Dostupni linkovi

Dnevno@RSE: Moguće nove sankcije SAD Dodiku; Dolazak ultradesnice na vlast u Francuskoj bio bi prekretnica za Evropu, ocenjuje stručnjak


Mračna ulica Kijeva tokom delimične restrikcije struje 5. juna 2024. Ukrajinska elektrodistribucija upozorila je na nestanke struje i druga ograničenja zbog ruskih napada na energetsku infrastrukturu.
Mračna ulica Kijeva tokom delimične restrikcije struje 5. juna 2024. Ukrajinska elektrodistribucija upozorila je na nestanke struje i druga ograničenja zbog ruskih napada na energetsku infrastrukturu.

Dnevno@RSE na početku svakog radnog dana donosi vam pregled najvažnijih vesti sa Zapadnog Balkana i sveta. Za vas biramo najave za ključne događaje kao i jedinstvene sadržaje RSE. Prijavite se, uštedite vreme, informišite se!

Dobro jutro poštovani čitaoci,

Piše vam Andrej Zarević, novinar Radija Slobodna Evropa.

Ovog jutra za vas smo izabrali:

Važno za danas

  • SAD su zabrinute zbog pretnji predsednika Republike Srpske Milorada Dodika teritorijalnom integritetu Bosne i Hercegovine, i zbog toga su moguće dodatne sankcije, upozorio je savetnik američkog predsednika Džoa Bajdena za nacionalnu bezbednost Džejk Saliven.
  • Glavni pregovarači Kosova i Srbije Besnik Bislimi i Petar Petković sastaće se u utorak u Briselu u okviru dijaloga o normalizaciji odnosa. Portparol Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Peter Stano rekao je da će prioritet na sastanku biti "hitan početak primene Sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa".
  • Devedeset organizacija civilnog društva i aktivista iz regiona pozvalo je vlasti Srbije da preispitaju odluku o zabrani održavanja festivala "Mirëdita, dobar dan" u Beogradu i da zaštite njegove organizatore.
  • Američki Vrhovni sud presudio je da bivši predsednik Donald Tramp može da zahteva imunitet od krivičnog progona za neke radnje koje je poduzeo u poslednjim danima svog predsedničkog mandata.


Balkan na RSE

Osumnjičeni za krivično delo "terorističko udruživanje" saslušan je u Tužilaštvu za organizovan kriminal u Beogradu. Osumnjičeni I.D. je, kako je saopštilo Tužilaštvo, saslušan u vezi sa napadom na žandarma koji je obezbeđivao Ambasadu Izraela u Beogradu.

Trećeg dana crvenog alarma zbog terorističkog rizika u Srbiji nisu zabeležene opsežnije policijske akcije, a isto važi i za Novi Pazar, grad u regionu Sandžak na jugozapadu Srbije, gde je živeo napadač na žandarma ispred Ambasade Izraela u Beogradu. Miloš Žujović, rođen u beogradskoj opštini Mladenovac, promenio je mesto stanovanja i identitet, i preselio se u taj grad većinski naseljen bošnjačkim stanovništvom. Kako je saopšteno iz policije, prešao je na islam i uzeo ime Salahudin. Zebnja da bi događaji poput onog u Beogradu 29. juna mogli isprovocirati nove incidente u sredini kakva je sandžačka, i dovesti do nestabilnosti, ne prestaje decenijama.

Ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić izjavio je da je u ponedeljak privedena osoba koja je ušla u krug zgrade ministarstva u Durmitorskoj ulici u Beogradu. U saopštenju MUP-a navodi se da su kod privedenog Ž.B. (56) u rancu "pronađeni samostrel sa sedam strela, nekoliko noževa i tegla sa topovskim udarom".

Uplate iz budžeta Srbije u visini od nekoliko hiljada evra završavale su prošle godine na računima u komercijalnim bankama brojnih nevladinih organizacija. Novac je uplaćivan i desničarskim organizacijama, od kojih su neke povezane i sa partijom predsednika Srbije Aleksandra Vučića. To proizilazi iz podataka Državne revizorske agencije (DRI) o izveštaju o radu Uprave za saradnju sa dijasporom Vlade Srbije, na čijem čelu je do sredine maja 2024. bio Arno Gujon, u Srbiji medijski često eksponirani francuski državljanin, koji je u mladosti stasavao u redovima u Francuskoj desničarskog pokreta "Blok identitaraca". Srpski Zakon o budžetu, međutim, određuje da se uplate moraju upućivati na račune Uprave za trezor, kako bi tok novca mogao da se prati.

