Projekat „Beograd na vodi“, ideja koja je pod različitim nazivima stara već nekoliko decenija, sve je aktuelnija tema u javnosti Srbije, kako se približava 16. mart i objedinjeni parlamentarni i izbori za skupštinu prestonice Srbije. Ovo zanimljivo poklapanje otvara pitanje da li je reč o realnom projektu ili još jednom predizbornom triku.
Beograd, 2019. godine: redove udžerica, trošnih kuća i magacina, ali i neke od najlepših zgrada propalih fasada usled sveopšte nebrige, zamenio je velelepni toranj od 50 spratova, veliki tržni centri i apartmani koje su pazarili najbogatiji svetski biznismeni. To je, ukoliko se ispune svi postavljeni rokovi, jedan od mogućih scenarija izgleda poznate beogradske četvrti Savamala, prema projektu „Beograd na vodi“, čiji je u poslednje vreme jedan od najupornijih zagovarača, vicepremijer Srbije u ostavci Aleksandar Vučić. U čitav posao, prema njegovim tvrdnjama, arapska kompanija "Emar propertiz" uložiće tri milijarde evra, što će Beograd učiniti gradom budućnosti.
To je ujedno, uveravaju bliski Vučićevi saradnici, ministar saobraćaja u ostavci Aleksandar Antić i predsednik Privremenog veća Beograda Siniša Mali, i put kojim će Srbija izaći iz teške ekonomske krize.
„Očekujem da ćemo do kraja marta sigurno imati završen taj finansijski deo. Nemamo sve dozvole, još je rano, ukoliko usvojimo master plan do kraja prve nedelje marta, onda krećemo da radimo na idejnom projektu, na glavnom projektu i onda dobijamo sve dozvole“, objašnjava jedan od privremenih gradskih čelnika Siniša Mali, dok se još aktuelni ministar u Vladi i kandidat socijalista Ivice Dačića za gradonačelnika Beograda, Aleksandar Antić, nadovezuje tvrdnjama kako je baš taj projekat velika šansa za Srbiju.
„Ukoliko bi propustili ovu priliku, to bi bio dokaz naše nesposobnosti kao društva da radimo velike razvojne projekte i nesposobnost ove generacije političara da izvedu zemlju iz krize“, kaže Antić.
Beograđani koji žive u Karađorđevoj i okolnim ulicama, na potezu na kom bi trebalo da se prostire „Beograd na vodi“, pomno prate šta će se desiti sa ovim projektom. Kroz Savamalu, simbol starog Beograda ovekovečenom u filmovima crnog talasa, decenijama prolazi teški saobraćaj, kamioni, tramvaji i železnička pruga, dok su nekada predivne građevine prepuštene zaboravu. Pecaroši i šetači ispod Brankovog mosta, većinom stanovnici ovog dela grada, rekli su kolegi Zoranu Glavonjiću da jedva čekaju da vide šta je to Beograd na vodi.
Ideja o promeni namene i izgleda dela Beograda na obali reke Save samo je jedna od najava velikih infrastrukturnih projekata, koja do sada nije imala nikakvu realizaciju na terenu. Jedan od njegovih delova, prema poslednjim planovima nadležnih, je i nikada završena železnička stanica „Prokop“, obrasla u korov, čija se izgradnja čeka skoro 40 godina. Kao po pravilu, već duže od dve decenije, u predizbornim kampanja najavljivan je nastavak radova – ponekad je delovalo da su i započinjani – da bi posle formiranja vlasti sve to bilo olako zaboravljeno. Vraćanje priče o „Beogradu na vodi“ na glavnu scenu novinar Dimitrije Boarov ocenjuje kao stranačka obećanja o lepšoj budućnosti plasirana biračima zbog lošeg dosadašnjeg učinka političara koji su bili na vlasti.
„Takvi projekti iz lepše budućnosti sigurno rade u korist određenih političkih snaga koje sem budućnosti izgleda nemaju šta drugo da pokažu svojim potencijalnim biračima. Vrlo lako može da ispadne pogrešna investicija ukoliko taj centar nema perspektivu i šansu da postane nekakav regionalni gradski centar. Veoma je rizično graditi infrastrukturu nekog budućeg prosperitetnog grada pre nego što se dokaže da se vodi neka politika koja bi od Beograda mogla doista mogla stvoriti prestonicu Balkana.“, smatra Boarov.
