Dobro jutro poštovani čitaoci,
Piše vam Andrej Zarević, novinar Radija Slobodna Evropa.
Ovog jutra za vas smo izabrali:
Važno za danas
- Trideset ljudi je nestalo, a 17 je spaseno u centralnom Mediteranu 12. marta nakon što se čamac kojim su putovali iz Libije prevrnuo zbog lošeg vremena, saopštila je italijanska obalska straža.
- Policija u Moldaviji saopštila je da je osujetila zaveru grupe koju podržava Rusija, obučene da izazove masovne nemire tokom protesta protiv nove prozapadne vlade.
- Hiljade ljudi ponovo su protestovale u Atini i Solunu zbog nedovoljne bezbednosti železničkog saobraćaja, tražeći kazne za odgovorne za najtežu železničku nesreću u Grčkoj u kojoj je pre dve nedelje poginulo 57 ljudi.
- Iranska misija pri UN saopštila je da će sporazum sa Saudijskom Arabijom o obnavljanju bilateralnih odnosa pomoći da se donese političko rešenje za višegodišnji rat u Jemenu.
- Film "Everything Everywhere All at Once" dominirao je dodelom nagrada Američke filmske akademije i od 11 nominacija dobio sedam Oskara, između ostalog za najbolji film, najbolju režiju i najbolji originalni scenario.
Balkan na RSE
Članovi Vlade Srbije predvođeni premijerkom, kao i bivši saradnici različitim skupovima su obeležili dve decenije od ubistva premijera Srbije Zorana Đinđića. Đinđić je ubijen u dvorištu zgrade Vlade 12. marta 2003. godine u Beogradu, a za atentat su osuđeni pripadnici Jedinice za specijalne operacije.
Zoran Đinđić je napravio zaokret u načinu demokratizacije društva i to neće ostati zaboravljeno, kaže za RSE dr Dunja Melčić, filozofkinja iz Frankfurta koja ga je poznavala još od 1970-ih kada je došao na doktorske studije. Prema njenim rečima, Đinđić će biti zapisan u istoriji naročito zbog izručenja Slobodana Miloševića Haškom tribunalu. "A osim toga zbog najgore stvari, a to je političko ubistvo. To je meni stvarno još jedan šok da to u Srbiji nije šok. Da se ne priča do dan danas o tom stravičnom činu. Razumijete kakav je to stravičan politički čin i šta to znači za jedno društvo", ističe Melčić.
Političko nasleđe Zorana Đinđića bila je tema nove epizode Mosta Radija Slobodna Evropa u kojoj su govorili Mijat Lakićević, autor knjige "Zoran Đinđić, prosvet(l)itelj" i Pavle Grbović, predsednik Pokreta slobodnih građana. Sagovornici Omera Karabega su razmatrali da li je Đinđićevo ubistvo promenilo tok istorije Srbije, da li ga je odluka o izručenju Slobodana Miloševića Haškom tribunalu koštala života, da li i danas dobar deo Srbije ne može da mu oprosti što je Miloševića poslao u Hag, kao i ko su bili njegovi najveći neprijatelji koji su vodili prljavu kampanju protiv njega.
Trenutno insistiranje međunarodne zajednice na postizanju sporazuma Kosova i Srbije o normalizaciji odnosa je na najvišem nivou u poslednjih desetak godina, koliko dve strane vode dijalog posredstvom Evropske unije. S ovom ocenom političkog analitičara s Kosova Agona Maljićija slaže se i stručnjak za regionalnu politiku iz Srbije Aleksandar Popov, uz ocenu "da su se Priština i Beograd previše igrali kako bi izbegli obaveze koje su prihvatali".
Građani Crne Gore u zabrinjavajuće visokom broju vjeruju u teorije zavere o COVID-19, propagandne narative i dezinformacije koje o agresiji na Ukrajinu širi Rusija, a vidljive su posledice antievropskih i antizapadnih narativa, ustanovio je Centara za demokratsku tranziciju (CDT) u februarskom istraživanju. Ovi podaci značajno odstupaju od visoke podrške građana ulasku Crne Gore u Evropsku uniju, ali i od politike zvanične Podgorice, koja je uvela sve pakete sankcija Rusiji zbog agresije na Ukrajinu. Crna Gora privremeni je dom i za oko 8.000 ukrajinskih izbeglica.
U prethodnih nekoliko nedelja u Srbiji je registrovano više pretnji i napada na novinare. Poslednja u nizu je pretnja smrću koju je nakon gostovanja na jednom podcastu na Nova.rs 8. marta dobio urednik Beogradske Mreže za istraživanje kriminala i korupcije KRIK Stevan Dojčinović. SafeJournalists mreža, koja predstavlja više od 8.200 medijskih profesionalaca na Zapadnom Balkanu, izvestila je o napadu na reportera agencije FoNet Marka Dragoslavića tokom protesta desničara 7. marta u Beogradu zbog Kosova.
Narodna skupština Republike Srpske na sednici zakazanoj za 14. marta trebalo bi da raspravlja o izmenama Krivičnog zakona u okviru čega je i mogućnost da kleveta i uvreda postanu krivično delo u tom entitetu BiH s predviđenim kaznama od 1.500 do 50.000 evra. Reakcije Banjalučana na tu mogućnost idu od ocena da se novinarima vezuju ruke, do neverice da će zakon zaista biti usvojen, do mišljenja da se uvodi tortura i poziva na bojkot Skupštine.