Gujon je nazvao "netačnim" i "ostrašćenim" pisanje RSE o isplatama koje je Uprava za saradnju sa dijasporom vršila na račune desničarskih nevladinih organizacija. On prethodno nije odgovarao na pozive i poruke RSE kako bi odgovorio na pitanja zašto su sredstva, kako je konstatovano u izveštaju DRI, uplaćivana na račune organizacija u komercijalnim bankama. Gujon je u dopisu agenciji Beta naveo da su navodi RSE netačni, jer je "Uprava sufinansirala udruženja građana putem javnog konkursa sa jasno definisanim kriterijumima, smernicama i nezavisnom komisijom za dodelu sredstava".

Otkazivanje zvanične posete predsednika Evropskog saveta Šarla Mišela Crnoj Gori predstavlja uskraćivanje podrške Evropske unije onima koji odavno zastupaju antievropske stavove, ocenila je za RSE profesorica Nikoleta Đukanović. Uz razgovore sa najvišim državnim zvaničnicima, Mišel je trebalo 2. i 3. jula da održi govor u Skupštini Crne Gore nakon što je EU odmrzla pregovore s Podgoricom usvajajući Izveštaj o proceni ispunjenosti privremenih merila u poglavljima vladavine prava (IBAR) 26. juna. Međutim, dva dana posle dobijanja IBAR-a, parlamentarna većina je usvojila Rezoluciju o genocidu u Jasenovcu, na insistiranje prosrpskih i proruskih stranaka u vladajućoj koaliciji, a čemu se protivila članica EU Hrvatska i upozorila da je to antievropski i neprihvatljiv akt.

Evropski zvaničnici su, povodom usvajanja Rezolucije o Jasenovcu u Crnoj Gori, podvukli da prevazilaženje teškog nasleđa prošlosti i promovisanje iskrenog pomirenja treba da bude zajednički napor. "Podsećamo da su dobrosusedski odnosi i regionalna saradnja suštinski delovi procesa proširenja", naveo je jedan od portparola Evropske komisije u saopštenju. Zvaničnik je samo naveo da je Evropska unija primila k znanju da je Skupština Crne Gore usvojila rezoluciju 28. juna.

Nakon što je Mađarska preuzela predsedavanje Evropskom unijom saopšteno je da će Budimpešta kao prioritet imati proces proširenja sa zemljama Zapadnog Balkana. Mađarska je to navela u dokumentu u kojem se spominju prioriteti njenog predsedavanja Unijom. Diplomate iz Mađarske su, kako se navodi, rekle da nameravaju da zatvore neka poglavlja u pregovorima o članstvu s Crnom Gorom, kao i da otvore pojedina poglavlja sa Srbijom, Albanijom i Sjevernom Makedonijom. Takođe su spomenuli mogućnost unapređenja u pregovaračkom procesu BiH. Međutim, diplomate su primetile da Mađarska tokom susreta nije spominjala nikakvu moguću akciju u vezi s Kosovom. Evropske diplomate ističu da Vlada Mađarske ima bliske odnose sa Srbijom i to je uticalo na to da njeno ponašanje prema Kosovu u EU i nekim drugim međunarodnim organizacijama nije tako prijateljsko kao ranije. Pročitajte i šta se može očekivati od mađarskog predsedavanja EU narednih pola godine.

Ugovori za izgradnju bazena u Leposaviću na severu Kosova su deo šire optužnice za organizovani kriminal pred kosovskim pravosuđem, koja obuhvata 15 osoba, među kojima je bivši gradonačelnik Leposavića Dragan Jablanović, kao i vlasnici kompanija koje su bile uključene u projekat. Suđenje, na osnovu optužnice koja je podignuta 2021. godine, još je u toku. Tiče se nekoliko milionskih ugovora u opštini Leposavić u periodu od 2015. do 2017. godine, dok su među optuženima srpski i albanski opštinski zvaničnici i privrednici. Pročitajte o putu novca za neizgrađeni bazen u Leposaviću.

