Advokati Srbije uslovno su u petak odlučili da prekinu štrajk koji već četiri meseca parališe pravosudni sistem. Na Skupštini Advokatske komore Srbije (AKS) delegati su podržali sporazum o izmenama Zakona o javnom beležništvu, koji su 8. januara postigli stručni timovi advokata i Ministarstva pravde. Za izmene zakona glasala su 63 delegata, četiri su bila protiv, dok je jedan bio uzdržan, saopštila je AKS.
Sada je na potezu Narodna skupština Srbije koja bi trebalo da se izjasni o sporazumu iduće sedmice. Advokati će početi sa radom po objavljivanju izmena u „Službenom glasniku“.
Rezultati ovog protesta su višestruko korisni i za građane i za advokaturu, kaže za naš program Dragoljub Đorđević, predsednik Advokatske komore Srbije.
„Građanima je vraćena, kako mi to kažemo, poslovna sposobnost. Drugim rečima, oni i dalje mogu praviti pravne poslove privatne prirode koji se predviđeni Zakonom o obligacionim odnosima. Među svim tim ugovorima se nalazi i Ugovor o prometu nepokretnosti koji je do sada bio u vidu javnog beležničkog zapisa i bio je nedostupan kako građanima tako i advokatima. Posledica ovog protesta je višestruko umanjenje tarife javnih beležnika, što će poboljšati i imovinu građana“, rekao je Đorđević za RSE.
Kako kažu u AKS, na ovaj način advokaturi je vraćen najveći deo prinadležnosti.
„To znači da samo advokati mogu da pišu sve ugovore, izuzev slučajeva iz Zakona o javnom beležništvu koji predviđa da neke stvari mogu da rešavaju samo javni beležnici. Najverovatnije ćemo do 1. februara početi sa radom“, objašnjava za RSE Zvonko Marković, predsednik Advokatske komore Kragujevca.
Konferencija Advokatske komore Srbije prethodno je većinom glasova dala podršku sporazumu koji su postigli stručnjaci dveju strana. Kako je saopšteno iz AKS, za prihvatanje sporazuma na Konferenciji je glasalo 454 advokata, protiv je bilo 176 advokata, a šest se uzdržalo od glasanja.
Podsetimo, advokati su tokom četiri meseca obustave rada tražili da se uvedu izmene Zakona o javnom beležništvu i pratećeg seta zakona, kojima bi se uvela mogućnost sastavljanja ugovora od strane advokata, a potom overe od strane notara. Na listi zahteva bila je i izmena poreske politike na način da, kako navodi AKS, „svako plati porez srazmerno dobiti koju ostvaruje“.
Jedini od tri zahteva upućenih Vladi Srbije koji nije ispunjen je smena ministra pravde Nikole Selakovića koga su štrajkači okarakterisali kao drskog, arogantnog i nekompetentnog.
Podsetimo, protest advokata bio je propraćen oštrim rekacijama najviših državnik zvaničnika. Ministar Selaković je okarakterisao štrajk kao udar na državu. Reči nije štedeo ni premijer Aleksandar Vučić koji je protest, zbog kojeg je stalo pravosuđe u Srbiji, povezao sa Miroslavom Miškovićem.
„Potpuno sam siguran da će pojedini tajkuni dati sve od sebe da se nikada ne dočeka kraj suđenja i da nikada ne dođe do nekih pravosnažnih presuda. Malo političkim putem, malo advokati, malo neki treći. Nikada u te njihove namere nisam ni sumnjao. Ni na ovome nije kraj. Verujte da će sutra neki drugi u tom procesu takođe da štrajkuju. Da li će to biti sudije ili neko drugi? Neko će da bude. Samo da bi se još dva meseca to prolongiralo i da bi se reklo da je Vlada kriva“, rekao je Vučić novembra prošle godine.
Dragoljub Đorđević smatra da će vlast ova četiri meseca obustave rada iskoristiti kao alibi za neefikasnost pravosuđa.
"Međutim, stvari stoje potpuno obrnuto“, kaže Đorđević, te zaključuje:
„Već četiri godine pravda u Srbiji ne funkcioniše zbog takozvane strategije i reforme pravosuđa, koja je i od Evropske komisije i od komesara za pravosuđe ocenjena kao krajnje loša. Ako me pitate kako će se efikasnije rešavati nagomilani slučajevi u sudovima, moram da kažem da advokaturu za sada niko nije o tome pitao. Kada nas budu pitali – a bilo bi pametno da nas pitaju – onda ćemo moći da damo makar delimičan odgovor na to.“
