Akademik SANU: "Farma" i "Veliki brat" loši po moral srpske nacije

Javnost u Srbiji i dalje je iznenađena inicijativom jednog od akademika SANU-a, koji se založio za ukidanje popularnih rijaliti programa “Farma” i Veliki brat” u Srbiji. Ipak, degutantnosti, koju im ne spore mnogi kritičari i građani, kao razloge za to, kompozitor Ivan Jevtić dodao je loš uticaj na moral i duh srpske nacije. Pitanje koje je ovime u neku ruku izbilo u prvi plan jeste kako su se u žiži interesovanja SANU-a našli rijaliti programi.

Srpska akademija nauka i umetnosti, koja je do sada mnogo toga prećutala izbegavajući i suočavanje sa svojom ulogom u ratnim sukobima devedesetih, ako zaživi inicijativa jednog od njenih članova, kompozitora Ivana Jevtića, delokrug svojih aktivnosti mogla bi da proširi na uređenje javne sfere. To je jedno od tumačenja njegovog istupa na redovnoj sednici SANU-a odakle je zatražio reakciju države povodom emitovanja serijala “Farma” i “Veliki brat”. Jevtić je međutim, već poznatim kritikama ovakvih programa, dodao i opasnost po moral, ali i duh srpske tradicije.

Uprkos tome što niko ne spori da je ono što ti programi gledaocima nude degutantno i ispod granice elementarne ljudske pristojnosti, otvara se pitanje da li je Akademija institucija koja na to treba da reaguje? Akademik Jevtić za RSE kaže da u tome ne vidi ništa sporno, dodajući da inicijativa predstavlja reakciju onih koji, kako objašnjava, pokušavaju da zaštite srpsko nacionalno biće.

“To što sam video, to mi se zgadilo i to sam rekao. Nema to nikakve veze niti da li me je neko pitao ili govorio kako da radim ili šta. To je moj lični stav i to ne mora niko da uvaži. Akademija će možda napraviti neki predlog Vladi da se nešto u tom domenu desi. E sad, da li će to da se usvoji ili ne, to već nije naša stvar, mi ćemo nešto pokušati."

Na pitanje, da li misli da bi SANU trebalo da se bavim ovim pitanjima, Jevtić je odgovorio:

“Ne da se bavi, mislim da ukaže na neke probleme u društvu. A ovo je veoma veliki problem. Prolaze godine, a koliko je nas? 7 miliona, nije nas 200 miliona kao u Americi. Tamo imate i ovakvih i onakvih. Stvarno smo tanki što se tiče populacije, samo nam sad još ovo treba”, objašnjava Jevtić.

Estradizacija društvene sfere

Nešto angažovaniji bili su gradski odbornici Čačka koji su već usvojili preporuku o zabrani takvih programa u medijima sa nacionalnim frekvencijama. Kako je u tom gradu nazivaju, deklaracija je usvojena na predlog Srpske napredne stranke koji je izneo odbornik Aleksandar Maksimović.

“Odbornici Skupštine grada Čačka svesni opasnosti koja preti od sistemskog forsiranja programskih sadržaja koji najdirektnije utiču na stanje kolektivnog duha građana upućuju republičkoj radiodifuznoj agenciji protest protiv svih programskih sadržaja televizija sa nacionalnom frekvencijom kojima se vređa moral, propagira pedofilija homoseksualizam, vređa dostojanstvo SPC i utiče negativno na formiranje vrednosnih stavova mladih generacija”, kaže Maksimović.

Međutim, odbornici su u tekstu koji su usvojili dozvolili sebi da poistovete pedofiliju koja predstavlja krivično delo sa seksualnom opredeljenošću - homoseksualnošću - čime se najdirektnije ugrožavaju zakonom zaštićena prava seksualnih manjina u Srbiji. Tome se suprotstavilo svega 5 odbornika, među kojima je i Stojan Marković iz LDP-a.

“Ne želim da budem veći pravoslavac od celog Sinoda SPC koja ne osuđuje pedofiliju i homoseksualnost ni u svojim redovima zastupljenu među visokim činovima kao što su vladike. Ne mogu da budem za neki akt kojim se pravi udar na osnovna ljudska prava”, objašnjava Marković.

Reakcije i zahtevi za zabranama rijaliti programa pod plaštom tradicionalističkih retrogradnih shvatanja, a ne zbog stvarnog neukusa, kiča i šunda sve su učestaliji, a pre Čačka sličnu odluku doneli su i odbornici u Kraljevu. I dok se možda njihove aktivnosti mogu staviti u nekakav dnevno-politički kontekst lokalnih sredina – kako tumačiti pojačano interesovanje za rijaliti programima institucije poput Srpske akademije nauka i umetnosti? Reditelj Gorčin Stojanović ne isključuje mogućnost da je Akademija popustila pod udarom estradizacije celokupne društvene sfere, što bi je na kraju moglo srozati na nivo kulturno-političke čaršije.

“Iskreno se čudim da ljudi uopšte znaju za tako nešto. A i ako znaju da imaju potrebu da se time bave. Nemam stvarno razumevanje. To ustvari ukazuje da se oni ne bave nekim svojim drugim delatnostima koje im više nisu zanimljive ili su naprosto podlegli jednoj opštoj klimi estradizacije javnog prostora pa se onda baveći time zapravo postaju deo toga. Mislim da u vrlo konkretnom primeru Akademija nema ama baš ništa sa rijaliti programima i ne vidim zašto bi se postavljala kao čudoredni moralni cenzor, ili bilo kakav arbitar bilo čega, a svakako ne dobrog ili lošeg javnog ukusa. To je ipak Akademija nauka i umetnosti”, zaključuje Gorčin Stojanović.