Povodom oštre osude napada pojedinih medija i ultradesničarskih organizacija, pre svega na Nezavisno društvo novinara Vojvodine i njenog čelnika, koje je Amnesty international okarakterisao kao diskriminaciju, govor mržnje i podsticanje na nasilje, sagovornici Radija Slobodna Evropa ističu da je glavni problem izostanak reakcije odgovornih državnih institucija.
Primarni motiv za napade na novinare je etničko poreklo, odnosno nacionalnost, a članovi Nezavisnog društva novinara Vojvodine opisani su i kao 'antisrbi', navodi se u saopštenju za javnost koje je ova organizacija objavila na svom sajtu.
Amnesty je ukazao na činjenicu da se stalna kampanja mržnje, zastrašivanja i pretnji pojačala u poslednjih nekoliko sedmica i kulminirala ozbiljnim pretnjama koje su otvoreno objavljene u pojedinim magazinima i na nekim društvenim mrežama.
Kao najdrastičnije primere zastrašivanja novinara ova organizacija ukazuje na slučaj predsednika Nezavisnog društva novinara Vojvodine Dinka Gruhonjića, kome su 9, 10. i 25. januara, preko društvenih mreža i sajtova, pa i njegovog sopstvenog bloga, upućene preteće poruke, uključujući i pretnje smrću.
Podseća i na to da su Gruhonjić i njegova porodica, čak i deca, još 2007. godine bili meta pretećih poruka “Nacionalnog stroja”, kasnije zabranjene neonacističke grupe, i da se u to vreme dve nedelje kretao uz policijsko obezbeđenje.
Duboku zabrinutost ova organizacija izrazila je i zbog pretnji koje su polovinom januara ove godine upućene vlasniku i direktoru beogradskog dnevnika “Kurir” Aleksandru Rodiću, a zatim i pretnji tom listu da će njegove prostorije biti dignute u vazduh.
Amnesty International zbog svega ovoga podseća vlasti u Srbiji na njihove međunarodne obaveze da zaštite slobodu izražavanja i pravo na život.
Najviše plaši ćutanje institucija
Najveći problem sa kojim su pripadnici sedme sile suočeni, kaže za Radio Slobodna Evropa Dinko Gruhonjić, predsednik vojvođanske novinarske organizacije i meta napada ultradesničara, jeste izostanak reakcije nadležnih institucija države Srbije, a o tome, kako podseća, “najbolje svedoči činjenica da ni do dana današnjeg ne znamo ko je ubio naše kolege Dadu Vujasinović,Slavka Ćuruviju i Milana Pantića i ko je postavio bombe Dejanu Anastasijeviću, čime je praktično poslata poruka da je nasilje nad novinarima potpuno normalna stvar. Ako nemamo odgovor na to pitanje, zašto bismo dobili odgovor na pitanje zbog čega tužilaštva ne postupaju u slučajevima govora mržnje, pri čemu su vrlo često glavni eksponenti tog govora mržnje upravo predstavnici institucija koji bi trebalo da ga sankcionišu”.
Dinko Gruhonjić, foto: Medija centar Beograd
Gruhonjić podseća da je Nezavisno društvo novinara Vojvodine uputilo pismo i predsedniku države Tomislavu Nikoliću i premijeru Ivici Dačiću i vicepremijeru Aleksandru Vučiću, kao i predstavnicima vojvođanskih institucija, ali da reakcija do danas nema.
“Jedini koji su reagovali su oni koji nemaju nikakvu vlast – to su predsednik Skupštine i Vlade Vojvodine Ištvan Pastor i Bojan Pajtić, ali oni nas u principu ne mogu zaštititi.Iako je prošlo više od nedelju dana, nema nikakve reakcije ni iz policije, ni iz tužilaštva i to je ono što ne samo rastužuje nego i plaši”, kaže Gruhonjić.
Institucije države i društvo ne ulažu suštinske napore da zaštite novinare, ali nisu dovoljno efikasna ni sama novinarska udruženja jer da jesu ne bi se ponavljale pretnje novinarima, ocenjuje i potpredsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije Dragan Janjić, koji dodaje da je to udruženje povodom poslednjih napada bilo praktično jedino koje se oglašavalo.
“Nama je čak pošlo za rukom da se dogovorimo sa Odborom Skupštine Srbije za kulturu i informisanje da se organizuje jedno javno slušanje povodom rastućeg govora mržnje u srpskom društvu i pritisaka na medije, ali to je bilo javno slušanje van ičega obavezujućeg. Činilo nam se, a i dalje to mislimo, da je neophodno da se negde na važnim mestima u društvu priča o tom problemu, ali za sada nema nekih efekata”, kaže Janjić, naglašavajući da se nasilje može zaustaviti samo organizovanom društvenom akcijom institucija vlasti:
“Kad bi se samo deo javne pažnje koji se posvećuje Urošu Mišiću, recimo, posvetio verbalnim i drugim napadima na novinare, bilo bi mnogo bolje. Nažalost, nije tako jer oni koji su bliži stavovima kakve zastupaju Uroš Mišić i njemu slični i dalje su mnogo glasniji u društvu”, rezignirano ocenjuje Janjić.