Ustavni sud BiH na jednoj od narednih sednica razmatraće apelaciju vojnikinje Oružanih snaga BiH kojoj je zabranjeno da nosi hidžab, saznaje RSE u ovom sudu. Disciplinski postupak, suspenzija, premeštaj pratili su slučaj vojnikinje Emele Mujanović koja je dala otkaz sredinom maja u Oružanim snagama BiH pošto joj je zabranjeno da nosi hidžab. Vojnu službu je zamenila kancelarijom. Hidžab, veo ili marama koju nose neke žene islamske veroispovijesti i koji ne predviđa pokrivanje ruku i lica, zabranjen je prema Pravilniku o uniformama Oružanih snaga BiH. Pored nošenja hidžaba, pravilnikom je zabranjeno i isticanje drugih verskih obeležja.

Pogledajte fotogaleriju o Festivalu boja pored Železničke stanice u Prištini.

Festival "Susret stilova” je, pored transformacije Prištine, doveo na Kosovo svetske umetnike.
Festival "Susret stilova” je, pored transformacije Prištine, doveo na Kosovo svetske umetnike.

Rat u Ukrajini

Ukrajinski snabdevač električnom energijom Ukrenerho upozorio je na nestanke struje i druga ograničenja zbog ruskih napada na energetsku infrastrukturu, ali i povećane potražnje usled visokih letnih temperatura.

Upozorenje je stiglo nakon što su ukrajinske vazdušne snage izdale upozorenje na projektile i vazdušni napad za većinu regiona Ukrajine, uključujući glavni grad Kijev, i nakon što je najmanje sedam civila povređeno tokom noćnog napada ruskih bespilotnih letelica u Dnjepru.

Svet

Krajne desna francuska partija Nacionalno okupljanje i njeni saveznici osvojili su 33 odsto glasova u prvom krugu parlamentarnih izbora, pokazali su zvanični rezultati francuskog Ministarstva unutrašnjih poslova objavljeni u ponedeljak. Prema tim podacima, slede levičarski blok Novi narodni front sa 28 odsto i centristi predsednika Emanuela Makrona sa 20 odsto osvojenih glasova, dok je tradicionalna desna Republikanska partija dobila manje od sedam odsto.

Uspeh krajnje desnice u Francuskoj bio bi apsolutna prekretnica za Evropu. Francuska je jedna od osnivačica Evropske unije i njena veoma važna članica, kaže za Radio Slobodna Evropa Filip Marlije, profesor francuske i evropske politike na Univerzitetskom koledžu u Londonu. "Pomislite, na primer, na situaciju u Ukrajini i agresorski rat Rusije. Marin le Pen je u nedavnoj prošlosti bila prilično prijateljski nastrojena prema Putinu. Takođe je oklevala sa podrškom slanja oružja Ukrajini. Tako da bi postojala brojna pitanja u međunarodnim poslovima za koja bi Bardelina vlada (ultradesničarskog Nacionalnog okupljanja) bila u poziciji da kaže Makronu, mi to ne želimo. I Makron bi sigurno morao da pravi kompromise", ističe Marlije.

Nakon pokušaja državnog udara 26. juna, bolivijska levičarska vlada nastoji da odbaci tvrdnje da je pobuna možda bila orkestrirana kako bi se povećala popularnost predsednika Luis Arse uoči izbora sledeće godine. Međutim, Bolivijci su više zabrinuti zbog ekonomskih problema i izgubili su poverenje u Arsea kojem je možda najveći izazov tekuća bitka protiv Eva Moralesa, bivšeg predsednika koji želi da povrati vlast, pišu svetski mediji.

Pogledajte i fotogaleriju o paradi ponosa održanoj u Bukureštu prošlog vikenda koja je dosad najveća održana u Rumuniji

Na paradi ponosa 30. juna učestvovalo je gotovo 27.000 ljudi
Na paradi ponosa 30. juna učestvovalo je gotovo 27.000 ljudi

Šta ima?

U potcastu poslušajte najavu sednice Narodne skupština Republike Srpske na kojoj će se razmatrati zakoni o bankama i platnom prometu o Deklaracija o zaštiti nacionalnih i političkih prava i zajedničkoj budućnosti srpskog naroda. Posle toga je planirana posebna sednica o "mirnom razdruživanju".

Šta ima još…

Toliko za danas, pišite nam i podelite vaše priče sa nama na slobodnaevropa@rferl.org

Srdačan pozdrav do sutra ujutro,

Andrej Zarević

Dnevno@RSE dolazi besplatno u vaš inbox. Prijavite se, uštedite vreme, informišite se!

XS
SM
MD
LG