Dostupni linkovi

Dnevno@RSE: Pad Asadovog režima u Siriji


Slomljeno staklo na uramljenoj fotografiji sirijskog predsednika Bašara al-Asada u gradu Hama, 7. decembar 2024.
Slomljeno staklo na uramljenoj fotografiji sirijskog predsednika Bašara al-Asada u gradu Hama, 7. decembar 2024.

Na početku svakog radnog dana, Dnevno@RSE vam donosi pregled najvažnijih vesti sa Zapadnog Balkana i sveta. Za vas biramo najave za ključne događaje kao i jedinstvene sadržaje RSE. Dnevno@RSE dolazi besplatno u vaš inbox.

Na početku svakog radnog dana, Dnevno@RSE vam donosi pregled najvažnijih vesti sa Zapadnog Balkana i sveta. Za vas biramo najave za ključne događaje kao i jedinstvene sadržaje RSE. Dnevno@RSE dolazi besplatno u vaš inbox.

Dobro jutro poštovani čitaoci,

Piše vam Andrej Zarević, novinar Radija Slobodna Evropa.

Ovog jutra za vas smo izabrali:

Pad Asadovog režima u Siriji

Nakon što su sirijski pobunjenici posle munjevite ofanzive preuzeli kontrolu nad Damaskom, autoritarni predsednik Bašar al-Asad je pobegao u Moskvu, čime je završena poluvekovna vladavina porodice Asad. Rusko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da je Asad "odlučio da podnese ostavku" nakon "pregovora" s "brojnim učesnicima u oružanom sukobu" i napustio dužnost "dajući upute za miran prenos vlasti".

Ofanzivu kojom je srušen Asadov režim predvodila je grupa Hajat Tahrir el-Šam (HTS) koju EU, SAD i mnoge druge zemlje smatraju terorističkom organizacijom. Pročitajte ko je Abu Muhamad al-Golani koji je na čelu HTS-a.

Abu Muhamad al-Golani, vođa pobunjeničke grupe Hajat Tahrir el-Šam (HTS) koja je predvodila ofanzivu kojom je svrgnut Asadov režim.
Abu Muhamad al-Golani, vođa pobunjeničke grupe Hajat Tahrir el-Šam (HTS) koja je predvodila ofanzivu kojom je svrgnut Asadov režim.

Dok mnogi u Siriji slave, postavlja se pitanje šta očekuje ovu ratom razorenu zemlju podeljenoj po mnogim osnovama sa velikim uticajem i protivrečnim interesima regionalnih i velikih sila – mirna tranzicija koju najavljuju lideri pobunjenika ili haos kao u Libiji nakon pada Moamera Gadafija 2011. godine.

Sirijka Nura Bitar koja je došla u Dansku u oktobru 2011. kaže da su Sirijci srećni ali i zabrinuti. "Svi smo uplašeni zbog onoga što dolazi. Ko će doći sledeći? Ja sam izbeglica jer se bojim i vojne i verske diktature. Ali kada vidite lica ljudi, vidite nadu".

Pogledajte video o kraju vladavine Asada u Siriji, kao i foto galeriju kako su Sirijci u inostranstvu proslavili pad režima.

Pročitajte i o Asadovom putu od oftalmologa do autokrate. Njegov odlazak s vlasti je u oštroj suprotnosti s njegovim prvim mesecima na mestu predsednika Sirije 2000. godine, za šta uopšte prvobitno nije bio predviđen, kada su se mnogi nadali da će biti mladi reformator nakon tri decenije gvozdene vladavine svog oca Hafeza. Sa samo 34 godine, oftalmolog sa zapadnjačkim obrazovanjem, pojavio se kao "štreberski tehnički potkovani ljubitelj kompjutera sa nežnim držanjem". Ali, u suočavanju sa protestima protiv njegove vladavine koji su izbili u martu 2011, Asad se okrenuo brutalnoj taktici svog oca u pokušaju da ih slomi.

