Za mesec dana šest uvredljivih izjava ministra Vulina o kosovskim Albancima

Ministar odbrane u tehničkoj Vladi Srbije Aleksandar Vulin ne prestaje da kosovske Albance naziva „Šiptarima“ ignorišući presudu suda u Srbiji po kojoj je taj termin „politički nekorektan i uvredljiv“.

Samo u poslednjih mesec dana, na sajtu Ministarstva odbrane objavljeno je šest saopštenja u kojima Vulin, prvi čovek ministarstva, Albance na Kosovu naziva pogrdnim imenom.

U poslednjem u nizu saopštenja, objavljenom 5. oktobra, Vulin se obratio kosovskoj ministarki spoljnih poslova Meljizi Haradinaj Stubla (Meliza Stublla) rečima: „Ako se Haradinaj Stubla stidi što je Šiptarka ne treba da se ljuti na mene“.

Odgovarajući na poziv kosovske ministarke međunarodnoj zajednici da osudi njegove uvrede, Vulin je napisao da će Albance nastaviti da zove onako „kako oni zovu sebe“.

„Kada iz svog jezika izbace reč Šiptar i ja ću ih zvati kako god da počnu da zovu sebe. A do tada poštovaću njihove običaje i jezik, i Šiptare ću sa poštovanjem oslovljavati kako sami sebe zovu, Šiptari", naveo je Vulin.

Pročitajte i ovo:

Rama pozvao Vučića da osudi Vulinovu izjavu u saopštenju Ministarstva odbrane Srbije

U pismu koji je 2. oktobra uputila ambasadorima zemalja Kvinte, ministarka spoljnih poslova Kosova, Meljiza Haradinaj Stubla, napisala je da „ksenofobični govor Aleksandra Vulina protiv Albanaca zaslužuje snažnu osudu zbog sramotnih i šovinističkih poteza Vlade Srbije”.

Da li Vulin krši zakon?

Zbog čega ministar Vulin i dalje kosovske Albance oslovljava ovim terminom s obzirom da postoji presuda Apelacionog suda u Srbiji koja taj termin označava politički nekorektnim i uvredljivim, kao i da postoji mišljenje Poverenice za zaštitu ravnopravnosti da je nazivanje albanskog naroda Šiptarima kršenje Zakona o zabrani diskriminacije, pitanje je na koje RSE nije dobio odgovor iz Ministarstva odbrane.

Odgovor da li ministar ovim rečnikom krši zakon, te da li će reagovati na ovakav govor nismo uspeli da dobijemo od Kancelarije Poverenika za zaštitu ravnopravnosti jer ni posle četiri meseca od isteka mandata poverenice nije izabran novi čelnik ove institucije.

Donedavna Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković, kaže za RSE da je nesporno da je reč o kršenju Zakona o zabrani diskriminacije.

„To predstavlja povredu člana koji se odnosi na ponižavajuće, uvredljivo postupanje kada upotreba određenih termina ima za cilj da nekog uvredi, ponizi, da stvori uvredljivo i ponižavajuće okruženje“, navodi Janković.

Ona podseća da, u vezi sa ovom temom, postoji presuda Apelacionog suda, kao i mišljenje poverenika za zaštitu ravnopravnost.

Pročitajte i ovo:

Vulin tužen zbog govora mržnje prema Albancima

Janković je, naime, pre šest godina donela mišljenje da su dva tabloida prekršili Zakon o zabrani diskriminacije jer su Albance nazivali "Šiptari". Tada je navela da je nazivanje albanskog naroda Šiptarima pogrdno i da vređa pripadnike te nacionalnosti.

„Sasvim je u redu kritikovati neke stvari u politici sa kojima niste saglasni ili imate potpuno dijametralno mišljenje o tome ili to šteti našim interesima, ali ne postoji razlog da se u tom iznošenju stava upotrebljavaju bilo kakvi izrazi koji drugu stranu vređaju“, kaže sada Janković za RSE.

Kako je sve počelo?

