Razumem ga – baš zato što ga ne razumem. On je u lošoj tradiciji, najlošijoj tradiciji naše spoljne politike za poslednje dve i po decenije – da se nešto potpisuje, ali kao da se potpisuje na ledu, pa se posle taj led prinese vatri. Ako smo u Briselu potpisali sporazum sa Kosovom, bez formalnog priznanja kosovske državnosti, i ako smo se još nizom ugovora, uključujući i briselski sporazum, obavezali da ne možemo biti prepreka regionalnoj ni evropskoj integraciji Kosova, onda nikako nije smelo da se desi da mi stavljamo neki veto na prisustvo predsednice ili predsednika Kosova na ohridskom samitu. Naš stav je jasan – njihovim prisustvom mi ne bismo priznali Kosovo jer se tako država ne priznaje nego formalnim, državnim činom priznanja. Osim toga, ako smo kazali i potpisali da nećemo ometati Kosovo u njegovim evropskim integracijama, ko je onda to došao na ideju da regionalne integracije u jugoistočnoj Evropi nisu deo evropskih integracija?! Mislim da smo opet radili u korist svoje štete, i to baš sad, kad uveliko ističemo da se nadamo da će, napokon, 28. juna biti dobijen taj datum za početak pregovora. Zašto pravimo lične greške – to mi uopšte nije jasno”, kaže Vuk Drašković.
Iako je pozivanje na statut Procesa saradnje u jugoistočnoj Evropi formalno-pravno u redu, Aleksandar Popov iz novosadskog Centra za regionalizam kaže da se postavlja pitanje da li je bilo politički oportuno da Srbija u ovom trenutku spreči Kosovo da učestvuje na ohridskom samitu, “tim pre što se nalazimo u kritičnoj fazi završetka pregovora o severu Kosova, gde Brisel očekuje ne samo da se sprovede konkretan dogovor, nego i normalizacija odnosa izmedju Beograda i Prištine. A ovo sigurno ne doprinosi tome i čini mi se da može doneti negativne poene prilikom odlučivanja o dodeli datuma za početak pregovora o pridruživanju Srbije Evropskoj uniji”.
Da će politički gest koji je Srbija povukla blokirajući prisustvo Kosova na regionalnom skupu u Prištini naneće štetu njoj samoj, smatra i spoljnopolitički analitičar Vatroslav Vekarić. On ukazuje na to da uprkos tome što je tačno da briselski sporazum predvidja da Beograd ne sprečava evropske integracije Prištine, treba imati u vidu da su i regionalni skupovi u širem smislu sastavni deo tog procesa:
“To je dogadjaj koji će sigurno ostaviti loš utisak na one koji ocenjuju u kojoj meri se briselski sporazum sprovodi, tako da mislim da je to u svakom slučaju trebalo izbeći. Na kraju krajeva, ranije su već postignuti izvesni dogovori o predstavljanju Kosova na regionalnim skupovima i ne znam zašto se to nije primenilo. I naravno, onda je došlo do jedne domino-reakcije, ostali učesnici su počeli da otkazuju taj skup i on je na kraju propao. To je nešto što je sigurno loše i što nije u duhu potreba procesa evrointegracija na koji se Beograd obavezao”. ocenjuje Vekarić.
Sagovornici Radija Slobodna Evropa ocenjuju da pozivanje na formalne razloge ne opravdava ovaj gest Srbije, koji, iako nije u doslovnoj vezi sa briselskim sporazumom, svakako ruši njegov duh, kao i duh svih prethodnih dogovora sa Prištinom.
Na otkazani ohridski samit osvrnuli su se i Igor Lukšić, ministar spoljnih poslova Crne Gore tokom posete Srbiji i Suzana Grubješić, potpredsednica Vlade zadužena za evropske integracije. Lukšić je kazao da otkazivanje skupa ne znači da neće biti ministarskog sastanka" tih zemalja koji je zakazan za petak.
"Imaćemo dosta ozbiljan dnevni red. Imaćemo, verujem, dogovor o mnogim pitanjima koja su važna za promovisanje regionalne saradnje. Ono što se dogadjalo prethodnih dana u pripremi sastanka ne treba da bude obeshrabrujuć zaključak kada je u pitanju regionalna saradnja i odnosi u regionu", rekao je Lukšić.
