Americi preti ozbiljna kriza

Američka vlada je i dalje delimično zatvorena zbog neusvajanja budžeta. Međutim, SAD preti mnogo ozbiljnija kriza. Ukoliko duboko podeljeni Kongres do 17. oktobra ne donese odluku o podizanju sadašnjeg praga zaduživanja od 16,699 hiljada milijardi dolara, neće moći da ispunjava svoje finansijske obaveze. Nadležne finansijske institucije upozoravaju da u tom slučaju preti čak ozbiljnija kriza nego 2008. godine. Najveći kreditori SAD, poput Kine, traže da Vašington deluje odgovorno i sačuva kredibilitet svojih obveznica.

Republikanci, koji imaju većinu u Predstavničkom domu, ističu da ne žele bankrot SAD, ali ni da odobre novo zaduživanje sve dok Obamina administracija ne učini određene ustupke, pre svega u smanjenju socijalnog i obaveznog programa zdravstvene zaštite (takozvani Obamaker).

„Procenjujemo da će nam 17. oktobra biti potrebno samo 30 milijardi dolara za ispunjavanje obaveza“, rekao je krajem septembra američki ministar finansija Džek Lu (Jack Lew). Međutim, narednih dana ta cifra može dostizati i 60 milijardi dolara.

Prihodi američke vlade pokrivaju 68 odsto njenih rashoda. Tačnije, prema procenama stručnjaka, očekuje se priliv u budžet od 222 milijardi dolara između 18. oktobra i 15. novembra, dok će rashodi dostići 328 milijardi dolara.

Trenutna paraliza američke administracije zbog neusvajanja budžeta, kako piše Bred Plamer (Brad Plumer) u “Vošington postu” (The Washington Post), samo privremeno usporava pražnjenje državne kase, jer i u ovom periodu, mora da servisira kamate za dugove, zatim zdravstvenu zaštitu.

Teško je predvideti šta će se desiti u slučaju da duboko podeljeni Kongres ne podigne prag zaduživanja. Najjednostavniji scenario je da vladin kompjuterski sistem nastavi da plaća svoje obaveze sve dok ne počnu da se vraćaju čekovi. Malo je realna ideja takozvane “prioritizacije”, odnosno plaćanja samo najvažnijih obaveza pre svega vlasnicima američkih državnih obveznica, vojsci i penzionerima, kao što su predlagali Republikanci pre dve godine. Međutim, za to je potrebna radikalna rekonfiguracija sistema plaćanja, a što nije moguće u tako kratkom vremenu.

Plamer podseća da SAD tehnički nisu vraćale neke od ratnih dugova krajem 18. veka, prema planu Aleksandera Hamiltona (Alexander). Takođe, kada je Franklin Rusvelt (Franklin Roosevelt) ukinuo zlatni standard 1933, to je bila neka vrsta bankrota. Međutim, to nisu adekvatne analogije.

Obamina administracija bi mogla da ignoriše prag zaduživanja. Tako su dvojica pravnih stručnjaka Nil Bjukanen (Neil Buchanan) i Majkl (Michael) Dorf predložili američkom predsedniku da jednostrano izdaje nove obveznice. No, to je pravno diskutabilno, a i njihovi kupci bili bi podozriviji, što bi uticalo na drastičan skok kamata.

Kao opcija se pominje i da Obama proglasi prag zaduživanja kao neustavnu kategoriju, prema amandmanu 14, koji, između ostalog, predvića da “validnost javnog duga SAD, utvrđenog zakonom… neće biti dovedena u pitanje”.

Postoji i teoretska mogućnost da, koristeći pravne praznine, američka administracija odštampa dve hiljade milijardi dolara metalnog novca od platine.

Procenjuje se da će biti potrebno da se podgine prag zaduživanja za 1,1 hiljadu milijardi dolara da bi američka administracija mogla da servisira svoje obaveze.

Posledice globalnu ekonomiju

Kongres je do sada uvek odobravao dodatno zaduživanje, uprkos žestokim debatama. Tako je Barak Obama kao senator 2006. glasao protiv novih dugova, mada je kasnije rekao da je to bila greška.

Problemi sa zaduživanjem su intenzivirani 2010. godine kada je Predstavnički dom u kome su Demokrate još imali većinu usvojio odluku o smanjenju poreza u iznosu od 850 milijardi dolara, ali nije kao deo paketa podigao prag zaduživanja. Republikanci, koji su u međuvremenu preuzeli kontrolu nad ovim domom, odbili su sledeće godine da odobre novo zaduživanje, dok se ne primene drastične mere štednje.

Napokon je postignut sporazum o zaduživanju u iznosu od 2,4 hiljade milijardi dolara, ali i smanjenu budžetskog deficit od 2,1 hiljade milijardi dolara.

Republikanci sada traže odlaganje primene Obamakera, zatim smanjenja nadležnosti Agencije za zaštitu životne okoline. Demokrate odbijaju te inicijative, zalažući se za “čistu” odluku koja se odnosi samo na prag zaduživanja. Republikanci, pak, ističu da su spremni da usvoje privremeni budžet kao i novo zaduživanje, ako Demokrate prihvate širi sporazum u kome bi se znatno izmenio dosadašnji sistem finansiranja vlade.

U međuvremenu, direktorka Međunarodnog monetarnog fonda Kristin Lagard upozorava uoči godišnjeg zasedanja ove institucije u četvrtak na opasnosti po globalnu ekonomiju ukoliko SAD ne nađu rešenje za svoju finansijsku blokadu. Slični apeli stižu od najvećih američkih kreditora, pre svega Kine.

“Nadamo se da će SAD, pre 17. oktobra, preduzeti korake da reši spor oko limita zaduživanja, izbegne bankrot i osigura bezbednost kineskih investicija u SAD”, kazao je Džu Guangjao, zamenik kineskog ministra finansija, dodajući da je važno da Amerika, kojoj „otkucava sat“, sačuva kredibilitet svojih državnih obveznica.

Kina je otkupila američke državne obveznice u vrednosti od 1.277 milijardi dolara, što je najviše posle Japana.

Izostanak dogovora bi uzdrmao finansijska tržišta širom sveta i ugrozio ekonomski rast. Tako je analitičar Dojče banke Dejvid Bjanko (David Bianco) upozorio da bi američke berze mogle da izgube 45 odsto svoje vrednosti u slučaju da vlada ne može da servisira kamate na obveznice koje je izdala. Takođe, vrednost dolara bi drastično opala, kao i kreditni rejting SAD.