Dobro jutro poštovani čitaoci,
Piše vam Andrej Zarević, novinar Radija Slobodna Evropa.
Ovog jutra za vas smo izabrali:
Vesti
- Tramp i Putin sastaće se u Budimpešti, na drugom samitu ove godine
- Ministarstvo odbrane potvrdilo da su Kosovske bezbednosne snage greškom ušle na sever zemlje
- Dario Ristić, ruski dobrovoljac iz BiH, pušten iz pritvora, želi da prizna krivicu za ratovanje u Ukrajini
- Vlada Francuske preživela glasanja o poverenju
- UN: U sukobima između Pakistana i Avganistana poginulo najmanje 18 ljudi, 360 povrijeđeno
Balkan na RSE
Godinu i po nakon parlamentarnih i predsedničkih izbora, Severna Makedonija ide na novo glasanje 19. oktobra, kada će biti održan prvi krug lokalnih izbora na kojima će se birati gradonačelnici i članovi opštinskih veća. Dok je vladajući VMRO-DPMNE favorit, ishod među albanskim strankama mogao bi da uzdrma vladajuću koaliciju i dovede do prevremenih parlamentarnih izbora.
Manje od nedelju dana pošto je Skupština Kosova u potpunosti konstituisana, s predsednikom i pet potpredsednika, ustavnost tog procesa je dovela u pitanje Srpska lista. Najveća stranka kosovskih Srba koja ima podršku vlasti u Beogradu, podnela je žalbu Ustavnom sudu na izbor potpredsednika Skupštine iz redova srpske zajednice Nenada Rašića, tvrdeći da su prekršeni Ustav i pravilnik. Posledice bi mogle biti ozbiljne, ocenjuju stručnjaci – odluka u korist Srpske liste mogla bi da primora Skupštinu da ponovo glasa i spreči formiranje nove Vlade.
U danima posle lokalnih izbora na Kosovu, gde je u sredinama sa srpskom većinom najveća partija kosovskih Srba, Srpska lista, pobedila u devet od deset optština, među meštanima Severne Mitrovice umesto euforije i optimizma, tišina i sumnja.
Prošla je godina otkako je BiH postavljen naizgled jednostavan, ali pokazaće se politički izuzetno zahtevan zadatak – imenovati glavnog pregovarača zemlje u procesu pristupanja EU. Skoro 12 meseci kasnije Ursula fon der Lajen u Sarajevu je upravo to pitanje stavila u fokus posete. Ime koje se pojavilo za tu poziciju je Ana Trišić-Babić kao moguća "kompromisna kandidatkinja". Ona je trenutno je savetnica bivšeg predsednika RS Milorada Dodika. Pojedini sagovornici za RSE upozoravaju da bi njen izbor mogao izazvati kontroverze zbog bliskosti s proruskim političarem iz RS protiv kojeg su neke zemlje EU uvele sankcije.
Predstavnici BiH iduće sedmice putuju u London na samit lidera zemalja Berlinskog procesa, ali će i ovog puta BiH doći s neugodnom etiketom – jedina zemlja regiona koja još uvek blokira slobodno kretanje građana na Zapadnom Balkanu. Razlog? Protivljenje političara iz Republike Srpske da podrže ratifikaciju sporazuma o međusobnom priznavanju ličnih karata državljana Kosova.
Iako je predsednica Evropske komisije tokom posete Crnoj Gori pozvala tu zemlju da imenuje nedostajuće sudije Ustavnog suda, Skupština koja je o tome odlučivala istog dana, nije izabrala nijednog. Nijedan od tri predložena kandidata nije dobio dovoljan broj glasova. Za izbor u prvom krugu je bila potrebna podrška 54 poslanika od ukupno 81 poslanika u parlamentu. Parlamentarna većina ima 52 poslanika što znači da su im za izbor trebala i dva opoziciona glasa. Međutim ni svi poslanici vlasti nisu podržali predložene kandidate.
