Dobro jutro poštovani čitaoci,
Piše vam Andrej Zarević, novinar Radija Slobodna Evropa.
Ovog jutra za vas smo izabrali:
Aktuelno
- SAD i EU pojačali sankcije ruskim naftnim kompanijama, Tramp otkazao samit s Putinom
- Izborna komisija BiH glasala protiv poništavanja kandidature SNSD-a za izbore u RS
- Tužilaštvo BiH traži produženje pritvora za Crnogorca osumnjičenog za krijumčarenje Kineza
- Policija pretresla vozilo u pratnji studenata koji pešače od Novog Pazara do Novog Sada
- Dvoje ukrajinskih novinara poginulo u ruskom napadu dronom na istoku Ukrajine
- Planovi Izraela o aneksiji Zapadne obale ugrožavaju primirje u Gazi, istakao Rubio
Balkan na RSE
Nakon što je u sredu muškarac pucao iz pištolja u šatorskom naselju "Ćacilend" ispred Narodne skupštine Srbije gde se okupljaju pristalice vlasti, ranivši drugu osobu i pogodivši plinsku bocu usled čega je došlo do požara, predsednik Srbije Aleksandar Vučić ocenio je da je izveden teroristički napad, dok je glavni tužilac incident okarakterisao kao "pokušaj ubistva".
Na Vučićevoj konferenciji za novinare gde je izneo, kako je rekao, "političke ocene" da je u pitanju terorizam, takođe su prikazani snimci hapšenja i izjave osumnjičenog za napad "Ćacilendu", pre nego što su se o slučaju oglasili policija i tužilaštvo. Dok policija nije objasnila na čiji zahtev i kako se snimak našao u rukama predsednika Srbije, stručnjaci ukazuju na povredu Zakona zaštiti podataka o ličnosti i ugrožavanje istrage.
"Vi u prvih sat ili dva predistražnog postupka bezmalo uživo gledate nekakvo 'priznanje' čoveka koji deluje nesabrano. To ne samo da nije u skladu sa pravilima postupka, nego ga kontaminira i ozbiljno ugrožava", izjavio je za RSE bivši poverenik Srbije za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić.
Može li Milorad Dodik da ostane predsednik Savez nezavisnih socijaldemokrata (SNSD)? Ta pitanje se nametnulo nakon što je pre dva meseca Dodik osuđen u Sudu BiH na šest godina zabrane obavljanja javnih funkcija. Dodatno se našlo u sferi interesovanja nakon što je Sud BiH 16. oktobra poslao dopis Centralnoj izbornoj komisiji BiH u kojem obrazlaže presudu i traži da je CIK sprovede u potpunosti. Sud BiH nije odgovorio na upit RSE šta znači dopis kojim traži potpuno sprovođenje presude, odnosno, da li to znači da Dodik ne može biti predsednik SNSD-a. Centralna izborna komisija navodi da je primila dopis, ali da nije nadležna za to pitanje.
Podrška građana članstvu Crne Gore u NATO manja je za skoro devet odsto nego marta prošle godine, dok je broj protivnika, u istom periodu, porastao za više od 11 odsto – rezultati su istraživanja Centra za demokratiju i ljudska prava (CEDEM) obavljenog u septembru.
Za Atlantski savez Crne Gore to je potvrda da unutar institucija i političkih struktura i dalje deluju proruski i anti-NATO elementi.
"Njihovo djelovanje je usmjereno na širenje sumnje, slabljenje povjerenja građana i relativizaciju strateških ciljeva države", naveo je Atlantski savez Crne Gore.
Kosovo je ušlo u 2025. znajući da će se održati parlamentarni izbori, ali ne i šta će uslediti posle njih. Tu su izazovi u konstituisanju Skupštine, uzastopne žalbe Ustavnom sudu, Vlada u tehničkom mandatu sa ograničenim ovlašćenjima i rizik od gubitka stranih fondova u vrednosti od nekoliko stotina miliona evra. Kada izgleda da ne može biti gore, pojavljuje se pitanje državnog budžeta za narednu godinu – koji, prema procenama Ministarstva finansija, treba da iznosi oko 3,5 milijardi evra. Bivši ministar ekonomije Haki Šatri ocenjuje da je trenutna situacija "izuzetno zabrinjavajuća".
Uprkos očekivanjima Evropske unije da će nove lokalne vlasti na severu Kosova sarađivati sa centralnim institucijama u interesu građana, za sada je tako nešto neizvesno. Prema zvaničnim preliminarnim rezultatima, Srpska lista je dobila ubedljivo najviše glasova u opštinama sa srpskom većinom na severu Kosova. Miodrag Milićević iz nevladine organizacije Aktiv ukazuje da poslednjih godina nije postojala ni minimalna saradnja između Srpske liste i Vlade koju je vodilo Samoopredeljenje, te da je "gotovo nemoguće" zamisliti neku buduću saradnju.
"Imamo niz indikatora koji ukazuju na jednu neusaglašenost i nedostatak političkog kapaciteta za takvu odgovornost. Teško je zamisliti neku vrstu normalizacije sa odsustvom koalicionog potencijala", kaže Milićević.
Mnoge zemlje regiona nisu ostvarile značajne koristi u saradnji sa Kinom, ali su neke od njih završile sa sumnjivim i kontroverznim investicijama ili infrastrukturnim projektima, ocenjuje predsjednica nevladine organizacije ESTIMA iz Skoplja Ana Krstinovska. To je dovelo do opreza dijela zemalja regiona, ističe Krstinovska u intervjuu za RSE. No taj oprez prati i prilagođavanje Pekinga, koji se sada više usmerava na saradnju s lokalnim vlastima, akademskom zajednicom, medijima i nevladinim organizacijama.
