Agencija UN upozorava na rastuću krizu neuhranjenosti u Avganistanu
Agencija UN upozorava na rastuću krizu neuhranjenosti u Avganistanu
Žena sedi uz postelju svog deteta koje pati od neuhranjenosi u bolnici Mirvais u Kandaharu, decembar 2024. godine
Rastuća kriza neuhranjenosti ima teške posledice po žene i devojčice u Avganistanu, koje je međunarodna zajednica izneverila, izjavio je za AFP najviši zvaničnik Svetskog programa za hranu (WFP) u toj zemlji.
Agencija Ujedinjenih nacija (UN) obezbeđuje većinu prehrambene pomoći Avganistanu, kojim od 2021. upravljaju talibanske vlasti.
Iako su donacije pomoći znatno smanjene tokom proteklih nekoliko godina, avganistanska vlada suočava se sa oštrim kritikama iz inostranstva zbog zabrane ženama da rade u većini profesija i uskraćivanja školovanja devojčicama starijim od 12 godina.
Džon Ajlijef, direktor za Avganistan u Svetskom programu za hranu (WFP), je u intervjuu za AFP izneo projekcije da će u narednih godinu dana pet miliona žena i dece u toj zemlji iskusiti akutnu neuhranjenost, koja se smatra opasnom po život.
"Gotovo četiri miliona dece u ovoj zemlji biće u potrebi za lečenjem neuhranjenosti. Ovi brojevi su zapanjujući", rekao je Ajlijef.
Avganistan je zemlja sa više od 40 miliona stanovnika.
Centar za terapijsku ishranu u okviru bolnice u Heratu, na zapadu Avganistana, mesečno u proseku primi između 315 i 320 neuhranjene dece, a centar podržava humanitarna medicinska organizacija Lekari bez granica (MSF).
Broj slučajeva je konstantno rastao tokom proteklih pet godina, prema rečima Hamajuna Hemata, zamenika koordinatora MSF‑a u Heratu.
Među korisnicama Centra bila je i 24-godišnja Najiba, sa svojom bebom Artijom.
Nakon što je sa tri meseca preležala upalu pluća, Artiino stanje se pogoršalo, pa su njegovi roditelji išli iz bolnice u bolnicu pokušavajući da pronađu pomoć.
Kako kaže, nije imala dovoljno odmora niti dobre hrane, što je uticalo na njenu sposobnost da proizvodi majčino mleko.
"Ovih dana nemam dovoljno mleka za svoju bebu", kaže.
Uznemirena majka, koja nije želela da otkrije prezime iz razloga privatnosti, rekla je da porodica živi od prodavnice električne opreme koju vodi njen suprug.
Najiba i njen suprug potrošili su svoju skromnu ušteđevinu pokušavajući da dobiju pomoć za Artiju, pre nego što su saznali da ima urođenu srčanu manu.
"Niko ne zna kako se osećam svakog dana, ovde sa svojim detetom u ovom stanju", kaže Najiba.
Neke porodice putuju stotinama kilometara do bolnice u Heratu jer u svojim provincijama nemaju zdravstvene ustanove.
Vranga Nijamati, nadzornica tima medicinskih sestara, kaže da često primaju pacijente u "poslednjoj fazi" kada "nema nade" za njihov opstanak.
Ipak, kaže da se oseća "ponosno" zbog onih koje uspeju da spasu od gladi.
Pored lečenja dece, medicinske sestre savetuju žene o dojenju, što je ključni faktor u borbi protiv neuhranjenosti.
Cenzurisana riba, lutke u foliji: Kako talibani rediguju život u Avganistanu
1/10Fotografija snimljena 7. januara u muzeju u gradu Heratu na zapadnu Avganistana prikazuje izložbu s fotografijama Bude iz Bamijana.
Fotografija je cenzurisana nanošenjem crne boje."Zakon o moralu" kojim se zabranjuju fotografije i video snimci "živih bića" rukovodstvo talibana odobrilo je u avgustu 2024. godine, ali je uticaj zabrane počeo postepeno da se primećuje i ona nije sprovedena u svakom avganistanskom regionu.
