Dobro jutro poštovani čitaoci,
Piše vam Andrej Zarević, novinar Radija Slobodna Evropa.
Jutros smo za vas izabrali
Aktuelno
- Umrle još dve žene, ukupno je 17 poginulih u požaru u Domu penzionera Tuzla
- Prevoznik Jaćimović prekinuo štrajk glađu u Novom Sadu
- Majka mladića poginulog u padu nadstrešnice u Novom Sadu prekinula štrajk glađu
- Komesarka Kos: Nema prečica u procesu pristupanja EU, pa ni za Crnu Goru
- Izgoreo neboder Vjesnika, jedan od urbanih simbola Zagreba
- Poljska sumnja da je Rusija odgovorna za eksploziju na železničkoj pruzi
- Savet bezbednosti UN usvojilo rezoluciju o Trampovom planu za Gazu
Balkan na RSE
Osam meseci nakon usvajanja Zakona o zaštiti od nasilja u porodici u entitetu Federacija BiH, zabeležen je novi slučaj ubistva žene – Aldinu Jahić je u Mostaru ubio bivši partner Anis Kalajdžić, protiv kojeg je već postojala optužnica zbog pretnji drugoj devojci. Zakon i dalje "stoji na papiru", jer se čeka usvajanje ključnih podzakonskih akata koji kasne mesecima. Ti dokumenti su presudni: njima se tačno propisuje kako institucije postupaju nakon prijave nasilja, kako se procenjuje rizik i koje se konkretne mere izriču radi kontrole nasilnika i zaštite žrtve.
Nekoliko stotina građana i građanki se okupilo na protestnoj šetnji u Mostaru, da skrenu pažnju na problem femicida i nasilja nad ženama, nakon ubistva Jahić u tom gradu. Policija je podnela izveštaj Tužilaštvu protiv Anisa Kalajdžića u kojem ga sumnjiči za ubistvo Jahić iz vatrenog oružja i neovlašćeno posedovanje oružja, saopštilo je u utorak Ministarstvo unutrašnjih poslova Hercegovačko-neretvanskog kantona.
Dok curi rok koji su SAD postavile za izlazak ruskog vlasništva iz Naftne industrije Srbije, vlasti Srbije poručuju da ta kompanija i njena Rafinerija moraju da rade. Jedno od rešenja mogla bi biti nacionalizacija, ali srpske vlasti navode da zasad žele to da izbegnu "po svaku cenu". Ekonomski konsultant Bogdan Petrović napominje da nacionalizacija ipak ne podrazumeva preuzimanje bez naknade.
S druge strane, izjava predsednika Aleksandra Vučića da je Srbija spremna da ruskim partnerima ponudi "višu cenu" za NIS otvorila je pitanje koliko vredi ta kompanija. Srbija je 2008. prodala 51 odsto udela NIS-a Gasprom njeftu za 400 miliona evra, a predstavnici NIS-a nezvanično navode da dok ne postoji procena vrednosti te kompanije, da je od 2009. u kapitalne projekte uloženo 4,8 milijardi evra. Berzanski stručnjak Nenad Gujaničić navodi da nema podatka o trenutnoj tržišnoj vrednosti kompanije s obzirom na to da je trgovanje akcijama NIS-a u januaru stopirano na Beogradskoj berzi.
"U tom momentu (u januaru) tržišna vrednost je bila oko milijardu evra. To je cena koja bi mogla biti osnov za utvrđivanje cene u nekoj kupoprodajnoj transakciji", navodi Gujaničić uz napomenu da je berza u Srbiji "slabo razvijena" i da bi kupoprodajna cena bila veća od berzanske.
Generalni direktor NIS-a Kiril Tjurdenjevnaveo je u pismu zaposlenima da je 13. februar rok za rešavanje situacije u toj kompaniji, što u praksi znači da kompanija do tog datuma treba da nađe validnog kupca. S druge strane, naftne kompanije u Srbiji su u prethodnom periodu tri puta povećale uvoz naftnih derivata kako bi tržište bilo snabdeveno u uslovima smanjene proizvodnje u Rafineriji Pančevo, izjavila je ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović.
Bivši pripadnici paravojnih formacija, članovi ultradesničarskih grupa, osobe s kriminalnim dosijeima, pa i osuđivane ubice, proteklih nedelja i meseci prisutni su među pristalicama vlasti u Srbiji. RSE je u više navrata pisao o njihovom angažmanu na čuvanju prostorija vladajuće Srpske napredne stranke u više gradova Srbije, kao i u centralnom mestu okupljanja podržavalaca vlasti, u takozvanom "Ćacilendu", šatorskom naselju podignutom između Predsedništva i Skupštine Srbije.
Predrag Petrović, direktor istraživanja Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, "Ćacilend" opisuje kao paravojni ili parapolicijski kamp u kom se nalaze ljudi spremni na primenu fizičkog nasilja.
"Vučić je sam priznao da su vaninstitucionalne snage mnogo značile za 'odbranu Srbije', odnosno za spas njegove vlasti. On je video da građani koji protestvuju mogu jako brzo da se mobilišu. Zato on održava taj kamp", ocenjuje Petrović.
