Vožnja zastarelim balkanskim železnicama može nekima da bude i romantična jer podseća i na prošla vremena u kojima su vozovi bili, ne samo prevozno sredstvo, već i važno mesto društvene komunikacije, maltene kao kafane. Međutim, uzbudljive priče, nalik onima iz „Orijetnt ekspresa” su deo filma i literature, dok je stvarnost mnogo surovija.
Železnica na Balkanu je danas u katastrofalnom stanju, sa vozovima koji „jure čak” 30 - 40 kilometara na čas. Lokomotive i vagoni su pohabani, šine se kradu, tako da vožnja ponekad liči kao na prolazak preko minskog polja, a vozovi gotovo redovno kasne. Poslednji primer je skoro tridesetočasovno putešestvije od Beograda do Podgorice! Tu relaciju bi francuski ili japanski vozovi prešli za oko dva sata. Pri tom, putnici nisu obeštećeni.
Ove sedmice je Evropski sud pravde u Luksemburgu odlučio da sve železničke kompanije moraju da plate odštetu putnicima za kašnjenja vozova, čak i ako su razlozi kašnjenja izvan kontrole tih kompanija.
Prema zakonima EU, železnice moraju da isplate četvrtinu vrednosti karte, ukoliko vozovi kasne do dva sata, i 50 odsto cene karte, ukoliko duže kasne.
Železnički saobraćaj je glavni oblik transporta u Evropi. Samo nemački Dojče Ban godišnje preveze dve milijarde putnika.
Zub vremena i stalna pljačka - to su razlozi zbog kojih srpske železnice danas izgledaju skoro kao i pre 150 godina, kada je uspostavljena. Opširnije o stanju u zemlji u kojoj se šine kradu, kupuju polovni vagoni, a vozovi redovno iskaču, piše Branko Vučković u tekstu Železnice Srbije u sve lošijem stanju.
O stanju crnogorske železnice, najbolje govori činjenica da se od izgradnje pruge Bar – Beograd, 1970-ih, skoro uopšte nije radilo na njenom unapređenju. Poslednjih godina, situacija je ipak nešto bolja, jer se od 2006., kada je Crna Gora povratila državnost, ulagalo u poboljšanje infrastrukture i voznog parka, prenosi Esad Krcić u tekstu Trideset godina bez ulaganja u željeznicu.
Železnice u BiH, obe entitetske kompanije, već godinama posluju sa višemilionskim gubicima. Loša infrastruktura, pruge po kojima se ne može voziti brže od 30 do 40 kilometara na sat, ostavile su BiH bez skoro ijedne međunarodne linije.
S druge strane, revizorski i izveštaji o poslovanju bosanskohercegovačkih železničkih kompanija ukazuju da se celi sistem oteo kontroli. Milioni maraka se gube, dugovi se gomilaju i sve to na račun poreskih obveznika, od kojih mnogi čak i ne koriste spore, prljave i neudobne vozove, piše Selma Boračić u tekstu Kolaps željezničkog saobraćaja u BiH.
Hrvatske železnice su zapostavljane više od 30 godina, nije se ulagalo, nije bilo strategije, a uz dugogodišnji voluntaristički pristup, ekonomska kriza je samo pogoršala stanje – ocenjuju stručnjaci. Vagoni i pruge su stari i oronuli, prosečna brzina je od 40 do 60 kilometara na sat, na pojedinim deonicama jedva i 20.
No, zahvaljujući evropskim fondovima i novim projektima, situacija treba da se u idućih nekoliko godina drastično promeni, barem tako tvrde u hrvatskoj Vladi, prenosi Ankica Barbir Mladinović u tekstu Hrvatske pruge se ponovno vraćaju u život.
Železnica na Balkanu je danas u katastrofalnom stanju, sa vozovima koji „jure čak” 30 - 40 kilometara na čas. Lokomotive i vagoni su pohabani, šine se kradu, tako da vožnja ponekad liči kao na prolazak preko minskog polja, a vozovi gotovo redovno kasne. Poslednji primer je skoro tridesetočasovno putešestvije od Beograda do Podgorice! Tu relaciju bi francuski ili japanski vozovi prešli za oko dva sata. Pri tom, putnici nisu obeštećeni.
Ove sedmice je Evropski sud pravde u Luksemburgu odlučio da sve železničke kompanije moraju da plate odštetu putnicima za kašnjenja vozova, čak i ako su razlozi kašnjenja izvan kontrole tih kompanija.
Prema zakonima EU, železnice moraju da isplate četvrtinu vrednosti karte, ukoliko vozovi kasne do dva sata, i 50 odsto cene karte, ukoliko duže kasne.
Železnički saobraćaj je glavni oblik transporta u Evropi. Samo nemački Dojče Ban godišnje preveze dve milijarde putnika.
Zub vremena i stalna pljačka - to su razlozi zbog kojih srpske železnice danas izgledaju skoro kao i pre 150 godina, kada je uspostavljena. Opširnije o stanju u zemlji u kojoj se šine kradu, kupuju polovni vagoni, a vozovi redovno iskaču, piše Branko Vučković u tekstu Železnice Srbije u sve lošijem stanju.
O stanju crnogorske železnice, najbolje govori činjenica da se od izgradnje pruge Bar – Beograd, 1970-ih, skoro uopšte nije radilo na njenom unapređenju. Poslednjih godina, situacija je ipak nešto bolja, jer se od 2006., kada je Crna Gora povratila državnost, ulagalo u poboljšanje infrastrukture i voznog parka, prenosi Esad Krcić u tekstu Trideset godina bez ulaganja u željeznicu.
Železnice u BiH, obe entitetske kompanije, već godinama posluju sa višemilionskim gubicima. Loša infrastruktura, pruge po kojima se ne može voziti brže od 30 do 40 kilometara na sat, ostavile su BiH bez skoro ijedne međunarodne linije.
S druge strane, revizorski i izveštaji o poslovanju bosanskohercegovačkih železničkih kompanija ukazuju da se celi sistem oteo kontroli. Milioni maraka se gube, dugovi se gomilaju i sve to na račun poreskih obveznika, od kojih mnogi čak i ne koriste spore, prljave i neudobne vozove, piše Selma Boračić u tekstu Kolaps željezničkog saobraćaja u BiH.
Hrvatske železnice su zapostavljane više od 30 godina, nije se ulagalo, nije bilo strategije, a uz dugogodišnji voluntaristički pristup, ekonomska kriza je samo pogoršala stanje – ocenjuju stručnjaci. Vagoni i pruge su stari i oronuli, prosečna brzina je od 40 do 60 kilometara na sat, na pojedinim deonicama jedva i 20.
No, zahvaljujući evropskim fondovima i novim projektima, situacija treba da se u idućih nekoliko godina drastično promeni, barem tako tvrde u hrvatskoj Vladi, prenosi Ankica Barbir Mladinović u tekstu Hrvatske pruge se ponovno vraćaju u život.
