"Mladi ljudi ne vide perspektivu i odlaze jer ne mogu da nađu posao, a diplome sa Kosova se ne priznaju."
Ovako situaciju u svom rodnom Preševu, na jugu Srbije, sa većinskim albanskim stanovništvom, za Radio Slobodna Evropa (RSE) opisuje 40-godišnji Liridon Latifi.
Prema njegovim rečima, Albanci se teško zapošljavaju u državnim institucijama.
Ravnomerna zastupljenost u institucijama Srbije i priznavanje diploma sa Kosova, čiju nezavisnost Srbija ne priznaje, među ključnim su zahtevima albanske nacionalne manjine, na čije ispunjenje čekaju više od decenije.
Sadržani su u Planu od sedam tačaka koji su sačinili predstavnici albanske nacionalne manjine i koji je Vlada Srbije prihvatila 2013. godine. Od tada Akcioni plan za njegovo sprovođenje još nije usvojen.
"To je strahovito važno za sam osećaj i bezbednosti, ali i pripadnosti ovoj zemlji", kaže za RSE Aleksandar Popov, iz nevladinog Centra za regionalizam.
U Vladinom Koordinacionom telu za tri opštine na jugu, sa većinskim albanskim stanovništvom, ne raspolažu preciznim podacima o zastupljenosti Albanaca u institucijama Srbije.
"Prema mom mišljenju, dve najveće prepreke za veću zastupljenost pripadnika albanske nacionalne manjine u opštinskim organima u Preševu, Bujanovcu i Medveđi su, s jedne strane, jezička barijera, a s druge strane, nedovoljno prijavljivanje na konkurse koje objavljuju državni organi", kaže u pisanom odgovoru za RSE Nenad Mitrović, direktor Vladinog Koordinacionog tela.
Većina na popisu, manjina u institucijama
Prema popisu iz 2022. godine Albanci su po brojnosti četvrta nacionalna manjina u Srbiji, sa više od 61.000 građana. Većinu čine u opštinama na jugu zemlje – Preševu i Bujanovcu.
Broj zaposlenih pripadnika albanske nacionalne manjine u državnim i opštinskim organima i javnim preduzećima u tim opštinama, prema dostupnim podacima, nesrazmeran je broju stanovnika koji se izjašnjavaju kao Albanci.
Zastupljenost u MUP-u Srbije
Prema podacima iz Akcionog plana, u koji je RSE imao uvid, od ukupno 800 pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) Srbije u tri opštine na jugu, 233 dolaze iz albanske zajednice.
To su podaci kojima raspolaže Nacionalni savet albanske nacionalne manjine. Podaci MUP-a o nacionalnoj pripadnosti zaposlenih u tri opštine nisu dostupni.
MUP Srbije do zaključenja teksta nije odgovorio ni na pitanje RSE o broju zaposlenih pripadnika albanske nacionalne manjine i njihovoj zastupljenosti u tom državnom organu.
"Multietnički sastav policije može da bude od izuzetnog značaja za razvoj komunikacije i izgradnju poverenja između policije i građana, posebno za unapređenje rada policije sa manjinskim i marginalizovanim grupama", kaže za RSE Maja Bjeloš, viša istraživačica u nevladinom Beogradskom centru za bezbednosnu politiku.
Međutim, ističe da na primeru aktuelne situacije u Srbiji veća zastupljenost Albanaca u policiji ne bi obavezno dovela do unapređenja bezbednosne situacije na jugu.
"Veći broj Albanaca u sastavu policije neće moći uticati na smanjenje tenzija u multietničkim sredinama ukoliko zvaničnici Srbije i Kosova nastave da raspiruju nacionalnu i versku mržnju i prouzrokuju bezbednosne incidente", ocenjuje Bjeloš.
Zastupljenost u sudovima i tužilaštvima
Neravnomerna zastupljenost Albanaca prisutna je i u pravosudnim organima.
RSE je upite poslao na adrese deset sudova i tužilaštava nadležnih za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa. Prema podacima iz odgovora, u svega dva pravosudna organa ima zaposlenih pripadnika albanske nacionalne manjine.
Reč je o Osnovnom sudu u Bujanovcu, koji je nadležan i za opštinu Preševo i Osnovnom javnom tužilaštvu u Vranju, nadležnom za opštine Bujanovac i Preševo.
Gde se stalo sa usvajanjem i primenom Akcionog plana?
Na izradi Akcionog plana pre dve godine radili su Koordinaciono telo, Nacionalni savet Albanaca i Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, uz posredovanje Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS).