Crnogorsko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je u ponedeljak da je delovanje ruskog ambasadora Aleksandra Lukašika "apsolutno neprihvatljivo" i da predstavlja mešanje u unutrašnja pitanja Crne Gore. Povod za reagovanje su Lukašikove nedavne izjave povodom odluke Skupštine o priključivanju Vojske Crne Gore mehanizmu NATO za pružanje bezbednosne pomoći i obuke za Ukrajinu (NSATU) i njegovo negativno komentarisanje intervjua predsednika Crne Gore Jakova Milatovića.
Lukašik je optužio crnogorsko rukovodstvo za "demonizaciju Rusije" i da "učvršćuje svoj status neprijateljske države prema Moskvi prateći Zapad u povećanju tenzija sa Rusijom". Povodom Milatovićeve izjave da je pristupanje Crne Gore EU najbolja strategija u borbi protiv uticaja trećih zemalja uključujući Rusiju, Lukašik je rekao da je Crna Gora uključena u sprovođenje "hibridnog rata NATO" protiv Moskve.
Jedna od tri telekomunikacione kompanije u Crnoj Gori koristi bazne stanice 5G kineske kompanije Huavei (Huawei). Digitalni forenzički centar, kojeg je osnovao Atlantski savez Crne Gore, upozorio je da država, kao članica NATO i kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, mora biti oprezna u korišćenju kineskih tehnologija. Zvaničnik Evropske komisije rekao je za RSE da upravo Huavei predstavlja "značajno veći rizik" od drugih dobavljača 5G tehnologije. A zvaničnik NATO je kazao da su njene članice "dužne da sprovedu temeljne procene rizika i ranjivosti" u ovoj oblasti.
Tri godine od napuštanja kosovskih institucija Srba na severu Kosova, nastavljaju se optužbe na račun Srpske liste i zvaničnog Beograda, da ljudi koji se suprotstave njihovoj politici trpe pritiske i da ostaju bez primanja. Ovakve pritužbe su u javnost počele da se iznose već par meseci nakon što je nekoliko stotina zaposlenih u policiji, pravosuđu i lokalnoj administraciji na severu Kosova podnelo ostavke početkom novembra 2022. zbog insistiranja Vlade Kosova da ukine srpske registarske oznake za gradove na Kosovu.
Penzionisani američki general Vesli Klark, komandant savezničkih snaga NATO u Evropi od 1997. do 2000, dva dana zaredom svedočio je pred Specijalizovanim sudskim većem za Kosovo u Hagu u odbranu bivšeg predsednika Kosova Hašima Tačija, kojem se, zajedno s Kadrijem Veselijem, Jakupom Krasnićijem i Redžepom Selimijem, sudi za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti. Sva četvorica bivših vođa Oslobodilačke vojske Kosova negiraju optužbe protiv njih.
Klark je rekao da Tači nije bio vojni komandant OVK i da nije bio odgovoran za ovu organizaciju. Na pitanje da li je moguće da je OVK imala funkcionalan lanac komandovanja s punom hijerarhijom, a da NATO i Sjedinjene Američke Države nisu znali, Klark je kratko rekao: "Ne."
Osam meseci nakon požara u diskoteci "Puls" u Kočanima u sudnici u zatvoru na periferiji Skoplja u sredu počinje suđenje za jednu od najvećih tragedija u novijoj istoriji Severne Makedonije u kojoj su poginule 63 osobe, dok je više od 200 povređeno. Na optuženičkoj klupi treba da se nađu 34 osobe i zastupnici tri firme obuhvaćene optužnicom. Među njima su vlasnici diskoteke, bivši ministri ekonomije, bivši gradonačelnici Kočana, inspektori…
Svet
Ukrajina se suočava s ozbiljnim izazovima tokom predstojeće zime dok se ruski napadi na energetsku infrastrukturu intenziviraju, smanjujući proizvodnju električne energije na manje od polovine predratnog kapaciteta. Stanovnici istočnih i severnih regiona zemlje se pripremaju za potencijalne nestanke grejanja i struje. U Kijevu je buka agregata postala uobičajena, ali se mnoge porodice muče da si priušte takvo alternativno snabdevanje strujom usled porasta troškova i ograničenih resursa zbog rata.
Evropa povećava izdvajanja za odbranu. Međutim, jedno pitanje je uglavnom zanemareno – kako što brže premestiti vojnu opremu iz jedne zemlje u drugu u slučaju sukoba. Godinama se priča o "vojnom Šengenu", području u zoni Evropske unije bez kontrola pasoša u kojem se oružje i trupe mogu slobodno kretati podjednako lako kao i civili. Ipak, takav sistem i dalje nije ostvaren i za EU i za NATO, uprkos povećanim bezbednosnim zabrinutostima izazvanim ratom u Ukrajini. Evropska komisija bi u sredu trebalo da predstavi svoj poslednji pokušaj da to ostvari do kraja decenije.
Toliko za danas, pišite nam i podelite vaše priče sa nama na slobodnaevropa@rferl.org
Srdačan pozdrav,
Andrej Zarević
Dnevno@RSE dolazi besplatno u vaš inbox. Prijavite se, uštedite vreme, informišite se!