Italijanski brod sa 16 migranata stigao je u srijedu u albansku luku Šenđin. U pitanju je prva grupa migranata koju su vlasti Albanije pristale da prihvate.
Na brodu Libra, koji je krenuo iz italijanske luke Lampedusa, navodi se da je prevozio deset migranata iz Bangladeša i šest iz Egipta, koji su spašeni na moru nakon što su napustili Libiju.
Ovaj sporazum - postignut između Tirane i Rima u novembru prošle godine, a koji negativno kritikuju organizacija za ljudska prava - predviđa da Albanija prihvati do 36.000 migranata godišnje, a zahtjevi za azil ovih migranata bit će obrađeni u dva centra u Albaniji.
Navodi se da će petogodišnji sporazum godišnje koštati Italiju 160 miliona eura.
Premijerka Italije Giorgia Meloni sporazum sa Albanijom je opisala kao inovativno rješenje dugoročnog problema.
"To je novi, hrabar, put bez presedana, ali savršeno odražava evropski duh i ima sve preduslove za put koji treba ići čak i sa zemljama koje ne pripadaju Evropskoj uniji", rekla je Meloni u utorak italijanskim poslanicima.
Premijer Albanije Edi Rama izjavio je u utorak da je njegova zemlja odbila mnoge zahtjeve evropskih zemalja za prihvatanje izbjeglica, ali je za Italiju napravila izuzetak.
On je rekao da je Albanija zahvalna što je Italija prihvatila desetine hiljada Albanaca tokom pada komunizma 1991. godine, kao i na pomoći koju je pružio Rim u doba ekonomske krize 1997. i nakon zemljotresa 2019. godine.
- Sporazum o migrantskim centrima u Albaniji je model za druge EU zemlje, poručila Meloni
- Plan Meloni za slanje migranata u Albaniju, rješenje ili novi problem za EU
Prema dogovoru između dvije zemlje, procedure za migrante će se odvijati u dva centra.
Prvi centar u Šenđinu će se koristiti za proceduru identifikacije migranata, dok će drugi centar, u Gjaderu, udaljenom oko 20 kilometara od luke, inače bivši vojni aerodrom, koristiti za smještaj migranata do obrade zahtjeva za azil.
Centri će raditi po italijanskom zakonu, sa italijanskim obezbjeđenjem, dok će sudije voditi saslušanja putem video veze iz Rima.
Italija je pristala da prihvati migrante koji dobiju azil. Oni koji ne dobiju azil bit će deportovani direktno iz Albanije.
Sporazum je podržala i šefica Evropske unije Ursula von der Leyen, kao model za rješavanje problema sa migrantima u Uniji.
Grupe za ljudska prava tvrde, pak, drugačije.
Elisa de Pieri iz Amnesty Internationala rekla je za Radio Slobodna Evropa da je plan od ranije negativno kritikovan jer krši ljudska prava i "bez obzira koliko se trudili da provedba prođe glatko", bit će slučajeva kršenja, od trenutka kada neko od migranata bude "uhvaćen" na moru do dolaska u Albaniju.
Ona je rekla da je veoma razočaravajuće što Evropska komisija to ocjenjuje kao dobar put naprijed.
"Ovo nije ništa novo. Mnoge države su isprobale ove načine prebacivanja odgovornosti sa brige o izbjeglicama i migrantima na države koje su generalno siromašnije", ističe Elisa de Pieri.
Broj migranata koji u Italiju stižu mediteranskom rutom opao je za 61 posto u 2024. u odnosu na prethodnu godinu.
Prema podacima italijanskog Ministarstva unutrašnjih poslova, do 15. oktobra ove godine je u Italiju stiglo 54.129 migranata, u poređenju sa 128.947 migranata u istom periodu prošle godine.
