Dostupni linkovi

Dnevno@RSE: Strepnje zbog širenja rata na Bliskom istoku; Crna Gora posle Srbije i Hrvatske razmatra uvođenje obaveznog vojnog roka


Dim na jugu Libana u jeku sukoba izraelskih snaga i Hezbolaha, 2. oktobar 2024.
Dim na jugu Libana u jeku sukoba izraelskih snaga i Hezbolaha, 2. oktobar 2024.

Dnevno@RSE na početku svakog radnog dana donosi vam pregled najvažnijih vesti sa Zapadnog Balkana i sveta. Za vas biramo najave za ključne događaje kao i jedinstvene sadržaje RSE. Prijavite se, uštedite vreme, informišite se!

Dobro jutro poštovani čitaoci,

Piše vam Andrej Zarević, novinar Radija Slobodna Evropa.

Strepnje zbog širenja rata na Bliskom istoku

Izraelska vojska i libanska militantna organizacija Hezbolah, koju podržava Iran, u sredu su vodili borbe u pograničnom području, pošto je Izrael naveo da se kopnenim operacijama na jugu Libana pridružuju pešadija i oklopne jedinice i ponovio da će operacija biti ograničena Hezbolah, kojeg SAD smatraju terorističkom organizacijom, saopštio je da su sukobi protiv izraelske vojske na jugu Libana deo "prve runde rata".

Teheran je saopštio da je okončao raketni napad na Izrael i da ga neće ponoviti osim ako Iran ne bude primoran da ponovo deluje. Ipak, Iran se sprema za odmazdu Izraela posle raketnog napada, dok rastu strepnje i upozorenja zbog širenja rata na Bliskom istoku. Eksperti ocenjuju da će izraelska odmazda verovatno biti snažnija u poređenju s aprilom, kada je njegov odgovor na tadašnji iranski udar bio relativno prigušen, imajući u vidu veće razmere novog direktnog napada Irana.

Iranski predsednik Masud Pezeškijan izjavio je da ne želi rat, ali je upozorio Izrael da ne odgovara na iranski raketni napad prethodnog dana, obećavajući snažnu reakciju Teherana na svaku dalju izraelsku akciju.

Stručnjaci ukazuju da bi Izrael u odgovoru mogao da napadne nuklearne objekte u Iranu. Ipak, američki predsednik Džo Bajden rekao je da SAD neće podržati izraelski napad na iranska nuklearna postrojenja.

O rizicima od izbijanja sveopšteg rata na Bliskom istoku pogledajte u Post scriptumu Dragan Štavljanina.

Cene sirove nafte skočile su nakon što je Iran izveo raketni napad na Izrael, a analitičari i trgovci strahuju da bi eskalacija sukoba na Bliskom istoku mogla dovesti do dodatnog rasta cena nafte, velikog prekida proizvodnje nafte u kritičnom energetskom regionu ili do poremećaja u njenom protoku na globalnom tržištu, pišu svetski mediji.

Pročitajte i kratku istorija ratova Izraela i Hezbolaha.

Balkan na RSE

U Crnoj Gori se razmišlja o ponovnom uvođenju obaveznog vojnog roka, pošto su to najavili i Hrvatska i Srbija. Vojni analitičar Aleksandar Radić ocenjuje da bi Crna Gora trebalo da "prati" politiku drugih zemalja u regionu. "Sledite poteze koje su već učinjeni... Crna Gora je tu u talasu u kome nešto mora preduzeti, pa bolje da se to uradi na vreme nego da se kasni", rekao je on i ukazao i da je Kosovo izrazilo nameru da uvede obavezno služenje vojnog roka.

Deo prosvetnih radnika protestovao je u centru Beograda, zahtevajući povećanje plata, kojim bi se početna zarada nastavnika u osnovnih i srednjim školama izjednačile sa republičkim prosekom. Zbog štrajka nastavnika drugi put od početka školske godine, u Srbiji je u sredu bio zatvoren veliki broj škola. Premijer Miloš Vučević izjavio je da u budžetu nema para za veće povećanje plata prosveti i da nije reč o nedostatku nečije dobre volje koja će se promeniti nakon pritisaka i protesta. Komentarišući protest prosvetnih radnika Vučević je rekao da je predlog Vlade za povećanje plata prosvetnim radnicima korektan i konstruktivan. Pogledajte u video prilogu šta kažu prosvetni radnici.

