Dobro jutro poštovani čitaoci,
Piše vam Andrej Zarević, novinar Radija Slobodna Evropa.
Ovog jutra za vas smo izabrali:
Važno za danas
- Evropska komisija je i formalno preporučila otvaranje pristupnih pregovora između Evropske unije i BiH. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen rekla je u Evropskom parlamentu da je BiH učinila više napretka od kada je dobila status kandidata nego za više od jedne decenije.
- Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je da taj bosanskohercegovački entitet "ne planira nikakvu secesiju i ugrožavanje mira i stabilnosti", dan pošto su američki obaveštajci upozorili da on preduzima korake koji vode ka de fakto secesiji RS. U godišnjoj proceni Obaveštajne zajednice SAD u delu posvećenom Zapadnom Balkanu navodi se da je u tom regionu povećan rizik od međuetničkih sukoba.
- Izaslanik SAD za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar izjavio je da je odluka kosovskih vlasti da sprovedu uredbu Centralne banke Kosova kojom je evro postao jedina valuta za plaćanje "katastrofalna" i "nekompetentna". Eskobar je takođe izrazio zabrinutost činjenicom da bi stranke bivše proruske koalicije Demokratskog fronta mogle biti deo Vlade u Crnoj Gori.
Balkan na RSE
Za četiri firme iz Srbije pod zapadnim sankcijama zbog optužbi da sarađuju s ruskim vojnim i industrijskim sektorom nakon invazije na Ukrajinu – Kominvex, Soha info, Goodforwarding i Avio Chem – zajedničko je i to da sve imaju račune u API banci, privatnoj banci iz Srbije sa vlasništvom ruskog porekla, pokazuje istraživanje RSE. Vlasnik te banke je Andrej Šljahovoj. Tragovi njegovog bankarskog biznisa povezuju Rusiju gde je pod istragom, Srbiju – gde državne institucije ne odgovaraju na pitanja RSE o poslovanju Šljahovoja, i karipski "poreski raj" Grenadu. Četiri firme iz Srbije, koje su u API banci otvorile račune pošto je u februaru 2022. počela ruska invazija na Ukrajinu, zaradile su milione od izvoza u Rusiju zaobilazeći zapadne sankcije. A i API banka, koja je do ruske invazije poslovala u minusu, potom je počela da beleži milionske dobitke.
Mitropolija Srpske pravoslavne crkve oštro je upozorila vlasti u Crnoj Gori da ne usvajaju Zakon o pravnom prepoznavanju rodnog identiteta na osnovu samoodređenja, čiji je nacrt pripremilo Ministarstvo ljudskih i manjinskih prava. Zakon ocenjuje kao sulud i besmislen, poručujući da o tom pitanju ne sme biti pogađanja. Nacrtom se propisuje pravo crnogorskim državljanima da promene oznake pola, imena i matičnog broja, uključujući i deci starijoj od 15 godina ako su roditelji saglasni.
Najjača opoziciona koalicija "Srbija protiv nasilja" uoči ponavljanja beogradskih izbora, najavljenih za 2. jun, traži lex specialis kojim bi se omogućilo formiranje komisije za nadgledanje izbora, revizija biračkog spiska i primena svih preporuka ODIHR-a. Takođe se traži da svi lokalni izbori planirani za proleće ove godine budu održani 2. juna a ne samo beogradski. Opozicija to traži u cilju sprečavanja potencijalnih malverzacija na predstojećim ponovljenim izborima za vlast u prestonici Srbije, a lex specialis s privremenim važenjem trebalo bi da omogući da se zahtevi opozicije ispune pre održavanja beogradskih izbora.
Pogledajte u video prilogu kako Srbi sa Kosova idu u pogranična mesta u Srbiji kako bi podigli svoja primanja koja dobijaju iz budžeta Srbije, usled nestašice dinara na teritoriji Kosova zbog odluke Centralne banke Kosova. Neki od njih prelaze na desetine kilometara kako bi stigli do improvizovanih ekspozitura srpske banke Poštanska štedionica, koje su 11. marta otvorene u okolini graničnih prelaza Jarinje, Brnjak, Merdare i Končulj.
Kada će u zatvor Fadil Novalić, bivši premijer Federacije BiH osuđen na četverogodišnju kaznu zatvora u aferi "Respiratori", najvažnijem slučaju visoke korupcije u BiH u poslednjih nekoliko godina, još se ne zna. Zatvorsku kaznu je trebalo da počne da služi 6. marta zajedno s još dvojicom osuđenih u ovom predmetu, kako je to odredio Sud BiH koji je izrekao presudu još 27. januara. Sva trojica uputili su molbe za odloženje služenja zatvorske kazne, dan pre nego što su je trebalo da se jave u zatvor. Potom su se žalili na rešenja Suda BiH kojima su te molbe odbijene i čeka se konačna odluka Suda BiH, a zakon nije propisao rok u kojem sudovi moraju odlučiti o molbama ili žalbama.
Tužilaštvo u Velesu dobilo je ovlašćenje da istraži slučaj koji je alarmirao austrijsku ambasadu u Skoplju. Radi se o slučaju u kojem je zet prvog rođaka bivšeg makedonskog premijera Zorana Zaeva optužen da je iskoristio fiktivna potraživanja kako bi izbegao izvršenje presude i plaćanje austrijskoj firmi skoro četiri miliona evra. Arbitražni sud u Beču presudio je u korist austrijske AMMA u sporu sa kompanijom Aleksandra Kostova, zeta prvog rođaka Zaeva. Bivši makedonski premijer prošle godine je negirao umešanost u navedeni poslovni spor, nakon kritika austrijskog ambasadora.
