Dobro jutro poštovani čitaoci,
Piše vam Andrej Zarević, novinar Radija Slobodna Evropa.
Aktuelno
- U požaru u tuzlanskom domu penzionera stradalo 10 osoba
- Ustavni sud BiH odbio apelaciju Milorada Dodika
- Obustavljena istraga protiv Dodika, Viškovića i Stevandića za 'napad na ustavni poredak' BiH
- Osmani dala mandat Konjufcu da formira Vladu Kosova
- Ruski vazdušni napadi na Pokrovsk: Ukrajina tvrdi da je pogođena civilna infrastruktura
Balkan na RSE
Paket proširenja za 2025. koji je u utorak usvojila Evropska komisija potvrđuje da je zamah za proširenje visoko na listi prioriteta EU, kao i da je pristupanje novih članica sve više dostupno, navodi se u saopštenju Evropske komisije posle usvajanja tog dokumenta. Prema oceni Evropske komisije, napredak u evrointegracijama su ostvarile jedino Crna Gora i Albanija. Za Srbiju se navodi su reforme u toj zemlji značajno usporene, dok se za BiH navodi da su politička kriza u Republici Srpskoj i kraj vladajuće koalicije potkopali su napredak.
Muškarac pod inicijalima M.V. za kojeg je policija Kosova 3. novembra saopštila da je dobila informaciju da ga je na teritoriji Leposavića navodno ranila i kidnapovala Žandarmerija Srbije, prema saznanjima RSE, bio je zaposlen u Kosovskom uredu osiguranja na graničnom prelazu Jarinje na severu Kosova. RSE je iz nekoliko izvora potvrdio da se radi o Milanu Vukašinoviću iz Leposavića, jedne od četiri opština sa srpskom većinom na severu Kosova. Advokat iz Srbije Ivan Ninić, koji zastupa porodicu Vukašinović, kaže da još ne zna motive ranjavanja, ali da ima saznanja da je Milan Vukašinović bio u konfliktu s predstavnicima Srpske liste, vodeće partije Srba na Kosovu koja ima podršku Beograda, jer nije želeo da se "povinuje" njihovoj politici. Kosovske vlasti su zbog tog slučaja optužile Srbiju za kršenje teritorijalnog integriteta Kosova.
Tridesetogodišnjak iz BiH Neđa Panić od proleća 2025. uz rusku vojsku bori u Ukrajini. On je jedan od nekoliko državljana BiH s kojima je RSE razgovarao za koje se zna da su otišli da se bore na ruskoj strani. Pročitajte kako državljani BiH završe na ratištu u Ukrajini.
Dijana Hrka, čiji je sin poginuo u nesreći u Novom Sadu, tri dana štrajkuje glađu pored zgrade Skupštine Srbije u centru Beograda, tražeći odgovornost za smrt svog deteta i još 15 osoba u padu rekonstruisane nadstrešnice Železničke stanice. Ograda i kordoni policije dele je od šatorskog naselja "Ćacilend" pristalica vlasti koje na štrajk Hrke odgovaraju muzikom s razglasa i napadima na antivladine demonstrante koji je podržavaju. Hrka kaže za RSE da je te pesme vređaju, ali da će izdržati i da je psihički "neće slomiti".
"Kad ja godinu dana znam da niko nije osuđen za ubistvo mog deteta, to je ubistvo. To je sistem, to je korupcija. Da niko nije osuđen, da niko nije priveden, da mnogi ljudi nisu saslušani, šta drugo da radim? Da sedim skršenih ruku i da čekam da zataškaju", izjavila je Hrka.
Dok grupa od 60-ak Srba s Kosova pešači ka Novom Sadu kako bi pružila podršku predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, upravo je Kosovo bilo jedna od "tema obračuna" pristalica i protivnika vlasti u Srbiji u noći 2. novembra ispred Skupštine u Beogradu. Iz šatorskog naselja koje se nalazi u Pionirskom parku u neposrednoj blizini Skupštine – u kom se okupljaju pristalice vladajuće Srpske napredne stranke – sa razglasa su se čule pesme o Kosovu. S druge strane, grupa ljudi koja je u došla da pruži podršku Dijani Hrki, uzvikivala je uvredljive parole na račun Vučića, nazivajući ga i izrazom uvredljivim za kosovske Albance.
Politikolog Ognjen Gogić ocenjuje da vlast u Srbiji patriotskom retorikom i nacionalnim simbolima pokušava da ospori legitimnost protesta i kritičara, dok Aleksandar Popov iz nevladinog Centra za regionalizam ukazuje da se i među protivnicima vlasti formiraju dve grupe – jedna liberalno građanska i druga patriotsko nacionalistička, koja vlast optužuje za "izdaju Kosova".
U Skupštini Srbije u utorak je počela rasprava o posebnom zakonu kojim bi se omogućila gradnja na mestu zgrada Generalštaba i Ministarstva odbrane oštećenih u NATO bombardovanju 1999. Vlasti leks specijalisom nameravaju da otvore put za izgradnju na tom mestu, pošto je nameru za to početkom 2024. izrazio Džared Kušner, zet američkog predsednika Donalda Trampa.
Ideja o gradnji višespratnica na mestu modernističkog zdanja, izgrađenog polovinom 20. veka, podelila je građane, a projektu se protivi i struka koja insistira na očuvanju statusa kulturnog dobra za taj kompleks. Ipak, realizaciju projekta zaustavila je istraga tužilaštva o falsifikovanju dokumenata na osnovu kojih je Vlada Srbije ukinula status kulturnog dobra.
"To je jedan tipičan primer zloupotrebe zakona u privatne svrhe", ocenila je profesorka prava u penziji Vesna Rakić Vodinelić.
