Tim sporazumom, kako je danas objavila Vlada Srbije, predviđeno je da Gasprom kupi 51 odsto NIS-a za 400 miliona evra i da investira u tu kompaniju najmanje 500 miliona evra do 2012. godine, a da prodaja bude završena do kraja ove godine. U delu sporazuma koji se odnosi na gasovod koji će Gasprom graditi kroz Srbiju navodi se da će najmanja propusna moć biti 10 milijardi kubnih metara gasa godišnje. Potpisivanju sporazuma u Moskvi su prisustvovale državne delegacije Srbije i Rusije. Beograd su predstavljali predsednik i premijer Boris Tadić i Vojislav Koštunica, dok je potpis na sporazum stavio ministar za infrastrukturu Velimir Ilić.
Jedina novina u ugovoru, u odnosu na prvobitni predlog ruske strane, jeste to što će deo gasovoda koji će prolaziti kroz Srbiju biti magistralnog tipa, kaže ekonomski komentator NIN-a Ruža Ćirković:
“Na brzinu sam pročitala ovaj sporazum, ekonomisti i energetičari će ga svakako pročitati temeljnije. Smatram da je ruska strana postigla odličan sporazum, a sa srpske strane, kakvi će biti njegovi ekonomski efekti, videćemo. Dobro je da je gasovod magistralni, ali se ne zna kuda će ići kraci gasovoda, u ovom sporazumu to ne piše. Piše da će prolaziti najmanje deset milijardi kubnih metara i energetičari sa kojima sam razgovarala smatraju da će, ako to bude najmanje deset milijardi, biti malo. Dakle, to za Srbiju ne mora da bude loše, ali delim mišljenje onih koji smatraju da je na ekonomskoj strani Srbija mogla da postigne više, s obzirom da je teško dobila nešto veliko na spoljno političkoj strani a Rusija verovatno jeste.”
Profesor Ekonomskog fakulteta Jurij Bajec kaže da mu se čini da se na različit način može procenjivati gasni deo aranžmana od prodaje Naftne industrije Srbije:
“Kada je reč o gasnom aranžmanu, barem koliko se meni čini, reč je o jednom ipak povoljnom poslu i mislim da taj gasovod, pošto je magistralni, na neki način umrežuje Srbiju u evropske energetske tokove i sisteme što je veoma važno. Pošto je to povezano sa izgradnjom i skladištenjem gasa u Banatskom dvoru Srbija u tom pogledu, bez obzira što zavisi od osnovnog izvora gasa, odnosno Rusije, postaje značajniji činilac na Balkanu i dobija neku vrstu energetske sigurnosti, što je u svakom slučaju podiže značaj Srbije u celini. Mislim da je taj deo dobar i da će to uticati na neke druge odluke u oblasti energetike, pitanje izgradnje termocentrale na gas.”
Da gasni deo aranžmana može biti vrlo isplativ za Beograd, govori činjenica da će propusna moć Južnog potoka kroz Srbiju biti najmanje 10 milijardi kubnih metara godišnje, dok je potrošnja u prošloj godini bila 2.4 milijarde. Podzemno skladište gasa Banatski dvor imaće kapacitet najmanje 300 miliona kubnih metara gasa, uz kapacitet protoka od najmanje 1,6 miliona kubnih metara dnevno. Međutim, žrtva gasnog po svemu sudeći je naftni deo sporazuma, odnosno Naftna industrija Srbije. Što se tiče NIS-a, koji se prodaje po prvobitnom predlogu za 400 miliona evra, plus 500 miliona za investicije, profesor Bajec kaže da je očekivao da će se prvobitna cena uvećati:
“Neki elementi govore da je reč o niskoj ceni i ono što mislim da je posebno loše, ako je to tako u sporazumu, jeste činjenica da će Srbija i dalje biti jedno monopolsko tržište u narednih tri godine, do kraja 2010. godine. Gorivo koje će dolaziti iz naših rafinerija, odnosno ruskih u ovom slučaju, će i dalje biti, dok se cela stvar ne konstruiše i ne modernizuje, gorivo za koje znamo da nije onog kvaliteta kakvog bi mogli da ga ponude drugi proizvođači. Taj deo sa NIS-om mi se čini vrlo klimav i mislim da je to ugovor koji je verovatno bio uslovljen da bi se dobila ova, u svakom pogledu, veoma važna stvar koja se tiče gasnog aranžmana – da li se to isplatilo je veoma teško proceniti.”
Zanimljiva je ocena ekonomiste Miroslava Prokopijevića, prema čijem mišljenju prodaja većinskog udela u NIS-u vredi mnogo više od 400 miliona evra, zbog čega će, kako je rekao, "ako ugovor bude sklopljen neko kad-tad odgovarati". Ekonomski komentator Ruža Ćirković skreće pažnju na još dva momenta vezana za prodaju nacionalne naftne kompanije:
“Kvalitet naftnih derivata na tržištu Srbije biće kakav jeste do okončanja modernizacije NIS-a u sledećih pet godina. Nema nikakvih odredbi oko nekih ekoloških obaveza ruske strane kao kupca NIS-a. Za mene je veoma zanimljiv član 12 u kojem se srpska strana obavezuje da će razmotriti mogućnost da svi materijali, usluge i radovi neophodni za realizaciju projekata, gasovod, skladišta i modernizacija NIS-a, budu oslobođeni poreza na dodatu vrednost do dostizanja njihove isplativosti. Što se tiče monopola i ekoloških stvari, ostali smo na čemu jesmo što je po opštoj oceni loše.”
Energetski sporazum Srbije i Rusije će važiti 30 godina, a po isteku tog perioda sporazum se automatski produžava za pet godina ukoliko nijedna strana ne najavi raskid ugovora devet meseci pre isteka.