Ruska invazija na Ukrajinu povećala je odlučnost Evrope da brani svoju bezbednosnu arhitekturu i demokratiju. Istovremeno, mnogi političari i analitičari su skrenuli pažnju na Zapadni Balkan, strahujući od ruskog uticaja u regionu koji je već opterećen političkom nestabilnošću.
Rat u Ukrajini
Zamrznuti vojni sukob između Ukrajine i Rusije počinje da se odmrzava i verovatno će se okrenuti u korist Moskve ako SAD ne uspeju brzo da pruže dodatnu vojnu pomoć, navode najviši američki obaveštajni zvaničnici u proceni dostavljenoj zakonodavcima SAD.
Pentagon će Ukrajini dati oko 300 miliona dolara u oružju nakon što je pronašao neke uštede u svojim ugovorima, rekli su visoki zvaničnici odbrane. To je prvi najavljeni bezbednosni paket Pentagona za Ukrajinu od decembra, kada je Pentagon priznao da nema sredstava za popunu.
Rusija i Ukrajina razmenile su raketne i napade dronovima u utorak, uz izveštaje o udaru na skladišta nafte i rafinerije u Rusiji i uništenju stambene zgrade u ukrajinskom Kupjansku. Ruske vlasti navele su da su ukrajinski napadi bili usmereni na nekoliko energetskih objekata, uključujući Lukoilovu rafineriju Norsi, četvrtu po veličini u Rusiji, u regionu Nižnjeg Novgoroda, oko 775 kilometara od ukrajinske granice. Još jedan dron udario je u skladište nafte u Orlu, 116 kilometara od Ukrajine.
Prvi uslov za pregovore o okončaju rata u Ukrajini je da Rusija zaustavi svoju agresiju, izjavio je drugi čovek Vatikana. Ukrajinsko ministarstvo spoljnih poslova pozvalo je papinskog nuncija na razgovor da izrazi "razočaranje" zbog izjava pape Franje da bi Ukrajina trebalo da "pokaže hrabrost bele zastave" i početi pregovore s Rusijom kako bi se završio dvogodišnji rat. Državni sekretar Svete Stolice, kardinal Pijetro Parolin izjavio je da se Vatikan zalaže za prekid vatre i da je "agresor taj koji prvi treba da prestane da puca".
Svet
Američke obaveštajne zajednice procenjuje i da je desničarska koalicija izraelskog premijera Benjamina Netanjahua "možda ugrožena". Takođe dovodi u pitanje sposobnost Izraela da eliminiše Hamas, koji su Evropska unija i SAD proglasile za terorističku organizaciju, pišu svetski mediji.
Pogledajte video prilog o početku ramazanskog post u Pojasu Gaze u senci zaustavljenih pregovora o prekidu vatre. Glad i razaranje eskaliraju nakon petomesečnih sukoba Izraela i Hamasa, ekstremističke grupe koju su SAD i EU proglasile terorističkom organizacijom. Za iftarske obroke nema dovoljno hrane pa ih Palestinci spremaju od pirinča, šargarepe i krompira. Brod koji prevozi gotovo 200 tona hrane za Gazu krenuo je u utorak ujutro iz luke na Kipru, u pilot projektu otvaranja nove pomorske rute za pomoć palestinskom stanovništvu.
Fondacija pod kontrolom bivšeg predsednika Kazahstana Nursultana Nazarbajeva platila je najmanje pet miliona dolara za dokumentarac iz 2021. koji nastoji da opere imidž autoritarnog lidera, otkrila je nezavisna istraga. U dokumentarcu "Kazak: Istorija zlatnog čoveka", koji je producirao prokremljanski američki filmadžija Igor Lopatonok, centralno mesto ima dugački intervju s Nazarbajevim koji je uradio čuveni, ali i kontroverzni američki režiser Oliver Stoun, koji je takođe snimio dokumentarne filmove o ruskom predsedniku Vladimiru Putin, kubanskom lideru Fidelu Kastru i venecuelanskom moćniku Ugu Čavezu.
Tražimo odgovore
U rubrici ZAŠTO, koju možete pronaći i na Facebook stranici, pročitajte zašto se evropski uvoz oružja skoro udvostručio, a ruski naglo pada.
Šta ima?
U potcastu poslušajte o današnjim događanjima u BiH, ali i donošenju zakona o veštačkoj inteligenciji u Evropskom parlamentu i raspravi o TikToku u američkom Kongresu.
Šta ima još…
- U Srbiji obeležena godišnjica ubistva premijera Zorana Đinđića
- Vandalizovan mural posvećen Đinđiću u Beogradu uoči godišnjice ubistva
- Debevcu i Mehmedagiću se ukida pritvor nakon što predaju sve važeće putne isprave
- Jermenija ponovno preti napuštanjem odbrambenog bloka koji predvodi Rusija
- Mađarska pozvala američkog ambasadora zbog izjave Bajdena
- Rumunski predsednik kaže da će se kandidovati za lidera NATO-a
- EU kaže da je potrebno više za pripremu za rizike od klimatskih promena
- Evropski parlament usvojio zakon kako bi zgrade bile energetski efikasnije
Toliko za danas, pišite nam i podelite vaše priče sa nama na slobodnaevropa@rferl.org
Srdačan pozdrav do sutra ujutro,
Andrej Zarević
Dnevno@RSE dolazi besplatno u vaš inbox. Prijavite se, uštedite vreme, informišite se!