Dostupni linkovi

Dnevno@RSE: Nakon masovnog ubistva, tišina na Cetinju i protest u Podgorici; Novi ukrajinski napad u ruskoj Kurskoj oblasti


Protest protiv nasilja sa zahtevom za ostavke najviših zvaničnika u sektoru bezbednosti u Crnoj Gori, Podgorica, 5. januar 2025.
Protest protiv nasilja sa zahtevom za ostavke najviših zvaničnika u sektoru bezbednosti u Crnoj Gori, Podgorica, 5. januar 2025.

Na početku svakog radnog dana, Dnevno@RSE vam donosi pregled najvažnijih vesti sa Zapadnog Balkana i sveta. Za vas biramo najave za ključne događaje kao i jedinstvene sadržaje RSE. Dnevno@RSE dolazi besplatno u vaš inbox.

Dobro jutro poštovani čitaoci,

Piše vam Andrej Zarević, novinar Radija Slobodna Evropa.

Ovog jutra za vas smo izabrali:

Protesti u Crnoj Gori posle masovnog ubistva na Cetinju

Posle ubistva 12 osoba na Cetinju prvog dana u novoj godini, na protestu u Podgorici su u nedelju tražene ostavke potpredsednika Vlade zaduženog za bezbednost Alekse Bečića i ministra unutrašnjih poslova Danila Šaranovića. Prethodno je u nedelju u centru Cetinja tišinom od 12 minuta par hiljada građana odalo počast za 12 poginulih sugrađana.

U subotu je na Cetinju održana komemoracija žrtvama tragedije u tom gradu. Od najviših državnih zvaničnika bio je prisutan samo predsednik Crne Gore Jakov Milatović, a komemoraciji nisu prisustvovali visoki državni funkcioneri iz redova Demokrata, stranaka nekadašnjeg Demokratskog fronta – Nove srpske demokratije, Demokratske narodne partije, kao ni čelnici Uprave policije.

Nakon sedmočasovne sednice Vijeća za nacionalnu bezbjednost koja je održana povodom ubistva 12 i ranjavanja četiri osobe na Cetinju, saopšteno je da će ključna mera Vlade Crne Gore biti usvajanje novog Zakona o oružju, koji će, prema najavama, propisati ponovnu proveru dozvola onih koji imaju legalno oružje i drakonske kazne za one koji nelegalno oružje ne vrate naredna dva meseca.

Pogledajte gde su se i kada su se desila ubistva na Cetinju.

Balkan na RSE

Pojedini radnici kineske kompanije Mei Ta u okolini Beograda dočekali su kraj 2024. s otkazanim ugovorima o radu. S druge strane, 85 kilometara dalje u Sremskoj Mitrovici, kineska kompanija JMEV obilazila je potencijalne lokacije za fabriku električnih automobila. Zainteresovanost kineskih kompanija iz auto-industrije za ulaganja u Srbiji dolazi u trenutku kada se taj sektor u državama Evropske unije suočava s krizom.

Srbija je inače u 2025. godinu ušla s opredeljenjem da će s jezički, kulturno i fizički udaljenom Kinom deliti zajedničku budućnost. Sporazum kojim su odnosi dve zemlje sa "strateškog", "čeličnog" prijateljstva podignuti na nivo "zajednice za zajedničkom budućnošću" dogovorili su u predsednik Srbije Aleksandar Vučić i Si Đinping u maju 2024. u Beogradu. Stefan Vladisavljev, programski direktor nevladine Fondacije BFPE za odgovorno društvo, kaže da je 2024. bila godina u kojoj su Srbija i Kina učinile značajan pomak u bilateralnim odnosima. Jačanje ekonomske i saradnje u odbrani samo su neki od segmenata saradnje Srbije i Kine koji su obeležili 2024.

S druge strane, značajno manja ekonomska saradnja, ali bez sankcija Moskvi – to su obeležja odnosa Srbije i Rusije u još jednoj godini ruske invazije na Ukrajinu.

Istovremeno, Srbija u 2024, kao ni u prethodne dve godine, nije napredovala u pristupnim pregovorima s Evropskom unijom, pošto nije otvoreno nijedno pregovaračko poglavlje. Otvaranje seta poglavlja, odnosno Klastera 3 o konkuretnosti i inkluzivnom rastu, vlast u Beogradu sada najavljuje za početak 2025. Tobi Vogel iz međunarodnog nevladinog Centra za politiku demokratizacije iz Brisela kaže da je to moguće, ali ne zato što više nema faktora koji su doveli do zastoja u pregovorima Srbije s EU, već "samo ako Holandija i druge skeptične države članice EU promene svoj stav". On ukazuje da neki od tih spornih faktora sada mogu biti samo izraženiji, budući da se od Srbije traži da značajno napreduje na polju vladavine prava i u procesu normalizacije odnosa s Kosovom.

A dok se očekuje napredak u vladavini prava, u provladinim medijima su objavljeni podaci iz pasoša dvojice studenata učesnika blokada u Beogradu na kojima se traži odgovornost za pad nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu kada je poginulo 15 ljudi. Stručnjaci povodom objavljivanja podataka upozoravaju na kršenje zakona i ugrožavanje bezbednosti.