Suzana Grubješić je ocenila da su dobri regionalni odnosi jedan od prioriteta aktuelne vlade Srbije, a na otkazivanje ohridskog samita ovako se osvrnula:
"Razlozi za otkazivanje su više formalno-pravne nego suštinske prirode, tako da se nadam da će ministri spoljnih poslova sutra medjusobno uspeti da temu regionalne saradnje stave na dnevni red na pravi način, a regionalna saradnja i dobri odnosi u regionu jedan su od glavnih prioriteta Vlade Srbije", kazala je Grubješić.
Podsetimo, šef diplomatije Srbije Ivan Mrkić je rekao da Kosovo nije moglo da učestvuje na skupu zato što prema osnivačkom aktu Procesa za saradnju u jugoistočnoj Evropi Priština nema pristup sastancima i za petak najavio sastanak na ministarskom nivou zemalja regiona u "gimnih" formatu.
Pošto su učešće na samitu u Ohridu odbile Hrvatska i Albanija, domaćin susreta, makedonski predsednik Djordje Ivanov, na kraju je otkazao skup.
Nova lična greška
Vuk Drašković, bivši srpski šef diplomatije i lider SPO, ovako odgovara na pitanje da li razume zašto je srpska vlast povukla ovakav potez:
“Razumem ga – baš zato što ga ne razumem. On je u lošoj tradiciji, najlošijoj tradiciji naše spoljne politike za poslednje dve i po decenije – da se nešto potpisuje, ali kao da se potpisuje na ledu, pa se posle taj led prinese vatri. Ako smo u Briselu potpisali sporazum sa Kosovom, bez formalnog priznanja kosovske državnosti, i ako smo se još nizom ugovora, uključujući i briselski sporazum, obavezali da ne možemo biti prepreka regionalnoj ni evropskoj integraciji Kosova, onda nikako nije smelo da se desi da mi stavljamo neki veto na prisustvo predsednice ili predsednika Kosova na ohridskom samitu. Naš stav je jasan – njihovim prisustvom mi ne bismo priznali Kosovo jer se tako država ne priznaje nego formalnim, državnim činom priznanja. Osim toga, ako smo kazali i potpisali da nećemo ometati Kosovo u njegovim evropskim integracijama, ko je onda to došao na ideju da regionalne integracije u jugoistočnoj Evropi nisu deo evropskih integracija?! Mislim da smo opet radili u korist svoje štete, i to baš sad, kad uveliko ističemo da se nadamo da će, napokon, 28. juna biti dobijen taj datum za početak pregovora. Zašto pravimo lične greške – to mi uopšte nije jasno”, kaže Vuk Drašković.
Iako je pozivanje na statut Procesa saradnje u jugoistočnoj Evropi formalno-pravno u redu, Aleksandar Popov iz novosadskog Centra za regionalizam kaže da se postavlja pitanje da li je bilo politički oportuno da Srbija u ovom trenutku spreči Kosovo da učestvuje na ohridskom samitu, “tim pre što se nalazimo u kritičnoj fazi završetka pregovora o severu Kosova, gde Brisel očekuje ne samo da se sprovede konkretan dogovor, nego i normalizacija odnosa izmedju Beograda i Prištine. A ovo sigurno ne doprinosi tome i čini mi se da može doneti negativne poene prilikom odlučivanja o dodeli datuma za početak pregovora o pridruživanju Srbije Evropskoj uniji”.
Da će politički gest koji je Srbija povukla blokirajući prisustvo Kosova na regionalnom skupu u Prištini naneće štetu njoj samoj, smatra i spoljnopolitički analitičar Vatroslav Vekarić. On ukazuje na to da uprkos tome što je tačno da briselski sporazum predvidja da Beograd ne sprečava evropske integracije Prištine, treba imati u vidu da su i regionalni skupovi u širem smislu sastavni deo tog procesa:
“To je dogadjaj koji će sigurno ostaviti loš utisak na one koji ocenjuju u kojoj meri se briselski sporazum sprovodi, tako da mislim da je to u svakom slučaju trebalo izbeći. Na kraju krajeva, ranije su već postignuti izvesni dogovori o predstavljanju Kosova na regionalnim skupovima i ne znam zašto se to nije primenilo. I naravno, onda je došlo do jedne domino-reakcije, ostali učesnici su počeli da otkazuju taj skup i on je na kraju propao. To je nešto što je sigurno loše i što nije u duhu potreba procesa evrointegracija na koji se Beograd obavezao”. ocenjuje Vekarić.