U cilju rešavanja pritiska iregularnih migranata koji dolaze "zapadnobalkanskom rutom", Evropska unija razmatra mogućnost ukidanja bezviznog režima za zemlje kandidatkinje koje svoju viznu politiku ne usklade s EU, preneo je hrvatski ministar unutarnjih poslova Davor Božinović naglaske sa sastanka resornih ministara država članica EU koji je u Briselu.
Da bi se izbegli mogući rizici tokom upotrebe, lekovi se moraju čuvati u odgovarajućim uslovima, kao što su temperatura, vlaga ili svetlost, međutim to nije uvek slučaj u Univerzitetsko kliničkom centru Kosova. Radio Slobodna Evropa je obišao Pedijatrijsku kliniku u Prištini i tom prilikom zabeležio da se lekovi za lečenje cistične fibroze drže u kabinetu za obavljanje testova. Nalazili su se na podu, u ormanu i malom frižideru za hranu.
Za samo nekoliko dana poslednje februarske sedmice zastava Vojvodine proslavila je devetnaesti rođendan, pojavila se informacija kako je uklonjena s gradske Skupštine u Zrenjaninu, da bi bila primećena na antiratnom protestu u Beogradu. Simboli autonomne pokrajine na severu Srbije dve decenije su tačka sukoba dva suprotna pogleda na Vojvodinu: onih koji misle da je na sceni višedecenijsko negiranje njene posebnosti i onih koji kažu da je autonomija tek još jedan način razbijanja jedinstvene Srbije.
Udruženje "Dečki u plavom" iz Sarajeva i Turistička organizacija Srebrenica povodom Dana opštine Srebrenica organizovali su 12. marta polumaraton na deonici Srebrenica-Potočari u dužini od deset kilometara u povodu. Za mlađe uzraste, decu od 6-12 godina, organizovana je ulična trka u dužini od 800 metara.
Rat u Ukrajini
Ukrajinska vojska saopštila je 12. marta da su ruske snage za 24 sata izgubile više od 1.000 vojnika, dok se nastavlja pritisak Moskve na grad Bahmut na istoku Ukrajine. Kijev je saopštio da je odlučan u odbrani Bahmuta kako bi pomogao u pripremi ukrajinske kontraofanzive. Borba za Bahmut jedna je od najtrajnijih bitaka tokom ruske invazije na Ukrajinu koja traje godinu, uprkos upitnoj strateškoj vrednosti u očima mnogih zapadnih vojnih promatrača.
Pogledajte i video prilog o borbenoj obuci ukrajinskih vojnika za ofanzivne akcije oponašanjem stvarnih borbenih uslova.
Na slikama iz života okupiranog grada možete videti kako izgleda život u Mariupolju 10 meseci nakon što su ga zauzele ruske snage.
Svet
Papa Franja, popularan širom sveta zbog svog zalaganja za mir, prava izbeglica, očuvanje okoline, jednakost i socijalnu pravdu, kao i zbog uvođenja mera protiv svešteničkog zlostavljanja dece, 13. marta obeležava 10 godina kao poglavar Katoličke crkve. Iako suočen s unutrašnjim neslaganjem i kritikama konzervativnih crkvenjaka, naročito nakon skandala oko finansiranja Crkve i velikih crkvenih reformi, papa Franjo bi mogao da ima još veći uticaj u godinama koje dolaze, pišu svetski mediji.
Vlasti ruskog grada Uljanovska oko 700 kilometara jugoistočno od Moskve početkom novembra su saopštile da je lokalna srednja škola Br. 52 dobila ime po majoru Aleksandru Šiškovu, 34-godišnjem bivšem učeniku škole koji je umro od povreda zadobijenih u ratu u Ukrajini. Bila je to jedna među hiljadama sličnih inicijativa lokalnih vlasti s ciljem jačanje podrške autoritarnom predsedniku Vladimiru Putinu i njegovoj invaziji na susednu Ukrajinu. Međutim, odluka u Uljanovsku uznemirila je mnoge bivše nastavnike i učenike, koji žele da škola Br. 52 nosi ime Radija Šarkajeva koji je bio njen direktor više od pet decenija.
Pčelarstvo se ponovo pojavilo u Avganistanu pre dve decenije, nakon rušenja talibana, i ubrzo je postalo više od hobija. Za mnoge avganistanske poljoprivrednike, med je postao izvor prihoda. Međutim, s padom ekonomije, ova roba se pretvorila u luksuz jer se stanovništvo fokusira na osnovne namirnice i druge potrepštine. Zbog jeftinijeg uvoza, avganistanski pčelari su se našli u problemu – sa viškom meda koji ne mogu da prodaju.
Šta ima?
Na kraju, poslušajte ko je noćas dobio Oskara i šta još ima.
Toliko za danas, pišite nam i podelite vaše priče sa nama na slobodnaevropa@rferl.org
Srdačan pozdrav do sutra ujutro,
Andrej Zarević
Dnevno@RSE dolazi besplatno u vaš inbox. Prijavite se, uštedite vreme, informišite se!