Svetski dan Romkinja i Roma ta manjinska grupa obeležava kao najugroženija u Srbiji. Činjenica je to koju potvrđuju kako podaci sa terena, tako i mnogobrojna upozorenja međunarodnih nevladinih organizacija i državnih regulatornih tela.
Bez teksta ostavlja činjenica da gradske vlasti, uprkos milionskim donacijama, nisu obezbedile smeštaj romskim porodicama raseljenim iz neformalnog naselja „Belvil“, koju je obelodanio Amnesti internešenel.
Stotinak romskih porodica već tri godine čeka na adekvatan smeštaj. Raseljene su iz okoline novobeogradskog naselja Belvil, a kako pokazuje izveštaj Amnesti internešenela, još uvek žive u sirotinjskim metalnim kontejnerima. Za projekat njihovog zbrinjavanja Evropska komisija je izdvojla 3,6 miliona evra.
Amnestijeva istražiteljka za Balkan Šon Džouns rekla je za RSE da gradske vlasti nisu uradile najveći deo onoga što je potrebno, dodavši da je Belvil samo “vrh ledenog brega”.
„Mislim da je u pitanju manjak političke volje. Raseljenje Roma nije u vrhu nijedne političke agende u Srbiji. U slučaju na koji smo se u našem izveštaju fokusirali govorimo o jednom malom broju porodica. Na hiljade romskih porodica širom Srbije živi u neformalnim naseljima poput Belvila. Ovaj izveštaj je samo vrh ledenog brega i pokazuje da čak ni raseljavanje koje je finansirano iz inostranstva nije sprovedeno. Ali, Srbija ima obavezu da obezbedi adekvatan smeštaj svim tim ljudima koji žive u neformalnim naseljima, bilo uređenjem neformalnih naselja, bilo njihovim raseljavanjem u adekvatan smeštaj.“, kaže Džouns za RSE.
Amnesti nije usamljen u svojim ocenama, pridružila mu se i misija OEBS-a u Srbiji, čiji šef Piter Burkhard smatra da treba nastaviti aktivnosti za poboljšanje njihovog položaja i stvoriti uslove za njihovu punu inkluziju u društvo.
"Svedoci smo da se Romi i dalje suočavaju sa preprekama u svakodnevnom životu, u raznim sferama.", rekao je Burkhard.
Istovremeno, ombudsman Saša Janković i poverenica za zaštitu ravnopravnosti Nevena Petrušić podsetili su da su Romi i dalje najugroženija manjinska grupa. Zvanično ih u Srbiji živi više od 100 000, a procene ukazuju na skoro pet puta veći broj, između 400 000 i 500 000.
Njihove svakodnevne prepreke ogledaju se u prisilnim preseljenjima, pravnoj nevidljivosti jer mnogi nemaju lična dokumenta i zdravstveno osiguranje, žrtve su fizičkog nasilja, a svake godine iznova se ukazuje na njihov težak položaj.
Nadležni tvrde da se na rešavanju problema romske populacije radi. Siniša Mali, gradonačelnik Beograda, rekao je da je akcenat na stambenom zbrinjavanju, obezbeđivanju dokumenata i obrazovanju Roma.
“Obezbedili smo školovanje, vrtiće, zdravstvenu zaštitu sa Centrom za socijalni rad i narodnu kuhinju. Sa MUP-om i Centrom za socijalni rad radimo na izdavanju ličnih karata tako da znamo gde im je prebivalište, kako se zovu,. To je pravi način inkluzije Roma u život grada i na tome ćemo istrajati.”, rekao je Siniša Mali.
Deo mladih Roma svoj dan je obeležilo otvarajući izložbu fotografija Beograda i Niša čiji su autori i koncertom ispred beogradskog Doma omladine. „Naš grad – naša kuća“, prikazuje detalje sa gradskih ulica Beograda i Niša iz perspektive mladih Roma - njihovih stanovnika.
Na fotografiji „Mladost“ su dvoje sredovečnih ljudi u šetnji beogradskim Kalemegdanom, a mladu autorku Silviu Sinani asocirali su na ljubavni par bez obzira na njihove godine.
„Idem u Grafičku školu, treća sam godina. Imamo fotografski smer. Najviše su me zanimali ljudi u pokretu, grad i priroda. Osećam se vrlo ponosno. Ponosna sam veoma na svoje drugare zato što smo uspeli vrlo dobro da pokažemo sve Rome. Putovali smo mnogo i dobro se pokazali.“, kaže Silvia jedna od polaznica radionica pisanja, fotografije, muzike i plesa u organizaciji Grubb fondacije čiji je cilj obrazovanje Roma.
Svoj nepresušan talenat dobio je priliku da pokaže i Daniel Ibraimović. Ovaj tekstilac po struci uz to što je razvio ljubav prema fotografiji, član je i svetski poznate grupe Grubb koja je nastupala u Velikoj Britaniji, Kanadi, Holandiji i Nemačkoj.
„Radimo šou o mladim Romima. O klišeima. Ako na primer Romi ne idu u školu...... Oni idu razumete, samo treba više finansija i ostalo. To je jedan šou dosta poznat u Kanadi snimili smo album. Sada spremamo drugi album. Želimo da našim radom, nastupom prikažemo šta znamo i da sve možemo da uradimo kako treba.", kaže Danijel.
Nekoliko minuta pre muzičko-scenskog spektakla Grubb benda, koji ne zaostaje za profesionalnim teatrima, Zlata Ristić rekla nam je da joj je želja da se prekine sa diskriminacijom i predrasudama.
“Da svi prihvate Rome onakve kakvim jesu. Da nema diskriminacije…. Da se jednostavno volimo, da smo ljudi.”, poželela je Zlata, mlada zvezda svetski poznate vokalno plesne grupe.