Ministar odbrane Aleksandar Vulin je 2. oktobra, u saopštenju objavljenom na sajtu Ministarstva odbrane pod naslovom "Ministar Vulin: Ono što date Šiptarima, ne možete zabraniti Srbima" ocenio da je premijer Albanije Edi Rama nastavio svoj rad na stvaranju „velike Albanije“.

Rama je tog dana u Tirani na sastanku vlada Albanije i Kosova rekao da je ambicija dve vlade uklanjanje granice između dve strane.

"Sporazum koji ćemo uskoro potpisati za olakšavanje carinskih postupaka između dve zemlje vodi nas do odredišta, transformacije luke Drač u de facto luku Kosova", rekao je tada Rama.

Odmah nakon ove Vulinove poruke Rama je pozvao predsednika Srbije Aleksandra Vučića da nedvosmisleno osudi izjavu srpskog ministra odbrane o "velikoj Albaniji" i ujedinjenju Srba, upitavši da li je u pitanju šala.

„Da li je ovo stvarno ili je to mem (internet šala). Veoma bih voleo da je to mem (šaljiva fotografija, prim.red.), inače bi ovo bila očajna predstava jadnog razmišljanja koju biste trebali osuditi bez ikakve sumnje“, napisao je Rama na Tviteru, okačivši skrinšot internet stranice Ministarstva odbrane Srbije na kojoj je Vulinova izjava da je Rama "nastavio rad na stvaranju velike Albanije izjavom da će (albanska) luka Drač biti kosovska".

Vulin na ovo Rami odgovara, ponovo na sajtu Ministarstva odbrane Srbije. „Šiptari su častan narod koji je dao Esad pašu Toptanija i nikada ih ne bih poistovetio sa Ramom", naveo je Vulin.

Esad-paša Toptani, koga Vulin pominje, bio je otomanski general i albanski političar s kraja 19 i početka 20 veka. U Srbiji se smatra tradicionalnim srpskim prijateljem, a u Albaniji jednim od najvećih izdajnika zbog saradnje sa Srbijom tokom okupacije Albanije u balkanskim ratovima.

U nedelju, 4. oktobra, Vulin je izjavio, govoreći o premijeru Albanije Ediju Rami, da „ga u Srbiji niko neće osuditi ako već jednom kaže da je protiv toga da se Šiptari ujedine u ‘velikoj Albaniji’".

Vulin je inače dnevnom listu „Večernje novosti“ izjavio da se tim terminom označavaju Albanci s Kosova i da se time pokazuje da se ne misli na Albance koji žive u centralnoj Srbiji ili u Albaniji.

Zašto su Albanci za Vulina 'Šiptari'?

"To je termin koji oni koriste sami za sebe i ne znam zašto bi bio uvredljiv", rekao je Vulin 4, maja prošle godine.

Golubović: Institucije mogu da reaguju

Katarina Golubović, predsednica nevladinog Komiteta pravnika za ljudska prava (YUCOM), kaže za RSE da ne očekuje da ni Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, ni bilo ko iz njegove Srpske napredne stranke (SNS) reaguje na ovakav govor. Vulinov Pokret socijalista je deo vladajuće koalicije sa SNS-om.

„Institucije su te koje mogu da reaguju. Međutim, mi nažalost i posle toliko meseci nemamo Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. I to je jedan znak da je borba protiv diskriminacije i mržnje u Srbiji potpuno nebitna i nepoželjna“, navodi Golubović.

Ona kaže da se ponovo može ići na sudsku parnicu protiv diskriminacije, ali ukazuje da to nije rešenje.

„Mislim da je ovo pre svega odraz trenutnih političkih snaga i sunovrata Srbije kao demokratske zemlje“, zaključuje Golubović.

Vulin nije jedini

Vulin nije jedini među zvaničnicima Vlade Srbije koji o Albancima govori na uvredljiv način.

I direktor Kancelarije za Kosovo Vlade Srbije Marko Đurić je u zvaničnom saopštenju, izdatom sredinom aprila 2019, Albance sa Kosova nazvao pogrdnim nazivom „Šiptari“.

A premijerki Ani Brnabić je u maju prošle godine zabranjen ulazak na Kosovo, nakon što je izjavila da u pregovorima sa Prištinom, Beograd ima posla sa "ljudima koji su izašli iz šume".