Fakultet srpskih studija sa ruskim jezikom i studijama bezbednosti najavljen je u Srbiji. Njegovo formiranje planira se izdvajanjem tri departmana Filozofskog fakulteta u Nišu na jugu Srbije - za istoriju, srbistiku i ruski jezik. Dok Ministarstvo prosvete navodi da će to biti institucija od "državnog i nacionalnog značaja", niški Filozofski fakultet nije bio upoznat sa tom inicijativom. Kao jedan od motiva docent na niškom Filozofskom fakultetu i opozicioni poslanik Rastislav Dinić vidi u ideološkoj priči "koju gura režim". "To je priča o ugroženom srpstvu, o odbrani srpstva. I kroz tu prizmu možemo da tumačimo prisustvo ruskog jezika jer u toj verziji srpstva bliskost Putinovoj Rusiji ima posebnu važnost", ocenjuje Dinić.
Nakon gotovo decenije, Viši sud u Beogradu izrekao je osuđujuću presudu za ratni zločin u Štrpcima u BiH 1993. Reč je o prvostepenoj presudi, što znači da tačka na suđenje za otmicu 20 putnika nesrpske nacionalnosti iz voza i njihovo mučenje i ubistvo, još nije stavljena. Nevladin Fond za humanitarno pravo u izveštajima o suđenjima za ratne zločine ukazuje da je slučaj Štrpci "drastičan primer neaktivnog i neefikasnog suđenja, koji pokazuje koliko pravosudni organi doprinose odugovlačenju sudskog postupka i uskraćivanju pravde za žrtve". Međutim, nije jedini. Od 2014. do 2024. pokrenuto je 56 postupaka, od kojih su neka trajala duže od decenije. I još traju.
Računi stižu, cene rastu, a plata ostaje ista. U ovakvoj situaciji sve više građana BiH spas traži u gotovinskom kreditu. To pokazuju i podaci Centralne banke BiH, prema kojima nenamenski krediti iznose više od 70 odsto svih podignutih kredita u zemlji, a njihova vrednost je porasla za više od trećine u samo pet godina.
Ministarstvo poljoprivrede Crne Gore obezbedilo je da se nastavi otkup mleka i mlečnih prerađevina kroz izvoz u zemlje regiona i prodaju preko domaćih trgovina,čime bi trebalo da se zaustaviuništavanje viška proizvodnje, na koje su crnogorski poljoprivrednici bili prinuđeni jer su mlekare obustavile otkup.
Svet
Evropska komisija odobrila je petogodišnju odbrambenu strategiju koja uključuje planove za uspostavu takozvanog zida protiv dronova, koji bi trebalo da bude potpuno funkcionalan do kraja 2027. godine.
Pročitajte kako eksperimentalna tehnologija pomaže u obnovi Ukrajine.
Avganistanska prestonica Kabul ove nedelje je bila meta vazdušnog napada za koji se navodi da ga je izveo Pakistan. Smrtonosni napad je uplašio stanovnike, koji strahuju od novih napada u jeku tenzija sa susednim Pakistanom.
Najnovije kineske kontrole izvoza retkih minerala ne samo da prete ponovnim pokretanjem trgovinskog rata sa SAD , već bi mogle imati i dalekosežne posledice po napore da se ponovo naoruža Ukrajina i razvije infrastruktura u centralnoj Aziji.
Rusija je suočena s nestašicama goriva i poskupljenjima nakon niza ukrajinskih napada na njene rafinerije nafte. Kako bi zaštitila snabdevanje u Rusiji, gde su u nekim oblastima zabeleženi dugi redovi na benzinskim pumpama, Moskva je zabranila ili ograničila izvoz benzina i dizela. Taj potez izazvao je nestašice goriva i poskupljenja u nekim bivšim sovjetskim republikama centralne Azije koje u velikoj meri zavise od ruske energije.
Toliko za danas, pišite nam i podelite vaše priče sa nama na slobodnaevropa@rferl.org
Srdačan pozdrav,
Andrej Zarević
Dnevno@RSE dolazi besplatno u vaš inbox. Prijavite se, uštedite vreme, informišite se!