Uz to, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je rekao da u njegovoj Srpskoj naprednoj stranci postoji frakcija "lojalista" do srži odanih toj stranci. To krilo, prema Vučićevim rečima, broji oko 17.000 uglavnom muškaraca koji su proruski orijentisani i "pomalo ekstremnih stavova". Deo javnosti i opozicije je izjavu šefa države razumeo kao pretnju upućenu onima koji poslednja dva meseca protestima traže odgovornost za pad nadstrešnice sa Železničke stanice. Priču o "lojalistima" pokrenuo je prorežimski tabloid Informer koji je na sajtu objavio da je glavni urednik tog glasila Dragan J. Vučićević pozvan na sastanak "sa grupom istaknutih funkcionera Srpske napredne stranke koji sebe definišu kao lojaliste".

U novom Mostu sagovornici Omera Karabega, Zoran Stojiljković, profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu, i Jovo Bakić, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, razgovarali su o socijalnim razlikama u Srbiji.

Pokret Samoopredeljenje kosovskog premijera Aljbina Kurtija ne odustaje od namere da ospori učešće Srpske liste na izborima 9. februara, pa je ponovo uložio žalbu na odluku Centralne izborne komisije da sertifikuje ovu partiju, tražeći da se ona poništi Izborni panel za žalbe i predstavke, koji je nadležan za ovu žalbu Samoopredeljenja, nije odgovorio na upit RSE da li će je razmatrati. Prethodno je ovaj panel doneo odluku u korist Srpske liste a postupajući po žalbi te najveće partije Srba na Kosovu nakon što su se članovi Centralne izborne komisije iz redova Samoopredeljenja usprotivili njenoj sertifikaciji. Potom se Samoopredeljenje žalilo Vrhovnom sudu Kosova, koji je ponovo doneo odluku u korist Srpske liste.

Šef Delegacije EU u BiH Luiđi Soreka pozvao je političare u toj zemlji da se uozbilje i iskoriste 2025. godinu za postizanje dugo očekivanog napretka na putu ka članstvu u EU, te da ne smeju da dozvole da ovo bude još jedna godina propuštenih prilika.

Pročitajte kako politika koči poljoprivrednike iz BiH da izvoze u EU. Organska hrana iz BiH neće moći da prelazi granicu EU ako vlasti entiteta Republika Srpska predvođene proruskim predsednikom Miloradom Dodikom ne pristanu na donošenje državnog zakona o poljoprivredi.

Pogledajte video prilog o Nini Stanarević, grafičkoj dizajnerki iz Banjaluke, jedinoj knjigovezilji u BiH.

U projekat valorizacije Đalovića pećine, na severu Crne Gore, dosad je uloženo oko 19 od planiranih 25 miliona evra, kazali su iz Uprave za kapitalne projekte. Međutim, radovi na projektu, koji je trebalo da podstakne razvoj severa zemlje, obustavljeni su 2021. zbog neovlašćenog probijanja ulaza u pećinu. To je dovelo do ekološke devastacije i uginuća velikog broja slepih miševa. Nije poznato kada će radovi biti nastavljeni.

Đalovića pećina
Đalovića pećina

U potkastu Događaji koji su obeležili 2024 poslušajte da li je ta godina bila bolja od prethodne, kako se živi u zemljama regiona, gde su na evropskom putu i koje politike su dočekale svojih pet minuta

Rat u Ukrajini

Ukrajinska vojska pokrenula je novi napad u pograničnoj Kurskoj oblasti na zapadu Rusije, navode ukrajinski zvaničnici i rusko Ministarstvo odbrane. Rusko Ministarstvo odbrane je saopštilo da su "oko devet ujutro po moskovskom vremenu (u nedelju) ukrajinske oružane snage pokrenule kontranapad da zaustave napredovanje ruskih trupa u smeru Kurska". Šef kabineta ukrajinskog predsednika Andrij Jermak rekao je da su "došle dobre vesti iz Kurske oblasti" i da Rusija "dobija ono što zaslužuje".

Zamišljena kao primer moderne vojske, 155. mehanizovana brigada Ukrajine koja je obučena u Francuskoj, suočava se s dezerterstvom, lošom opremom i organizacijom. Optužbe za nesposobnost komande i velike gubitke na frontu kod Pokrovska otkrivaju dublje probleme u ukrajinskoj odbrani.

Najmanje 1.000 stanovnika Krima je poginulo boreći se za Rusiju otkako je Moskva pokrenula invaziju na Ukrajinu, pokazuje istraga RSE. Na ukrajinskom poluostrvu Krim, koji je Rusija anektirala 2014, mediji su ograničeni, dok se informacije o vojnim žrtvama prikrivaju.

Svet

Niti jedna zemlja na svetu nije postigla rodnu ravnopravnost u godini iza nas, a prema procenama Ujedinjenih nacija, niti će za 300 godina. Oko 40 odsto žena živi u zemljama gde su prava na abortus ugrožena, a u čak 60 odsto zemalja ne postoji zakon prema kojem je silovanje definisano kao nedostatak pristanka.

Šta ima još…

Toliko za danas, pišite nam i podelite vaše priče sa nama na slobodnaevropa@rferl.org

Srdačan pozdrav do sutra ujutro,

Andrej Zarević

Dnevno@RSE dolazi besplatno u vaš inbox. Prijavite se, uštedite vreme, informišite se!

XS
SM
MD
LG