Kako je za RSE naveo u pisanoj izjavi Nenad Mitrović, direktor Vladinog Koordinacionog tela za Preševo, Bujanovac i Medveđu, razgovori o Akcionom planu sa Nacionalnom savetom albanske nacionalne manjine "još nisu završeni".
"Čekamo stav resornog Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u vezi sa nastavkom dijaloga, a samim tim i daljih aktivnosti vezanih za proces integracije pripadnika albanske nacionalne manjine u državne institucije", naveo je Mitrović.
Ministarstvo za ljudska i manjinska prava nije odgovorilo na pitanja RSE kada se očekuje nastavak dijaloga i usvajanje Akcionog plana.
Integracija Albanaca u institucije Srbije deo je obaveza Srbije u okviru pregovora za članstvo u Evropskoj uniji (EU).
U Izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije za 2023. godinu navodi se da su "uprkos zakonskoj obavezi da se uzme u obzir etnički sastav stanovništva, nacionalne manjine i dalje nedovoljno zastupljene u državnoj upravi".
Šta podrazumeva Plan od sedam tačaka?
Plan sa kojim su izašli predstavnici albanske zajednice sa ciljem da se unaprede njihova prava Vlada Srbije je usvojila 2013. godine.
Njime je predviđena integracija Albanaca u državne institucije, ekonomski razvoj opština Bujanovac, Preševo i Medveđa, bezbednost tog područja, pravo na službenu upotrebu jezika, pisma i nacionalnih simbola, decentralizaciju pravosuđa, kao i unapređenje prava Albanaca u oblasti obrazovanja, kulture i informisanja, zdravstvene i socijalne zaštite.
Zašto je važno?
Na neispunjavanje obaveza Srbije, ukazali su na protestu u Bujanovcu 12. avgusta predstavnici Nacionalnog saveta albanske nacionalne manjine.
Šaip Kamberi, narodni poslanik, jedini predstavnik Albanaca u Skupštini Srbije, komentarišući protest za RSE je rekao da država "pokušava da diskredituje" zahteve Albanaca.
"To pokazuje da predstavnici vlasti u Srbiji nisu spremni da započnu ozbiljan dijalog sa albanskom zajednicom", izjavio je Kamberi 13. avgusta.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić u javnim nastupima više puta je izjavljivao da želi "mir sa Albancima". Konkretne zahteve predstavnika albanske nacionalne manjine nije komentarisao.
Aleksandar Popov iz nevladinog Centra za regionalizam ocenjuje da država ne vodi dovoljno brigu o građanima Srbije, etničkim Albancima.
"Kao da državi odgovara da tu bude određenih napetosti kako bi ona mogla tu da interveniše ili da prikaže nekada te etničke grupe kao da one stalno prave neke probleme", kaže Popov za RSE.
Ko vodi opštine na jugu Srbije?
Aktuelni predsednik Opštine Bujanovac je Arber Pajaziti. Njegova stranka Front za promene je preuzela lokalnu vlast u toj opštini krajem jula 2024.
Pajaziti je vlast formirao sa odbornicima Srpske napredne stranke (SNS), koja 12 godina ima vlast na republičkom nivou. Zbog toga je bio na meti kritika albanskih partija opozicije.
Nakon lokalnih izbora, predsednica Opštine Preševo postala je Ardita Sinani iz Partije za demokratsko delovanje, na čijem je čelu Šaip Kamberi.
Na čelu Opštine Medveđa je Dragan Kulić iz redova vladajućeg SNS-a.
Zastupljenost u državnim i opštinskim organima, naročito kada je reč o onima u sektoru bezbednosti, smatra izuzetno važnom.
"Ako pripadnici manjine imaju više ljudi u javnim službama, posebno u onim koje su važne za njihovu bezbednost, u policiji, u sudovima, tužilaštvu, u opštinama, važno je da budu ravnopravno zastupljeni, jer onda više Srbiju osećaju kao svoju domovinu", pojašnjava Popov.
Za Liridona Latifija iz Preševa, zahtevi Albanaca za integracijom u institucije Srbije su pravedni. Ispunjenje tih zahteva, smatra on, doveli bi do socijalnog mira i boljeg života na jugu Srbije za sve građane.
"Socijalni mir podrazumeva da čovek ima posao, da ima kvalitetno zdravstvo, da ima kvalitetno obrazovanje, da ima efikasno sudstvo. Suprotno tome, dolazimo do socijalnog nemira. Tad ljudi ne vide perspektivu", kaže Latifi.
Facebook Forum