Korak po korak, 130 kilometara od Beograda do Loznice na zapadu Srbije.
Na takvo dugo pešačenje, usred letnje žege, odlučila se grupa mladih aktivista iz Beograda i Novog Sada. Cilj im je da se u petak, 28. juna, pridruže ekološkim aktivistima i građanima na protestu zbog novih najava o povratku kompanije Rio Tinto u Srbiju.
Tema o planovima iskopavanja litijuma ponovo je u pažnji javnosti Srbije nakon najava vlasti da reanimira projekat "Jadar", za koji je pre više od dve godine rekla da je na njega stavljena tačka.
"Želimo da pokažemo da smo odlučni da na protest odemo peške, pa nek' razmisli kompanija (Rio Tinto) i vlast šta smo spremni da uradimo ako budu pokušali da dovedu ijednu mašinu tamo", kaže Ivan Bjelić, jedan od devetoro aktivista koji je krenuo put Loznice, grada u čijoj okolini globalni rudarski gigant, australijski Rio Tinto, planira eksploataciju litijuma.
Kako izgleda šetnja?
Bjelić za RSE kaže da su za dan i po pešačenja prešli oko 55 kilometara.
"Bole nas noge, imamo upale od jučerašnjih 40 kilometara, a danas treba da pređemo 45. Kad pada kiša, ne sklanjamo se, idemo i po kiši i po suncu", kaže on.
Aktivisti su na put krenuli u utorak, 25. juna rano ujutru, a Bjelić objašnjava da hodaju magistralnim putem i da ih sve vreme šetnje prati policijska patrola.
"Strvarno se trude da sve prođe u redu, zaustavljaju saobraćaj i kreću se polako iza nas automobilom", kaže on dodajući da aktivisti imaju i mobilnu ekipu koja automobilom prenosi gabaritnije stvari i postavljaju kamp na mestima planiranim za odmor.
"Imamo stalno vodu sa sobom i poneli smo šešire, naočare, svetlu odeću, kako bi što lakše šetali", kaže Bjelić.
Put do Gornjih Nedeljica, mesta kraj Loznice, prelaze preko Obrenovca, Šapca, planine Cer i Tekeriša, a o svom putu izveštavaju na društvenim mrežama.
Uz put ih dočekuju meštani, kaže Bjelić.
"Ljudi konstantno zovu, izlaze ispred, nude nas vodom, sokom, voćem", kaže Bjelić.
Noć su prespavali u šatorima i najavljuju da će im se pridružiti još građana i aktivista iz gradova na zapadu Srbije.
'Važan je glas mladih'
Aktivistkinja Mila Pajić, koja učestvuje u pešačkoj akciji, kaže da je cilj učestvovati u još jednom protestu protiv iskopavanja litijuma.
"Kada građani pokažu koliko su voljni da spreče nešto, mislim da će se sami povući", kaže ona.
I aktivista Branislav Đorđević smatra da će ovakvom akcijom zaustaviti ponovo pokrenutu priču o iskopavanju litijuma.
"Kopanja litijuma u Srbiji neće biti sada, niti ikada", smatra Đorđević.
Ivan Bjelić za RSE kaže da im je namera i da razgovaraju sa građanima kako bi svoje stavove preneli što većem broju ljudi.
"Družićemo se i razgovaraćemo o štetnosti uticaja rudnika litijuma na životnu sredinu sa meštanima i građanima koji budu tu", kaže Bjelić.
On naglašava da je važno da mladi budu pokretači promena.
"Naše vreme dolazi i mi treba da budemo dobri preci generacijama koje dolaze, a ne da se non-stop hvalimo uspesima svih tih naših silnih predaka, a da na osnovu toga ne radimo apsolutno ništa da zadržimo taj integritet i tu zemlju koji su nam oni ostavili", ističe Bjelić.
U akciji učestvuje i Savo Manojlović
Lider opozicionog pokreta "Kreni Promeni" Savo Manojlović, koji je na junskim izborima u Beogradu osvojio najviše mandata među opozicijom, pridružio se mladim aktivistima.
On je građane pozvao da se priključe protestu u Loznici i poručio da "Srbija nije na prodaju".
Manojlović je bio jedan od organizatora ekoloških protesta u Srbiji protiv projekta "Jadar" za eksploataciju litijuma nakon kojih je vlast pod pritiskom i odlučila da od projekta odustane u januaru 2022.
Zbog čega je Rio Tinto ponovo aktuelan?
U januaru 2022. godine Vlada Srbije je nakon masovnih ekoloških protesta stopirala projekat vredan 2,5 milijarde dolara i poništila dozvole kompaniji "Rio Tinto".
Ova kompanija je na zapadu Srbije 2004. godine otkrila rudu "jadarit", kombinaciju litijuma i bora. Namera je bila da u dolini reke Jadar na tom području otvori rudnik litijuma.
Objavivši gašenje projekta, tadašnja premijerka Ana Brnabić rekla je da je na istraživanje Rio Tinto "apsolutno stavljena tačka".
Međutim, početkom 2024. stigle su poruke da kompanija ipak nije otišla, a sredinom juna predsednik Srbije Aleksandar Vučić u razgovoru za Financial Times najavio je da bi rudnik litijuma mogao biti otvoren 2028. godine.
"Nove garancije kompanije i Evropske unije odgovorile su na zabrinutost oko ekoloških standarda", rekao je Vučić i dodao da su procene da će rudnik proizvoditi 58.000 tona litijuma godišnje, što podmiruje "17 odsto proizvodnje električnih vozila u Evropi".
Predsednik Srbije je 24. juna rekao da predstoji dijalog o eksploataciji litijuma, kako u parlamentu Srbije, tako i sa ekspertima.
Rezerve ovog vrednog metala u Srbiji su procenjene na preko 158 miliona tona.
Dok vlade i kompanije širom sveta iskopavanja pravdaju unapređenjem obnovljivih izvora energije, ekološke organizacije upozoravaju na opasnost od štete po životnu sredinu.
Aktivisti širom sveta kažu da neizbežno dolazi do zagađenja rečnog sliva, zemljišta i devastacije sredine.
"Rio Tinto" objavio je u junu nacrt procene uticaja na vodu, vazduh i tlo, rekavši da bi projekat mogao "bezbedno da se razvija i da bude u skladu sa najvišim standardima životne sredine".
Aktivisiti, međutim, u to ne veruju.
Međunarodna ekološka inicijativa "You Move Europe" pokrenula je peticiju za zabranu otvaranja rudnika litijuma u Srbiji.
Onlajn peticiju do sada je potpisalo više od 265.000 ljudi, a na sajtu ove organizacije navodi se da je potrebno 300.000 potpisa kako bi peticija biti upućena vlastima Srbije i predstavnicima Evropskog parlamenta.
- Saradnja na tekstu: Sonja Gočanin
Facebook Forum