Ruševine, smeće i prazne hale, slike su današnjeg Vitezita, koje svedoče o višegodišnjoj devastaciji i propadanju bivšeg industrijskog giganta u srednjoj Bosni.
Udaljena nekoliko kilometara od Viteza, fabrika raketnog baruta i eksploziva zapošljavala je nekada hiljade ljudi, a danas je u fokusu policijskih i tužilačkih istraga. Stečaj kompanija i njenu prodaju obeležile su brojne žalbe i krivične prijave poverilaca, a sve je rezultiralo istragom u okviru koje su uhapšene četiri osobe, osumnjičene za nezakonitosti tokom prodaje i preuzimanja imovine.
"Trebali su davno hapsiti. Odmah poslije rata, jer tada je krenulo rasparčavanje Vitezita. Najveću odgovornost snosi vlast koja godinama nije ništa činila", kaže Vitežanin koji je penziju zaradio u Vitezitu.
U BiH dve trećine dece ne ide u vrtić, a u manjim i ruralnim mestima neki oblik nastave pre osnovne škole pohađa tek 0,5 odsto. Za poređenje, prosek Evropske unije iznosi 95 odsto. Upravo zato su vlasti BiH zatražile pomoć za ulaganje u obrazovanje kroz Plan rasta za Zapadni Balkan.
Osuđeni ratni zločinac Nebojša Pavković sahranjen je 22. oktobra u Aleji zaslužnih građana u Beogradu uz najviše vojne počasti. Sahrani su, uz vojni vrh, prisustvovali ministri u Vladi Srbije, izaslanica predsednika Srbije, pojedini haški osuđenici i veterani rasformiranih ratnih jedinica.
"Sahrana Nebojše Pavkovića u Aleji zaslužnih građana predstavlja otvoreno poricanje sudski utvrđenih činjenica i ruganje žrtvama", ocenio je nevladin Fond za humanitarno pravo.
Proizvodnja u rafineriji nafte Dunav mađarske kompanije MOL uskoro će biti nastavljena, saopštila je ta kompanija posle požara 20. oktobra. Optimistična vest dolazi posle niza loših događanja za energetiku u Srbiji nakon što su 9. oktobra SAD uvele sankcije Naftnoj industriji Srbije (NIS).
Po najavama zvaničnika Beograda i Budimpešte, iz Mađarske bi, ako se sankcije odraze na snabdevenost benzinskih stanica NIS-a, trebalo da dolazi znatno veća količina naftnih derivata kako bi se predupredila eventualna kriza na srpskom tržištu. Koliko tačno, ni u kompaniji ni u srpskoj vladi nisu dosad precizirali.
Iz Bitolje se makedonska istraga protiv biznismena i počasnog konzula Belorusije u toj zemlji Borča Markovskog proširila i stigla do Beograda. Dve sedmice nakon što je Markovski završio u pritvoru zbog sumnje na zloupotrebe u Rudarsko-energetskom kombinatu - REK Bitolja, Tužilaštvo je pokrenulo akciju zamrzavanja imovine - novca, zemljišta, stanova i vozila kako u Severnoj Makedoniji, tako i u susednoj Srbiji.
Svet
Ratna ekonomija koja je 45 meseci omogućavala napad Rusije na Ukrajinu finansirana je izvozom nafte i gasa, kao i, kako kažu kritičari, nevoljnošću Zapada – ali i nezainteresovanošću Kine i Indije – da potpuno zatvori taj izvor prihoda. Sada su se SAD – zajedno sa EU i Velikom Britanijom – usmerile na neke od najvećih ruskih naftnih i gasnih kompanija.
Ministarstvo finansija SAD je objavilo da uvodi sankcije državnom Rosnjeftu i privatnom Lukoilu – dve najveće ruske naftne kompanije, čiji izvoz u velikoj meri doprinosi punjenju blagajne Kremlja. Dan kasnije, Brisel je uveo mere protiv Rosnjefta i Gazpromnjefta, još jedne velike naftne kompanije koja je podružnica državnog gasnog giganta Gazproma. Međutim, stručnjaci ocenjuju da nove mere protiv ruskog naftnog sektora neće odmah uspeti da iscrpu ratnu mašineriju Moskve.
Američke sankcije su uvedene i pošto je Moskva odbila predlog predsednika SAD Donalda Trampa o zamrzavanju linija fronta, što znači da ne bi bili ostvareni ratni ciljevi ruskog predsednika koji želi ceo ukrajinski Donbas. Pogledajte zašto Putin želi kontrolu nad tom oblašću na istoku Ukrajine.
Dva visoka iranska zvaničnika optužena su za ubistvo direktora naftne kompanije nekoliko sedmica pre Islamske revolucije 1979, kojom je svrgnut šah kojeg su podržavale SAD i doveden na vlast sadašnji klerikalni vladari zemlje. Maleka Borudžerdia ubile su naoružane osobe u jugozapadnom gradu Ahvazu u decembru 1978. godine. Ubice nikada nisu pronađene. Borudžerdijev sin, Mehrzad, akademik koji živi u SAD, optužio je Alija Shamkhanija, višeg savjetnika iranskog vrhovnog vođe, i Mohsena Rezaeija, bivšeg komandanta moćnog Korpusa islamske revolucionarne garde, za izvršenje atentata.
Toliko za danas, pišite nam i podelite vaše priče sa nama na slobodnaevropa@rferl.org
Srdačan pozdrav,
Andrej Zarević
Dnevno@RSE dolazi besplatno u vaš inbox. Prijavite se, uštedite vreme, informišite se!