Dobro jutro poštovani čitaoci,
Piše vam Andrej Zarević, novinar Radija Slobodna Evropa.
Ovog jutra za vas smo izabrali:
Važno za danas
- Potreban je snažan odgovor i zajednički strateški pristup međunarodne zajednice kako bi se zaštitio suverenitet i teritorijalni integritet BiH, zaključeno na sastanku visokog predstavnika u BiH Krisitijana Šmita s međunarodnim zvaničnicima na marginima 16. Dubrovnik foruma.
- Kamion s tabutima žrtava srebreničkog genocida stigao je u nedelju poslepodne u Potočare kod Srebrenice, gde će biti sahranjene 11. jula. Ove godine će biti ukopano 30 nekompletnih tela srebreničkog genocida.
- Predsednik Crne Gore Jakov Milatović doputovao je u nedelju poslepodne u dvodnevnu zvaničnu posetu Srbiji, poručujući da je revitalizacija političkih odnosa važna za unapređenje ekonomskih odnosa dve zemlje.
RSE intervju
Očekuje se da lideri NATO-a na samitu u Vilnjusu potvrde da je situacija na Kosovu ozbiljna i da je Misija NATO-a na Kosovu (KFOR) tu da garantuje bezbednost svih građana, uključujući i srpsku manjinu na severu zemlje, kaže Milan Nič iz Nemačkog veća za spoljne odnose. "Mislim da je (Kosovo) bliže otvorenom sukobu nego BiH. I to je drugačiji nivo sukoba, jer imate fizičke napade ili sukobe na severu, imate paralelne strukture, imate eksplozije, gde mali incident može da dovede do nečeg većeg", kaže Nič, stručnjak za Zapadni Balkan i proširenje u NATO-u.
Balkan je deo sveta, tu nema sumnje, rekla je Maria Todorova, autorka knjige "Imaginarni Balkan" koja je prevedena na 15 jezika i govori o tome kako drugi vide i percipiraju Balkan. Todorova ocenjuje da je Balkan prelep u smislu da je na tom području koncentrisano toliko raznolikosti i svet može da ceni Balkan zbog ove raznolikosti, višejezičnosti i činjenice da ljudi zapravo mogu da žive zajedno.
Balkan na RSE
Tužilaštvo Bosne i Hercegovine u nedelju je formiralo tim od tri tužioca nakon što je u Službenom glasniku Republike Srpske (RS) objavljen nezakonit ukaz predsednika tog entiteta Milorada Dodika, potvrđeno je za RSE u toj pravosudnoj instituciji. U ukazu, koji je objavljen prethodno u nedelju, navodi se da odluke Kancelarije visokog predstavnika u BiH (OHR) više ne objavljuju u tom entitetu, kao i da se odluke Ustavnog suda BiH više neće primenjivati na teritoriji tog entiteta. Visoki predstavnik u BiH Kristijan Šmit je svojim odlukama od 1. jula u potpunosti obustavio kompletan zakonodavni postupak. Šmit je odlukom takođe kriminalizovao nepoštovanje odluka visokog predstavnika, a kazna može iznositi do pet godina zatvora.
U novom Mostu Radija Slobodna Evropa politička analitičarka iz Banjaluke Tanja Topić i profesor Fakulteta političkih nauka u Sarajevu Sead Turčalo razmatraju da li je odluka Narodne skupštine Republike Srpske da ne priznaje Ustavni sud izazvala najdublju posleratnu krizu u Bosni i Hercegovini.
U subotu je iz Nezuka kod Zvornika, na istoku BiH, krenuo Marš mira, uoči 28 godina od genocida u Srebrenici. Putem onih koji su ovuda pošli nakon što je Vojska Republike Srpske zauzela Srebrenicu u julu 1995, ove godine je krenulo oko 3.000 učesnika, među kojima su i ljudi iz celog sveta. Pročitajte kako izgleda detaljna trasa Marša mira, kao i ispovest Sulja Čekanovića koji je preživeo srebrenički genocid i marš smrti 1995. Hiljade ljudi krenule su tada kroz šume i neprijateljske linije ka slobodnoj teritoriji u okolini Tuzle. Većina njih nije preživela. Ubijeno je više od 8.000 ljudi, uglavnom muškaraca i dečaka iz Srebrenice i okoline, u genocidu koji su počinile vojska i policija Republike Srpske.
Građani Sarajeva u nedelju su odali počast žrtvama srebreničkog genocida koji će 11. jula biti sahranjeni u Potočarima. Ove godine će biti ukopano 30 nekompletnih tela srebreničkog genocida koja su pronađena u nekoliko grobnica koje su pripadnici Vojske Republike Srpske više puta prekopavali da bi prebacivali tela u cilju da prikriju tragove zločina.
Poruka "Ne zaboravite Srebrenicu" ispisana je na transparentu koji su planinari iz BiH istakli na vrhu Lupoglav na planini Prenj, povodom 28. godišnjice genocida u Srebrenici.
Dobrica Veselinović, jedan od lidera pokreta Ne davimo Beograd i predvodnika opozicije u Srbiji, posetio je u nedelju Srebrenicu, gde je odao počast žrtvama genocida. Veselinović je poručio da je važno da Srebrenica bude centar dijaloga u regionu.
Srpska pravoslavna crkva (SPC) odbacila je navode britanske poslanice Ališe Kerns da se švercovano oružje iz Srbije "skladišti" u prostorijama te crkve na Kosovu. Dok kosovske institucije sprovode istragu o tim navodima, zvaničnici Srbije oštro odbacuje optužbe na račun SPC-a.