Protestovali su i prosvetari u Mostaru uprkos zabrani štrajka, pošto Vlada Hercegovačko-neretvanskog kantona nije udovoljila zahtevima sindikata za povećanje plata.

Protesti nisu nepoznati ni U Federaciji BiH koji su zbog ugrožene egzistencije imajući u vidu da minimalna penzija iznosi oko 293 evra, proteklih godina nekoliko puta izrazili nezadovoljstvo na ulici. Posljednji put, sredinom septembra, u Sarajevu su od Vlade Federacije BiH tražili povećanje penzija. Tada im je odgovoreno da za to trenutno nema uslova, ali da bi do kraja godine, prilikom rebalansa budžeta, trebalo da dobiju jednokratnu novčanu pomoć koja će za one čije su penzije manje od 500 evra dobiti 100 evra. Sarajevski penzioner Nuris Ćusović kaže da najavljena pomoć nije dovoljna ni "za pola zimnice".

Bosna i Hercegovina mora da sprovede institucionalne reforme, jača nezavisnost pravosuđa, unapredi obrazovanje i pojača borbu protiv korupcije, kao i da radi na transparentnosti u vlasništvu medijskih kuća, navedeno je u izveštaju koji je predstavljen u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope.

Rat u Ukrajini

Dok ruske trupe nastavljaju napade na istoku Ukrajine, kancelarija glavnog tužitelja Ukrajine pokrenula je istragu o, kako navodi, "najvećoj masovnoj egzekuciji" ukrajinskih "ratnih zarobljenika" koju su izvele ruske trupe od početka invazije pre više od 31 meseca. Prema saopštenju tužilaštva, ruske snage navodno su ubile 16 ukrajinskih "ratnih zarobljenika" u blizini sela Mikolajivka i Suhog Jara, u okrugu Pokrovsk u Donjeckoj oblasti.

Od početka ruske invazije u Ukrajini je poginulo više od 20.000 vojnika iz ruskog Povolžja, teritorije koja se sastoji od nekoliko regiona oko reke Volge, pokazuju podaci Tatarsko-baškirskog servisa Radija Slobodna Evropa sastavljeni na osnovu objava rodbine preminulih i zvaničnih izjava.

Dan pošto je predsednik Hrvatske Zoran Milanović odbio da odobri predlog Vlade te države o učešću pripadnika hrvatske vojske u misiji podrške Ukrajini, zvaničnici NATO-a su rekli da su lideri država alijanse dogovorili paket za Ukrajinu na samitu koji je u julu održan u Vašingtonu. Hrvatsku je na samitu u Vašingtonu predstavljao Milanović koji je takođe dao saglasnost za ovaj paket za Ukrajinu.

Evropska unija je preduzela korak prema sankcionisanju Rusije zbog niza nedavnih hibridnih i sabotažnih napada širom Evrope, rekle su diplomate za Reuters. EU i NATO optužili su Moskvu da stoji iza niza incidenata čiji je cilj destabilizacija Zapada dok su dve strane u sukobu oko rata Kremlja protiv Ukrajine.

Međunarodna novinarska organizacija Reporteri bez granica (RSF) tražila je od EU i njenih članica da pozovu Srbiju na odgovornost jer je "domaćin" ruskom državnom mediju RT, koga RSF naziva "fabrikom laži Vladimira Putina". RT i drugi mediji pod kontrolom Kremlja, poput Sputnjika, od februara 2022. su pod sankcijama Brisela, zbog ruske invazije na Ukrajinu.

Pogledajte i foto glaeriju kako se hasidski Jevreji pripremaju za proslavu Nove godine u Ukrajini.

Svet

Talibani pokušavaju da privole strane turiste da posete Avganistan, pokušavajući tako da poboljša svoj imidž. Iako ima za cilj da namami strance, talibanska ograničenja za žene ugušila su lokalni turizam. "Talibani promovišu turizam jer on nosi veliku propagandnu prednost za njihovu vladu", rekao je jedan stručnjak.

Šta ima još…

Toliko za danas, pišite nam i podelite vaše priče sa nama na slobodnaevropa@rferl.org

Srdačan pozdrav do sutra ujutro,

Andrej Zarević

Dnevno@RSE dolazi besplatno u vaš inbox. Prijavite se, uštedite vreme, informišite se!

XS
SM
MD
LG