Kad je pre četvrt veka Vladimir Putin preuzeo vlast u postsovjetskoj Rusiji u rasulu, odmah je krenuo s vraćanjem statusa Moskve kao globalne sile. Trebalo je 15 godina, ali Rusija je najavila svoju vojnu intervenciju u sirijskom građanskom ratu kao dokaz povratka kao sile na koju se mora računati na međunarodnoj sceni. Moskva je iskoristila tu sliku kako bi proširila svoj uticaj na Bliskom istoku i šire, kao protivteža Zapadu. Sada je pad Asada, ključnog saveznika Moskve, zadao ozbiljan udarac ruskim ambicijama.

Balkan na RSE

U novom Mostu RSE, sagovornici Omera Karabega, istoričari Dragan Markovina iz Mostara i Husnija Kamberović iz Sarajeva razgovaraju na temu da li je na pomolu približavanje Hrvata i Bošnjaka i kakav bi to imalo značaj za Bosnu i Hercegovinu.

Pod parolom "Ruke su vam krvave" građani i aktivisti okupili su se u nedelju ispred Skupštine grada Novog Sada na još jednom protestu sa kojeg se tražila odgovornost za pogibiju 15 osoba u padu nadstrešnice Železničke stanice u tom gradu.

Protest ispred Skupštine grada Novog Sada, 8. decembar 2024.
Protest ispred Skupštine grada Novog Sada, 8. decembar 2024.

Ispred zgrade Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu u nedelju je održana još jedna akcija "Zastani, Srbijo!", kojom su studenti odali počast za 15 poginulih na Železničkoj stanici u Novom Sadu. U potcastu Glasom Mladih poslušajte šta studenti kažu o blokadama u Srbiji.

Pogledajte kako su poslanici vladajuće koalicije u Srbiji u jednom danu – bez rasprave i opozicije – usvojili 34 zakona, među kojima su Zakon o budžetu za 2025, završni račun za prethodnu godinu, kao i zakon koji omogućava izgradnju nuklearnih elektrana.

Ministri za evropska pitanja će na predstojećem Savetu opštih poslova podsetiti Beograd da će napredak Srbije u vladavini prava i normalizaciji odnosa s Kosovom nastaviti da određuju ukupan tempo pristupnih pregovora.

Eksplozija koja je 29. novembra oštetila kanal Ibar-Lepenac na severu Kosova, za šta su kosovske vlasti okrivile Srbiju, pokrenula je debatu o bezbednosti ovog vitalnog sistema vodosnabdevanja, neophodnog za živote mnogih Kosovara. U saopštenju nakon eksplozije, predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da od 1985. postoji predlog da se tok reke Ibar izmeni kako bi se zadovoljile potrebe stanovništva u blizini jezera na srpskoj strani, što bi posledično isušilo jezero Gazivode, kritičan izvor vode za Kosovo. Prema rečima portparola kosovske vlade Prperima Krueziua, "Srbija nema pravo da eksploatiše reku Ibar na način koji ozbiljno šteti Kosovu, a kamoli da namerno prouzrokuje takvu štetu menjanjem njenog toka". Krueziu takođe tvrdi da je Vučićevo pominjanje promene toka reke "indikacija da oni stoje iza napada na selo Varaga u opštini Zubin Potok". "Umesto preusmeravanja reke Ibar, oni su postavili eksploziv na kanal Ibar-Lepenac", rekao je Krueziu.

"Sprečeni da zastupaju srpski narod", tako je Srpska lista, koja od novembra 2022. bojkotuje kosovske institucije, reagovala na to što su ih poslanici vladajućeg Pokreta Samoopredeljenje sprečili da učestvuju u radu sednice Skupštine Kosova. Na pitanja novinara kako su planirali da zastupaju interese srpskog naroda, da li su planirali da govore o problemima sa kojima se suočava srpska zajednica na Kosovu, te zašto dve godine ne učestvuju na sednicama Skupštine Kosova, nije bilo odgovora.