Nesuglasice kosovskog i albanskog premijera, Aljbina Kurtija i Edija Rame, kulminirale su prošle nedelje kada je Kurti odbio da se sastane s Ramom koji je bio u zvaničnoj poseti Prištini. Profesor prava i međunarodnih odnosa na Univerzitetu u Prištini Enver Hasani kaže da postoji nekoliko Raminih postupaka koje Vlada Kosova doživljava kao štetne – počev od njegove podrške ideji promene granica između Kosova i Srbije, pokušaja da se Kosovo ubedi da se pridruži regionalnoj inicijativi "Otvoreni Balkan", osmišljenom u Beogradu, Tirani i Skoplju, pa sve do podnošenja nacrta predloga za formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu.
Podrška policajcima koji "časno" obavljaju svoj posao i zahtev za smenu rukovodstva državne Radio-televizije Srbije (RTS) obeležili su deseti protest "Srbija protiv nasilja" u Beogradu 8. jula.
Hrvatsku potresa afera s gasom posle otkrića da je Hrvatska elektroprivreda (HEP) gas plaćala po četrdesetak evra, a onda poslednjih meseci prodavala viškove i po jedan cent. Uredbom Vlade iz septembra prošle godine, motivisane krizom u snabdevanju gasom, HEP se obavezao da po ceni od 41 evro kupuje od INE sav gas proizveden u Hrvatskoj, što je bila tada cena pet puta niža od tržišne. HEP je međutim nastavio da kupuje gas po toj ceni i kada je prošla kriza sa snabdevanjem i kada su i skladišta bila puna.
Iako je Vlada Crne Gore pre dva meseca najavila da će posle dve sezone ponovo biti otvoren ekskluzivni grad-hotel Sveti Stefan, on je tek ovih dana dostupan ali samo za turistički obilazak, ne i boravak.
Rat u Ukrajini
Devet civila je ubijeno tokom noći, a 12 ranjeno u ruskom granatiranju grada Liman u regionu Donjeck, saopštili su ukrajinski zvaničnici u nedelju, dok se borbe nastavljaju na istoku i jugu zemlje.
Lideri NATO sastaće se u Vilnjusu 11. i 12. jula kako bi se pozabavili širokim spektrom tema, od podela oko nastojanja Ukrajine da postane članica Alijanse i pristupanja Švedske do povećanja zaliha municije i razmatranja prvih odbrambenih planova nakon nekoliko decenija.
Predsednik SAD Džo Bajden izjavio je da Ukrajina nije spremna za članstvo u NATO-u, ustvrdivši da pre ulaska Kijeva u tu organizaciju mora biti završena ruska invazija. Bajden je u intervjuu za CNN rekao da će SAD i njeni saveznici u Alijansi nastaviti da pružaju Kijevu oružje, potrebno za odbranu u ratu s Rusijom.
Predsednici Poljske i Ukrajine, Andžej Duda i Volodimir Zelenski, obeležili su godišnjicu masakra nad Poljacima koji su tokom Drugog svetskog rata izvršili ukrajinski nacionalisti. Iako je Varšava jedan od najčvršćih saveznika Kijeva od početka invazije Rusije na Ukrajinu u februaru 2022, Volinjski masakr, u kojem je, prema procenama od 1943. do 1945. na zapadu Ukrajine likvidirano između 50.000 i 60.000 Poljaka, i dalje opterećuje odnose dvaju naroda, a napetosti naročito izbiju uoči godišnjice masakra 11. jula.
Pogledajte i kako invazija na Ukrajinu uticala na ruske milijardere, ko je povećao svoju imovinu, a čije se bogatstvo smanjilo.
Svet
Administracija američkog predsednika Džoa Bajdena odlučila je da isporuči kasetne bombe Ukrajini pošto je primila garancije Kijeva da se oružje neće koristiti u civilnim područjima. Dok se pojedini saveznici protive takvoj odluci a UN pozivaju zaraćene strane da ne koriste kontroverznu municiju koja je zabranjena u više od 120 zemalja, Vašington ističe da je potez vojno neophodan kako bi se sprečilo da Ukrajina ostane bez municije u kritičnoj fazi sukoba, pišu svetski mediji.
S intenziviranjem represije režima ruskog predsednika Vladimira Putina otkako je Moskva pokrenula invaziju na Ukrajinu u februaru 2022. znatno su povećane zatvorske kazne protiv ljudi koji drugačije misle, dok je pokrenut dosad nezabeležen broj procesa za izdaju. Progon i zatvorske kazne nisu promenili život samo ljudima koji su direktne žrtve Putinove represije: njihovi rođaci i partneri takođe su uvučeni u igru mačke i miša s vlastima dok pokušavaju da im pruže podršku i odbranu.
Šta ima?
U potcastu poslušajte o Maršu mira i drugim događanjima u BiH i svetu.
Šta ima još…
- Posetliac Egzita pao sa bedema Petrovaradinske tvrđave
- Lana Pudar osvojila za BiH treće zlato na evropskom prvenstvu
- Gutereš: Sudan je na ivici otvorenog građanskog rata
- Francuska nakon nereda zabranila prodaju pirotehnike na Dan pada Bastilje
- Bajden putuje u Veliku Britaniju
Toliko za danas, pišite nam i podelite vaše priče sa nama na slobodnaevropa@rferl.org
Srdačan pozdrav do sutra ujutro,
Andrej Zarević
Dnevno@RSE dolazi besplatno u vaš inbox. Prijavite se, uštedite vreme, informišite se!