Dobro jutro poštovani čitaoci,
Piše vam Andrej Zarević, novinar Radija Slobodna Evropa.
Aktuelno
- Hiljade Beograđana dočekale studente iz Novog Pazara koji pešače do Novog Sada
- OEBS otvorio posmatračku misiju za prijevremene izbore u Republici Srpskoj
- Osmani će od partija tražiti kompromis pošto je Kosovo u opasnosti da ostane bez budžeta
- Izraelski avioni izveli udare u Gazi, Netanjahu naredio 'snažne napade'
- Zelenski kaže da je spreman na mirovne pregovore, ali ne i predaju teritorije
Balkan na RSE
Zapaljeni automobili, demolirani lokali, fizički napadi i poruke "Turci napolje" slike su ovih dana Crne Gore. Spirala nasilja prema turskim državljanima počela je nakon tuče u kojoj su, kako sumnja tužilaštvo, turski i azerbejdžanski državljani lakše ranili jednog Podgoričanina. Usledili su napadi na turske državljane i njihovu imovinu, te organizovani protesti sa kojim su im upućivane preteće poruke. Vlada je po hitnom postupku uvela vize turskim državljanima.
Za građansku aktivistkinju Dinu Bajramspahić, ovakvoj atmosferi doprinele su upravo vladajuće partije i desničarski mediji.
"Oni su doprinijeli paranoji i širenju teorija zavjere da Turci rade na 'invaziji' Crne Gore. Zabrinjavajuće je koliko je to uspješno urađeno i koliko su se potpuno neutemeljeni narativi primili u dijelu društva", kaže Bajramspahić.
Pogledajte i video priloge Napadi na Turke u Crnoj Gori: Pozivi na linč odjekuju Podgoricom i Parole protiv Turaka i pirotehnika na protestu ispred Vlade u Podgorici.
Zašto se u Srbiji ponovo pominje ideja takozvanog "srpskog sveta" pitanje je nakon što se njen zagovornik Aleksandar Vulin, bivši ministar u više resora i nekadašnji direktor srpske tajne službe, o tome oglasio na osnivanju Ruskog istorijskog društva 26. oktobra u Beogradu.
"Ona više služi za objedinjavanje glasačkog bloka koji podržava aktuelnu vlast, nego što je zaista izvodljiva u današnje vreme", kaže bivši diplomata Jugoslavije i Srbije Srećko Đukić.
Otkako je pojam "srpski svet" Vulin prvi put pomenuo u septembru 2020, zvaničnici država nastalih raspadom Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije upozoravaju da ta sintagma podseća na aspiracije politike Srbije u ratu devedesetih za vreme predsednika Slobodana Miloševića.
Pored toga što je u Beogradu osnovano Rusko istorijsko društvo, Srbija je u oktobru bila domaćin i "Dana Moskve u Beogradu", "Festivala ruskog filma", "Dana duhovne kulture Rusije u Srbiji", događaja iz oblasti kulture koji su organizovani uz podršku državnih institucija Rusije, a kojima su zapadne zemlje otkazale gostoprimstvo zbog ratne politike.
"Imamo situaciju da nam ruska država bez ikakvih konsekvenci nakon invazije i zločina koji su u Ukrajini počinjeni ovde objavljuje svoju propagandu", kaže režiser Janko Baljak koji objašnjava da su manifestacije koje organizuje ruska država "propagandnog karaktera" jer ne dozvoljavaju nikakvu kritiku režima u Rusiji.
Bezmalo godinu dana otkako je u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu poginulo 16 ljudi, pravna situacija se može svesti na - dve istrage, jedna optužnica, niko od optuženih u pritvoru i nijedna presuda. Pored sumnji da su koruptivnim radnjama oštetili državni budžet za 115 miliona dolara, tužilaštvo osumnjičene tereti i da su konzorcijumu kineskih kompanija, koje su bili izvođači radova na rekonstrukciji pruge, pa i stanične zgrade u Novom Sadu, "pribavili imovinsku korist" u vrednosti od najmanje 18,7 miliona dolara. Da li je predmet istrage i kineski konzorcijum još nije poznato.