„Imate posla sa ljudima koji su bukvalno izašli iz šume. Njima je svejedno da li je tamo rat ili nije i to me plaši“, izjavila je Brnabić 29. maja, komentarišući akciju protiv organizovanog kriminala koju su kosovski organi izveli na severu Kosova.

Pročitajte i ovo:

Trend 'ljudi iz šume'

Kada su je novinari nekoliko dana kasnije pitali da li se kaje što je dala tako nezgrapnu izjavu, Brnabić je rekla da se neće izviniti zbog te svoje izjave jer smatra da je to istina.

"Dakle, ti ljudi su bili u uniformi, oni su bili u šumi, dakle direktno iz te šume su izašli i postali lideri političkih elita u Prištini. Ja bih najviše volela da su oni izašli iz civilnog sektora i vodili neke nevladine organizacije, pa bi danas imali drugačiji dijalog", navela je premijerka Srbije.

Uprkos sudskoj presudi, i tabloidi u Srbiji i dalje koriste termin ’Šiptari’, često na naslovnim stranama.

Šta kaže sudska presuda?

Apelacioni sud je krajem 2018. godine potvrdio prvostepenu presudu Višeg suda u Beogradu po tužbi Anite Mitić, nekadašnje aktivistkinje Inicijative mladih za ljudska prava, protiv tabloida „Informer“ i u obrazloženju presude objasnio i sankcionisao upotrebu termina ’Šiptar’ kao govor mržnje.

„Termin ’Šiptar’ se smatra politički nekorektnim i uvredljivim sadržajem u srpskom jeziku za pripadnike albanske nacionalnosti koji žive na Kosovu i Metohiji.

Takođe, nazvati nekog Srbina ’Šiptarom’, prema stavu suda, isto je kao i označiti nekog ko se bori protiv nacionalnog interesa“, navodi se u obrazloženju presude, koje je objavljeno na sajtu Inicijative mladih za ljudska prava.

Informer je u tekstu ’Fašisti napadaju’, objavljenom 19. januara 2017. godine, između ostalog, za članove Inicijative upotrebljavao izraz ’soroševsko-šiptarski jurišnici’, kao i termin ’šiptarske vlasti’.

Anita Mitić kaže za RSE da je rečnik ministra Vulina ne iznenađuje.

„On je koristio taj termin mnogo puta na jedan grozan način, nije samo stvar termina nego i način na koji se koristi, posebno to što se taj termin koristi kao zvanični jezik ministarstva je neprilično“, navodi Mitić.

Ona ukazuje da je presuda Apelacionog suda izuzetno važna.

„Mislim da ona pravi jedan veliki korak za naše društvo da prestane da stigmatizuje naše komšije i da prestane da širi mržnju, ali nažalost presuda nije dovoljna da se društvo promeni već je neophodno da društvo želi da se promeni i ostvari kontakt sa Albancima, a osnovni i prvi korak bi bio da prestane da ih zove pogrdnim imenima“, napominje Mitić.

Zašto je termin ’Šiptari’ uvredljiv

Albanci sami sebe nazivaju Shqiptar (Šćiptar), što je sinonim etničkog entiteta Albanaca, ali se termin ’Šiptar’ u srpskom jeziku smatra uvredljivim. Ovaj izraz ima negativnu konotaciju u Srbiji jer se vezuje za primitivne i necivilizovane ljude, ljude koji su sišli sa planina, manuelne radnike.

Albanci sa Kosova kažu da je termin ’Šiptari’ prvi put postao pežorativan za njih u Titovoj Jugoslaviji još šezdesetih godina jer je počeo da se zloupotrebljava. Oni naime, taj termin porede sa time kao kada bi neko Nemce nazivao ’Švabama’.

Pročitajte i ovo:

Zašto Srbi u Albaniji vide Albance, a na Kosovu 'Šiptare'

Takođe na Kosovu postoji pogrdan termin za Srbe ’Škije’, ali taj termin ne koriste albanski zvaničnici ni mediji.

Saradnja na tekstu: Dušan Komarčević