Porodica Tripković je jedna od 51 hrvatske porodice u Boki Kotorskoj koje decenijama pokušavaju da povrate imovinu oduzetu posle Drugog svetskog rata i tokom ratnih devedesetih. Njima je od nekadašnjih 500.000 kvadratnih metara zemljišta u kotorskim naseljima Škaljari, Dobrota i Kavač, kao i od raskošne barokne palate, uknjižene još u 18. veku, ostalo tek nekoliko parcela.
"I dalje kad zatvorim oči čujem šum mora i zrikavce ispred palate. Vidim svice u travi, sjetim se vrućina, lepeza i popodnevnih odmora. Kao da tamo i dalje sve živi", kaže Mirjana Tripković-Pantar, potomkinja stare pomorske porodice iz Dobrote kod Kotora.
Rekonstrukcija vlade Severne Makedonije je neizbežna, a moguće je i preraspoređivanje snaga u Parlamentu, nakon što su vladajuće koalicije VMRO-DPMNE i VREDI (VLEN) potvrdile pobedu na lokalnim izborima, ali kao koalicija nisu jedna drugu podržale za neke kandidate u drugom krugu – posebno u Skoplju. Do promene u Vladi će doći ako ništa zbog toga što jedan ministar odlazi pošto je izabran za gradonačelnika skopske opštine Čair. Analitičari s kojima je razgovarao RSE očekuju da će ova promena doneti i druge rekonstrukcije u Vladi i u pogledu resora i kadrovskih rešenja.
Drugi krug lokalnih izbora se održava u nedelju i na Kosovu, ali će pažnja biti na trci za gradonačelnika Prištine. Građani očekuju da kandidati – Prparim Rama iz Demokratskog saveza Kosova i Hajrula Čeku iz Pokreta samoopredjeljenje – ponude rešenja za probleme koji godinama otežavaju svakodnevni život: saobraćajne gužve, nedostatak parkinga, loše upravljanje otpadom i sve manje javnog prostora. Oba kandidata obećavaju rešenja i stvaranje boljih uslova, ali pred njima je veliki izazov: kako uveriti birače da njihova obećanja neće ostati samo prazne reči.
Zakonom propisan način markiranja goriva u Crnoj Gori suprotan propisima Evropske unije usvojen je u martu. Krajem septembra Vlada je ušla u proceduru izbora preduzeća, koje će taj posao obavljati narednih pet godina, iako tvrdi da će Crna Gora ući u EU 2028. do kada treba propise da prilagodi evropskim propisima. Markiranjem se gorivu dodaje poseban prah kojim se obeležava. U državama EU markira se samo gorivo oslobođeno akciza dok je u Crnoj Gori, zakonom iz marta, predviđeno obavezno markiranje svih vrsta goriva uključujući i ono za koje su pri uvozu plaćene akcize.
Pročitajte i novi Most RSE u kojem su na temu mogu li prevremeni izbori za predsednika Republike Srpske, zakazani za 23, novembar, doneti promene u tom entitetu, razgovarali politički analitičari iz Banjaluke – Tanja Topić i Mladen Bubonjić. Bilo je reči se tome kakve su šanse Branka Blanuše, kandidata opozicione Srpske demokratske stranke, zašto je uoči izbora Draško Stanivuković, predsednik opozicione Partije demokratskog progresa, osnovao pokret Sigurna Srpska čiji su deo i bivši funkcioneri vladajućih stranaka i da li je Stanivuković povukao taj potez uz podršku Beograda.
Svet
U jeku gomilanja američkih snaga na Karibima, predsednik Venecuele Nikolas Maduro se navodno obratio Rusiji da pomogne u osnaživanju vojnih kapaciteta njegove zemlje. Međutim, analitičari kažu da ako Vašington uloži ozbiljan napor da svrgne Madura, Moskva ima ograničene mehanizme da to spreči.
Unutar nove teheranske metro stanice, Iranci koji mogu biti zatvoreni zbog posedovanja Biblije na perzijskom jeziku uskoro će prolaziti pored ploče na kojoj piše: "Poruka Isusa Hrista bila je spasenje ljudi od tame, neznanja, korupcije, izopačenosti i diskriminacije." Na drugim mestima u stanici Marjam-e Mokadas, ili stanici Device Marije, reljef Hrista kako hoda po vodi ukrašava predvorje, a njegova majka Marija je prikazana, veća od života, kako se moli među cvećem. Ipak, nova stanica metroa izazvala je čuđenje u zemlji u kojoj verski konvertiti iz islama bivaju pogubljeni, a hrišćansko bogosluženje na nacionalnom perzijskom jeziku je zabranjeno.
Okruženi gomilom veštica, čarobnjaka i likova iz stripova, uniformisani ruski policajci upadljivo su odudarali na Nekrokomikonu. Događaj najavljen kao dvodnevna proslava horora, fantazije i stripa, ruske vlasti su brzo zatvorile 1. novembra, u poslednjem primeru suzbijanja umetničkog i kulturnog izražavanja u toj zemlji. Naglo zatvaranje događaja usledilo je pošto je Telegram kanal povezan s aktivistima Ruske pravoslavne crkve pozvao na istragu skupa, nazivajući događaj "satanskim" uz optužbe organizatora da pokušavaju da namame maloletnike u "zabranjeni međunarodni pokret".
Za kraj pogledajte video prilog Zašto zemlje odustaju od Istanbulske konvencije.
Toliko za danas, pišite nam i podelite vaše priče sa nama na slobodnaevropa@rferl.org
Srdačan pozdrav,
Andrej Zarević
Dnevno@RSE dolazi besplatno u vaš inbox. Prijavite se, uštedite vreme, informišite se!