Nove fotografije iz Avganistana pokazuju da se talibanski zakon kojim se zabranjuju slike ljudi i životinja sada sprovodi u većem delu zemlje, što je dovelo do cenzurisanja morskih plodova na jelovnicima, zatamnjenim muzejskim izložbama i prekrivenim lutkama za izlaganje odeće.
2/10Jelovnik u južnoj provinciji Helmand sa, kako je opisao fotograf AFP-a, "cenzurisanom" ribom.
Avganistanski novinarski centar je 8. januara objavio da su talibani počeli da sprovode zabranu u centralnoj provinciji Uruzgan, čime je ona postala 24. od 34 provincije u Avganistanu gde je trenutno na snazi zakon koji zabranjuje prikazivanje živih bića.
Nove fotografije iz Avganistana pokazuju da se talibanski zakon kojim se zabranjuju slike ljudi i životinja sada sprovodi u većem delu zemlje, što je dovelo do cenzurisanja morskih plodova na jelovnicima, zatamnjenim muzejskim izložbama i prekrivenim lutkama za izlaganje odeće.
3/10Lutke s prekrivenim licima na pijaci u provinciji Bamijan.
Mediji sa sedištem u zahvaćenim regionima bili su primorani da se oslanjaju samo na audio prenose ili prikaze fotografija zgrada i pejzaža. Navodno je najmanje 20 televizijskih stanica ugašeno posle zabrane.
Nove fotografije iz Avganistana pokazuju da se talibanski zakon kojim se zabranjuju slike ljudi i životinja sada sprovodi u većem delu zemlje, što je dovelo do cenzurisanja morskih plodova na jelovnicima, zatamnjenim muzejskim izložbama i prekrivenim lutkama za izlaganje odeće.
4/10Tabla s reklamom za prodaju ribe u Helmandu. Oko životinje je prekriveno rečju "veleprodaja".
Čovek koji vodi kompaniju koja obezbeđuje turističke vodiče po Kabulu rekao je za RSE da su lutke u prodavnicama igračaka takođe prekrivene u nekim oblastima. On je rekao da su, kada su prodavnice odeće odgovorile na zabranu prekrivanjem lica svojih lutaka, svi strani turisti fotografisali sablasne lutke u izlozima.
Nove fotografije iz Avganistana pokazuju da se talibanski zakon kojim se zabranjuju slike ljudi i životinja sada sprovodi u većem delu zemlje, što je dovelo do cenzurisanja morskih plodova na jelovnicima, zatamnjenim muzejskim izložbama i prekrivenim lutkama za izlaganje odeće.
5/10Lutka umotana u aluminijumsku foliju ispred prodavnice muške odeće u Kabulu 29. decembra 2025.
Turistički vodič, čiji identitet RSE ne otkriva iz bezbednosnih razloga, veruje da je zabrana rezultat marginalnog tumačenja islamskih propisa, kao odvojenosti talibana od urbane kulture Avganistana tokom decenija pobune. "Pošto nisu bili u gradu, njihovi umovi su konzervativniji", kaže on.
Nove fotografije iz Avganistana pokazuju da se talibanski zakon kojim se zabranjuju slike ljudi i životinja sada sprovodi u većem delu zemlje, što je dovelo do cenzurisanja morskih plodova na jelovnicima, zatamnjenim muzejskim izložbama i prekrivenim lutkama za izlaganje odeće.
6/10Poster s imenima i anonimnim avatarima studenata avganistanskog medicinskog univerziteta u provinciji Kunduz u maju 2025.
"Talibani su proveli 20 godina u pustinjama ili u planinama", rekao je turistički radnik. "Naravno, dolazite iz pustinje ili s planina posle 20 godina u grad i vidite zgrade od 15 spratova ili toalete (kao na Zapadu) ili sve te stvari, iznenadite se."