Prvi radovi u izgradnji „Beograda na vodi“ najavljeni su za maj ove godine, izgradnja 50-spratnog tornja očekuje se 2017. , a obećano je da će kompletan projekat biti završen za pet godina.
Beograd, 2019. godine: redove udžerica, trošnih kuća i magacina, ali i neke od najlepših zgrada propalih fasada usled sveopšte nebrige, zamenio je velelepni toranj od 50 spratova, veliki tržni centri i apartmani koje su pazarili najbogatiji svetski biznismeni. To je, ukoliko se ispune svi postavljeni rokovi, jedan od mogućih scenarija izgleda poznate beogradske četvrti Savamala, prema projektu „Beograd na vodi“, čiji je u poslednje vreme jedan od najupornijih zagovarača, vicepremijer Srbije u ostavci Aleksandar Vučić. U čitav posao, prema njegovim tvrdnjama, arapska kompanija "Emar propertiz" uložiće tri milijarde evra, što će Beograd učiniti gradom budućnosti.
To je ujedno, uveravaju bliski Vučićevi saradnici, ministar saobraćaja u ostavci Aleksandar Antić i predsednik Privremenog veća Beograda Siniša Mali, i put kojim će Srbija izaći iz teške ekonomske krize.
„Očekujem da ćemo do kraja marta sigurno imati završen taj finansijski deo. Nemamo sve dozvole, još je rano, ukoliko usvojimo master plan do kraja prve nedelje marta, onda krećemo da radimo na idejnom projektu, na glavnom projektu i onda dobijamo sve dozvole“, objašnjava jedan od privremenih gradskih čelnika Siniša Mali, dok se još aktuelni ministar u Vladi i kandidat socijalista Ivice Dačića za gradonačelnika Beograda, Aleksandar Antić, nadovezuje tvrdnjama kako je baš taj projekat velika šansa za Srbiju.
„Ukoliko bi propustili ovu priliku, to bi bio dokaz naše nesposobnosti kao društva da radimo velike razvojne projekte i nesposobnost ove generacije političara da izvedu zemlju iz krize“, kaže Antić.
Beograđani koji žive u Karađorđevoj i okolnim ulicama, na potezu na kom bi trebalo da se prostire „Beograd na vodi“, pomno prate šta će se desiti sa ovim projektom. Kroz Savamalu, simbol starog Beograda ovekovečenom u filmovima crnog talasa, decenijama prolazi teški saobraćaj, kamioni, tramvaji i železnička pruga, dok su nekada predivne građevine prepuštene zaboravu. Pecaroši i šetači ispod Brankovog mosta, većinom stanovnici ovog dela grada, rekli su kolegi Zoranu Glavonjiću da jedva čekaju da vide šta je to Beograd na vodi.
Ideja o promeni namene i izgleda dela Beograda na obali reke Save samo je jedna od najava velikih infrastrukturnih projekata, koja do sada nije imala nikakvu realizaciju na terenu. Jedan od njegovih delova, prema poslednjim planovima nadležnih, je i nikada završena železnička stanica „Prokop“, obrasla u korov, čija se izgradnja čeka skoro 40 godina. Kao po pravilu, već duže od dve decenije, u predizbornim kampanja najavljivan je nastavak radova – ponekad je delovalo da su i započinjani – da bi posle formiranja vlasti sve to bilo olako zaboravljeno. Vraćanje priče o „Beogradu na vodi“ na glavnu scenu novinar Dimitrije Boarov ocenjuje kao stranačka obećanja o lepšoj budućnosti plasirana biračima zbog lošeg dosadašnjeg učinka političara koji su bili na vlasti.
„Takvi projekti iz lepše budućnosti sigurno rade u korist određenih političkih snaga koje sem budućnosti izgleda nemaju šta drugo da pokažu svojim potencijalnim biračima. Vrlo lako može da ispadne pogrešna investicija ukoliko taj centar nema perspektivu i šansu da postane nekakav regionalni gradski centar. Veoma je rizično graditi infrastrukturu nekog budućeg prosperitetnog grada pre nego što se dokaže da se vodi neka politika koja bi od Beograda mogla doista mogla stvoriti prestonicu Balkana.“, smatra Boarov.
Prvi radovi u izgradnji „Beograda na vodi“ najavljeni su za maj ove godine, izgradnja 50-spratnog tornja očekuje se 2017. , a obećano je da će kompletan projekat biti završen za pet godina.