U video prologu Ceste u metrima, akcize u milijardama: Krajina još čeka obećane puteve pogledajte kako se u BiH za putarine i akcize na gorivo od 2006. prikupilo 16,4 milijarde maraka. Za to vreme budžeti se troše, a lokalni i državni ministri samo obećavaju izgradnju puteva u Krajini i povezivanje ovog regiona sa Sarajevom.

Pogledajte i prilog o poseti premijera Kosova Aljbina Kurtija Sarajevu gde je došao na poziv Asocijacije nezavisnih intelektualaca Krug 99, a susreo se i sa političarima državne i federalne vlasti u BiH.

Ko je i kako u Vladi Crne Gore pre dve godine prihvatio lažnu bankarsku garanciju od 2,5 miliona evra za izgradnju hotelskog kompleksa firme Magnum Development u Kolašinu, utvrđivaće se na sudu. Da je garancija lažna, otkriveno je kad je trebalo da bude "naplaćena" zbog nepoštovanja rokova izgradnje hotela.

Rat u Ukrajini

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je u subotu da je u "dobrom i produktivom" razgovoru s predsednikom Francuske Emanuelom Makronom i novoizabranim predsednikom SAD Donaldom Trampom u Parizu razmatrana situacija na terenu u Ukrajini i mogućnost za "pravedan mir". "Razgovarali smo o našem narodu, situaciji na ratištu i pravednom miru za Ukrajinu. Svi želimo da okončamo ovaj rat što je brže i pravednije moguće", naveo je Zelenski na Telegramu iz Pariza, gde su se svetski lideri okupili na ceremoniji otvaranja obnovljene katedrale Notr Dam. "Predsednik Tramp je, kao i uvek, odlučan. Zahvalni smo na tome", dodao je on. Makron je rekao: "Nastavimo zajedničke napore za mir i bezbednost".

Novoizabrani predsednik SAD Donald Tramp, predsednik Francuske Emanuel Makron i predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski, Pariz 7. decembar 2024.
Novoizabrani predsednik SAD Donald Tramp, predsednik Francuske Emanuel Makron i predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski, Pariz 7. decembar 2024.

Svet

U Rumuniji je Bogdan Pesčir bio poznat kao "kralj TikToka," misteriozan čovek povezan s kriptovalutama i poznat po velikodušnim donacijama korisnicima platforme. Međutim, sada se Pesčir, 36-godišnji programer koji navodno vodi raskošan život, pojavio kao ključni akter u tvrdnjama da je desničarski predsednički kandidat Kalin Đorđesku imao koristi od tajnih kampanja uticaja, uključujući one iz Rusije. Đorđesku je bio iznenađujući pobednik prvog kruga rumunskih predsedničkih izbora 24. novembra, kada je iz relativne anonimnosti osvojio 23 posto glasova. Time je trebalo da ide u drugi krug protiv prozapadne Elene Laskoni, ali je Ustavni sud Rumunije poništio izbore, ostavljajući vladi da odredi novi datum glasanja.

Proruski kandidat Đorđesku i desetine njegovih pristalica organizirali su protest na zatvorenom biračkom mestu u Bukureštu nakon što je drugi krug izbora poništio Ustavni sud. Više od 100 ljudi okupilo se ispred biračkog mesta u glavnom gradu 8. decembra prvobitno zakazanog datuma drugog kruga glasanja uzvikujući "Dole diktatura", "Želimo da glasamo" i "Lopovi".

Šta ima još…

Za kraj pogledajte galeriju s izborom prošlonedeljnih fotografija iz regiona koje pokriva RSE.

Toliko za danas, pišite nam i podelite vaše priče sa nama na slobodnaevropa@rferl.org

Srdačan pozdrav do sutra ujutro,

Andrej Zarević

Dnevno@RSE dolazi besplatno u vaš inbox. Prijavite se, uštedite vreme, informišite se!

XS
SM
MD
LG