Pročitajte i novi Most RSE kojem su na temu da li posustaje studentski pokret, razgovarali profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu Dušan Spasojević i osnivač Pokreta Novi optimizam iz Zrenjanina Branislav Grubački. Bilo je reči o tome kakav je bio efekat letošnjih studentskih blokada saobraćajnica i institucija, da li je na tim protestima bilo manje ljudi zato što se policija surovo obračunavala sa demonstrantima, da li su Vučićevi kontramitinzi i kontrablokade, koji su organizovani širom Srbije, oslabili snagu studentskog pokreta i da li je srpsko društvo oštro podeljeno na protivnike i pristalice režima i kojih je više.
Uprkos stavu studentskog pokreta da se ne određuju o pitanjima koja bi polarizovala društvo u Srbiji, godinu dana masovnih antivladinih protesta obeležila su desna i nacionalistička skretanja.
"Desnica apsolutno pokušava da preuzme protest, ali ona nije tako velika. Samo je glasnija i dobro organizovana", ocenjuje politikolog Duško Radosavljević.
Proteste su, s druge strane, obeležili i put studenata u sedište Evropske unije, zajedništvo u društvu obeleženom međuetničkim tenzijama i katarzična poruka jednog od srpskih učesnika ratova na prostoru bivše Jugoslavije.
Bosna i Hercegovina je napravila značajan korak ka članstvu u NATO-u usvajanjem Individualno prilagođenog partnerskog programa (ITPP). Ovaj dokument predstavlja novi strateški okvir saradnje BiH i NATO-a za period 2025–2028, objedinjujući dosadašnje mehanizme, reforme sektora bezbednosti i civilno-vojnu saradnju. Usklađen je sa Akcionim planom za članstvo (MAP), u kojem je BiH od 2018. godine, što je poslednja stepenica pre poziva u punopravno članstvo. Između ostalog, predviđa potpunu modernizaciju Oružanih snaga BiH, obrazovanje u oblasti odbrane, naučnu saradnju i upravljanje katastrofama.
Republika Srpska treba da bude nezavisna, Milorad Dodik je nepravedno osuđen, visoki predstavnik u Bosni i Hercegovini nije legalan – to su samo neki od narativa koje u BiH šire proruski Telegram kanali. RSE je istražio aktivnosti nekih od najpopularnijih proruskih kanala koji se bave situacijom u BiH u poslednja tri meseca, otkad je protiv Dodika potvrđena presuda kojom je osuđen na godinu dana zatvora, te mu zabranjeno obavljanje javnih funkcija na šest godina.
Pogledajte video Tri godine obećanja: Gdje je nestala fabrika peleta u Sarajevu?
Vanredni parlamentarni izbori na Kosovu, za šta su se šanse značajno povećale 26. oktobra pošto Skupština nije odobrila novu vladu Aljbina Kurtija, mogli bi doneti promene u izbornim rezultatima stranaka, ocenjuju poznavaoci političkih prilika. Međutim, prema njihovim rečima, te promene neće biti dovoljne da stranke izbegnu potrebu za koalicionom vladom.
"Uveren sam, na osnovu onoga što se dešava na terenu, da nijedna partija neće imati početnu većinu za formiranje vlade sa 61 glasom. Čak i ako jedna partija to postigne, teško će joj biti da sprovede svoj program. Dakle, biće potrebna šira saradnja", kaže politikolog Dritero Arifi.
Kaznene mere Evropske unije protiv Kosova postale su sinonim za produženu kaznu - prema nekima, bez opravdanog razloga. Za razliku od vremena kada su uvedene, srpska zajednica je učestvovala na ovogodišnjim parlamentarnim i lokalnim izborima na Kosovu, čime su se znatno promenili uslovi koji su nekada služili kao opravdanje za mere.
