Predizborne procene pred prvi izborni krug govorile su da je u Centralnoj Srbiji Tomislav Nikolić nešto popularniji kandidat, ali da će aktuelni predsednik Boris Tadić imati prednost u Vojvodini i Beogradu. Kuriozitet nedeljnog glasanja jeste da su na veliku izlaznosti od 62 odsto upisanih birača najviše uticali građani Vojvodine i Centralne Srbije sa još izrazitijim procentom, dok je odziv Beograđana bio osetno skromniji, oko 57 odsto. Možda je to jedan od razloga što su dva vodeća kandidata u glavnom gradu izjednačena, kaže za RFE analitičar Cesida Đorđe Vuković:
“Mislim da će biti razlika od oko 1%, za jedog ili drugog. To jeste donekle iznenađenje imajući u vidu da se očekivala značajna prednost gospodina Tadića na nivou Beograda. Ponavljam, verovatno je ta manja izlaznost, u odnosu na ostatak Srbije, doprinela da njegovi birači nisu izašli, a da je gospodin Nikolić uspeo da, kako mi to kažemo, istera sve svoje birače. Sve je otvoreno, videćemo kako će se odvijati stvari u drugom izbornom krugu, ali možemo reći da se desila neka mala kontrevolucija kada je u pitanju biračko telo – pojavili su oni ljudi koji dugo godina nisu glasali za koje smo znali da će se pre ili kasnije pojaviti. Pojavili su se ’spavači’ odnosno oni birači koji su apstinirali od 2000. godine na ovamo i to jeste jedno od objašnjenja ovako visokog skora koji je imao kandidat SRS – pojavili su se ljudi koji su poslednji put glasali 2000. godine za Miloševića, dobar deo njih je apstinirao svih ovih 7 godina. S druge strane, očigledno je da su pristalice demokratskog bloka, pre svega oni koji bi glasali za Tadića, izašli u manjem broju i zbog toga imamo smanjenu izlaznost u samom Beogradu. Verovatno bi uz neku povećanu izlaznost rezultati u Beogradu bili nešto povoljniji za gospodina Tadića, ako se ne varam u ovom trenutku on i jeste dobio sa malom razlikom, ako gledamo ceo Beograd“
Sociolog Srećko Mihailović kaže da se ona ranija podela na tradicionalna uporišta pojedinih političkih snaga izgubila, jer je danas dominantna razdelnica pre svega socijalne prirode. Sve više se razlikuju interesi onih koji su našli svoje mesto u započetom procesu modernizacije Srbije i takozvanih “tranzicionih gubitnika”:
“Danas faktički ne postoji nijedan region, ne računajući Kosovo, gde je jedna od ove dve strane u nekoj većoj ili očitijoj prednosti. Očigledno je da je polarizacija išla bukvalno kroz sredinu biračkog tela Srbije, pa gotovo i kroz sredinu socijalne strukture društva. Nemamo da u nekim sredinama dominira niža socijalna hijerarhija a u drugima viša. Pokazalo se da i u Beogradu ima siromašnih isto onoliko koliko ih ima i u Istočnoj Srbiji, iako se obično smatra da je Istočna Srbija najsiromašniji deo Srbije. Kada sve ovo govorim imam na umu činjenicu koja je dokazana u nekoliko istraživanja, a koja glasi da za Tomislava Nikolića glasaju ljudi iz nižih društvenih slojeva a za Borisa Tadića oni iz viših - da linija podele ide negde između onih koji imaju dvogodišnju ili trogodišnju srednju školu pa na niže, odnosno četvorogodišnju školu pa na više.“
RSE: Ako se ne varam, vi ste ocenjujući rezultate prvog izbornog kruga čak bili skloni da tvrdite da je i ovih, do skora fantastičnih, 1.6 miliona glasova za Nikolića malo, s obzirom na ono šta ste vi očekivali?
„Malo je utoliko što kada pogledamo ideološku i vrednosnu strukturu ili profil građana Srbije dolazimo do podataka da je veoma mnogo onih koji su u prvom redu nezadovoljni društvenim stanjem u Srbiji, potom onih koji su nezadovoljni svojim životnim standardom, da u ovom društvu dominiraju nacionalisti i oni koji su antievropski opredeljeni - kada se sve to uzme u obzir vidimo da je dobio malo glasova.“
Iako je izlaznost građana Srbije na ovim izborima bila iznenađujuće visoka, a broj onih koji su se pojavili na glasačkim mestima se kreće oko 4 miliona i 100 hiljada, Đorđe Vuković ističe primer Beograda kao dokaz da rezerve novih birača za drugi krug još uvek postoje:
“Ukupno moguće raspoloživo biračko telo koje glasa je veće za nekih 500.000 ili 600.000. Podsetiću još jednom da je realno ukupno biračko telo 5.5 miliona. Od tih 5.5 milona nekih 700.000-800.000 zasigurno, između 10%-15% ljudi, se nikada ne pojavljuje u izbornom procesu i pripadaju kategoriji onih koje mi nazivamo apolitičnima. Treba videti u kojoj meri su oni apstinirali i za koga bi glasali. Ponavljam, ljudi koji su glasali u januaru 2007. godine i u januaru 2008. godine nisu isti ljudi – jedan deo ljudi iz januara 2007. je otišao u apstinenciju a pojavio se po prvi put jedan drugi broj koji je apstinirao, broj od 300.000-400.000 birača. Treba imati u vidu da su izašli i takozvani spavači, ljudi koji dugo godina nisu glasali su sada izašli i glasali za gospodina Nikolića.“
Bez obzira na procenu da Srbija većinski lakše prima poruke Tomislava Nikolića, kao i 180 hiljada glasova prednosti u prvom krugu, sociolog Srećko Mihailović misli da su veće šanse Borisa Tadića za konačnu pobedu:
“Veće su šanse utoliko što će u krajnjoj liniji organizovan deo političke klase Srbije odlučivati o izbornom pobedniku, a ne najveća masa građana Srbije sa svojim glasovima. Birači u Srbiji će se u drugom krugu izjašnjavati onako kako im njihove stranačke vođe kažu da treba da se izjasne. U ovom trenutku, barem ja tako procenjujem, više je onih koji će savetovati svojim pristalicama da glasaju za Borisa Tadića.“