Nove fotografije iz Avganistana pokazuju da se talibanski zakon kojim se zabranjuju slike ljudi i životinja sada sprovodi u većem delu zemlje, što je dovelo do cenzurisanja morskih plodova na jelovnicima, zatamnjenim muzejskim izložbama i prekrivenim lutkama za izlaganje odeće.
7/10Muzejski radnik čita knjigu ispred cenzurisanih fotografija živih bića izloženih u Aleksandrovoj citadeli u Heratu 7. januara.
Kuran ne zabranjuje slike živih bića, ali neki hadisi – drevni tekstovi za koje se veruje da dokumentuju radnje, karakteristike i običaje proroka Muhameda – ukazuju da se osnivač islama protivio predstavljanju živih bića.
Nove fotografije iz Avganistana pokazuju da se talibanski zakon kojim se zabranjuju slike ljudi i životinja sada sprovodi u većem delu zemlje, što je dovelo do cenzurisanja morskih plodova na jelovnicima, zatamnjenim muzejskim izložbama i prekrivenim lutkama za izlaganje odeće.
8/10Lutka u prodavnici odeće s glavom prekrivenom folijom.
Jedan hadis kaže: "Oni koji pokušaju da naprave slično Alahovim tvorevinama dobiće najstrožu kaznu na Dan uskrsenja".
Nove fotografije iz Avganistana pokazuju da se talibanski zakon kojim se zabranjuju slike ljudi i životinja sada sprovodi u većem delu zemlje, što je dovelo do cenzurisanja morskih plodova na jelovnicima, zatamnjenim muzejskim izložbama i prekrivenim lutkama za izlaganje odeće.
9/10Lutka s velom u Kabulu.
Neki kritičari su optužili talibane da koriste zabranu fotografija kao način da ograniče slike koje prikazuju surovost života pod vladavinom talibana.
Nove fotografije iz Avganistana pokazuju da se talibanski zakon kojim se zabranjuju slike ljudi i životinja sada sprovodi u većem delu zemlje, što je dovelo do cenzurisanja morskih plodova na jelovnicima, zatamnjenim muzejskim izložbama i prekrivenim lutkama za izlaganje odeće.
10/10Žena u burki fotografisana u provinciji Balh u oktobru 2025. godine.
"(Zabrana) efikasno prikriva svakodnevne događaje, ugnjetavanje, mučenje i brojna kršenja političkih, zakonskih i ljudskih prava od strane talibana u Avganistanu od očiju sveta", rekao je 2024. godine Rahrav Omarzad, direktor Centra za savremenu umetnost Avganistana u egzilu.
Nove fotografije iz Avganistana pokazuju da se talibanski zakon kojim se zabranjuju slike ljudi i životinja sada sprovodi u većem delu zemlje, što je dovelo do cenzurisanja morskih plodova na jelovnicima, zatamnjenim muzejskim izložbama i prekrivenim lutkama za izlaganje odeće.
Prethodni slajd
Naredni slajd
'Kriza će se samo pogoršati'
Otkako su talibani ponovo preuzeli vlast 2021. godine, siromašne porodice teško su pogođene smanjenjem međunarodne pomoći, kao i sušom i ekonomskim posledicama povratka pet miliona Avganistanaca deportovanih iz Irana i Pakistana.
"U 2025. godini već smo videli najveći porast dečje neuhranjenosti zabeležen u Avganistanu od početka 21. veka", rekao je Džon Ajlijef, zvaničnik Svetskog programa za hranu (WFP) u Kabulu.
Kriza će se ove godine samo pogoršati, dodao je.
"Ta deca će umreti ako ne budu lečena", upozorava Ajlijef.
WFP traži 390 miliona dolara kako bi nahranio šest miliona Avganistanaca tokom narednih šest meseci, ali Ajlijef kaže da su šanse da se obezbedi taj novac "veoma male".
Obećanja solidarnosti iz celog sveta, data nakon što je talibanska vlada uvela svoje strogo tumačenje islamskog prava, malo su pomogla avganistanskim ženama, kaže direktor WFP‑a.
One sada "gledaju kako im deca umiru od gladi na rukama", rekao je.