"Verujemo da sada ne postoji nijedan uslov koji opravdava mere protiv Kosova. Održavanjem izbora, Srbi imaju svoje političke predstavnike na lokalnom i centralnom nivou. To, na neki način, označava povratak normalnog političkog života srpske zajednice na Kosovu", kaže Besar Gergi iz Grupe za pravne i političke studije.
Na internetu i u nekim ginekološkim ordinacijama u Severnoj Makedoniji, tablete za abortus se kupuju ilegalno, a koriste se bez nadzora i kontrole. Severna Makedonija je uvela medicinski abortus 2019. Međutim, tablete za tu vrstu abortusa – Mifepriston i Misopristol – nisu registrovane u Agenciji za lekove i medicinska sredstva, niti odgovora Agencije zbog čega ih još nije registrovala. Njihova upotreba legalna u bolnicama. Ipak, iako se ova metoda smatra bezbednijom od klasične metode gde se abortus izvodi hirurški, često se izvodi tabletama koje žene kupuju ilegalno, uprkos riziku od neželjenih posljedica. Uredništvo RSE svedočilo je jednoj takvoj reklami na makedonskim platformama za onlajn kupovinu. Reklama se odnosila na obe vrste tableta, čija je cena 5.500 denara (oko 90 evra).
Rat u Ukrajini
Hiljade muškaraca iz centralne Azije navodno su se pridružile ruskim snagama u Ukrajini. Neki su privučeni ponudama dobro plaćenih poslova, dok su drugi – uglavnom zatvorenici – prisiljeni da se pridruže ruskoj vojsci. Prema ukrajinskom projektu "Želim živeti", veruje se da su stotine ljudi iz centralne Azije poginule ili nestale otkako je Rusija 2022. pokrenula invaziju na Ukrajinu. Na listi su više od 400 Tadžikistanaca, skoro 300 Kazahstanaca, preko 100 Uzbekistanca, kao i desetine Turkmenistanaca i Kirgistanaca. Tačan broj boraca iz centralne Azije nije poznat, ali projekt "Želim živeti" procenjuje da je najmanje 3.000 muškaraca otišlo da se bori u Ukrajinu, mada navodi da je stvarni broj verovatno mnogo veći.
S druge strane, sve više ruskih regiona naglo smanjuje bonuse za potpisivanje ugovora za muškarce koji se dobrovoljno prijavljuju za borbe u Ukrajini, što ističe i budžetske probleme usled posrnule ruske privrede, kao i promenu prioriteta u ljudstvu za vojsku. Poslednjih nedelja, najmanje osam regiona – uglavnom u centralnom regionu Volge, ali i u prostranom subarktičkom regionu Jamal-Nenec – smanjilo je isplate muškarcima koji potpisuju ugovore o pridruživanju oružanim snagama. To takođe uključuje Samarsku oblast, gde novi dobrovoljci – poznati kao "kontraktniki" (vojnici pod ugovorom) – sada dobijaju samo 400.000 rubalja (4.300 evra) prilikom prijave, pošto su u januaru dobijali rekordnih 3,6 miliona rubalja.
Ukrajinska vojska se takođe suočava s problemom nedostatka ljudstva – zabeleženo je više od 50.000 slučajeva dezertiranja i 200.000 istraga zbog samovoljnog napuštanja jedinica od početka ruske invazije. Za izlazak iz Ukrajine na zapad, krijumčarske grupe naplaćuju i do 15.000 dolara, često koristeći lokalnu decu kao vodiče za prelazak granice u Rumuniju.
Za kraj pogledajte fotogaleriju kako su demonstranti širom sveta koristili umetnost, a u nekim slučajevima i vandalizam ispred ruskih ambasada, kako bi stavili do znanja šta osećaju povodom invazije Kremlja na Ukrajinu.
Toliko za danas, pišite nam i podelite vaše priče sa nama na slobodnaevropa@rferl.org
Srdačan pozdrav,
Andrej Zarević
Dnevno@RSE dolazi besplatno u vaš inbox. Prijavite se, uštedite vreme, informišite se!