"Srbija smatra da odluka o budućem statutu Kosova mora biti donijeta u Savjetu bezbjednosti Ujedinjenih Nacija i da to rješenje mora biti plod kompromisa zbog čega se zalaže za nastavak pregovora", kazao je u Nju Jorku Predsjednik Srbije Boris Tadić. Kosovski premijer Hašim Tači je ponovio da će odluka o nezavisnosti Kosova biti donijeta u veoma bliskoj budućnosti. "Biće to u koordinaciji sa Vašingtonom i Briselom", izajvio je Tači u Nju Jorku nakon sjednice Savjeta bezbjednosti. U kakvoj atmosferi se u Prištini očekuje najavljeno proglašenje nezavisnog Kosova, kako se ocjenjuju pozicije Moskve i Vašingtona, te što zvanična Priština očekuje od zemalja regiona u tom procesu?
RSE: Gospodine Vllasi, proglašenje nezavisnosti Kosova je već više puta najavljivano, špekulisalo se raznimdatumima, međutim, osim odlaganja situacija se donekle zakomplikovala i na međunarodnom planu. Kakva je atmosfera, kakva su očekivanja u javnosti, među političarima?
VLLASI: Na Kosovu se u vezi sa nezavisnošću Kosova ne gubi strpljenje jer se veruje da je to neizbežna stvar, a što se tiče tih tajminga u kojem će trenutku to biti i formalno oglašeno, odnosno objavljeno, ovde uglavnom ljudi shvataju da je to stvar nekih procedura u međunarodnim institucijama i usaglašavanja stavova oko nekih detalja vezano za nezavisnost Kosova, ali ne oko toga da ili ne nezavisnost Kosova. Usaglašavanje znaci u Evropskoj uniji pre svega. Što se Vašingtona tiče tu više nema dilema i kupuje se na vremenu dok se ne završe predsednički izbori u Srbiji, iako se otvoreno nigde ne kaže da se o toj činjenici vodi računa. Prema tome, ovde je javnost već pripremljena da to treba da se desi narednih sedmica ili tamo do februara, marta. To, ne stvara neku posebnu nervozu , činjenica kojeg će to trenutka i kojeg datuma biti.
RSE: Kada smo pomenuli ovu međunarodnu dimenziju utisak je da su Srbija i Rusija mnogo agilnije u odbrani svojih stavova, nego Sjedinjene Američke Države i evropski partneri koji podržavaju nezavisnost Kosova:
VLLASI: Rusija i Srbija su agilne u kočenju procesa u odlaganju jer Rusija i Srbija samo kažu protiv čega su, protiv nezavisnosti, ali ne nude nikakvo razumno rešenje. Rusi imaju jednu konstantnu formulu, kažu, Rusija će podržati samo rešenje koje bude dogovoreno između Prištine i Beograda, a s druge strane znaju da takvog dogovorenog rešenje nema. Rusi ne kažu da nikada i ni pod kojim uslovima Kosovo neće biti nezavisno. Drugo, Rusiji se Kosovo našlo tu kao jedno od pitanja na kojima oprobava snagu sa zapadnim silama u procesu povratka svoje međunarodne pozicije izgubljene u onom periodu raspada Sovjetskog Saveza. Baš u toj strategiji natjecanja sa zapadom, Rusiji odgovara da ovde tinja jedan potencijalni konflikt ili da se pogorša situacija, znajući da ako ne bude nezavisnosti Kosova ovde može zaista da dođe do destabilizacije stanja jer Albanci neće i 90% građana Kosova, osim ono 5% Srba, ni po koju cenu više ne želie da bude u okviru Srbije, naročito nakon onog što se desilo '99. godine. I ako dođe do destabilizacije Rusija bi time htela da dokaže da nijednu neuralgičnu tačku gde se zalaže zapad ne može da reši. Odgovara Rusiji nestabilnost ovde, a u Srbiji koriste tu činjenicu i rusku podršku sada zbog predsedničkih izbora. Kada bi se sada Srbiji reklo da Kosovo ostaje u Srbiji, ali šta cete sa Kosovom, u Srbiji niko ne zna da vam kaže šta će sa Kosovom jer Kosovo je kao metafora. U Srbiji nema tog političara koji će reći da se slaže da Kosovo bude nezavisno, a naročito ne da prizna nezavisnost Kosova, ali znaju da ne mogu ni na koji način da utiču na budućnost Kosova, osim ako mogu još da odugovlače pitanje nezavisnosti.
RSE: Na zemlje regiona se vrši pritisak i od strane Srbije i Rusije da se Kosovo ne prizna, ali i od evropskih zemalja i Amerike da se prizna nezavisnost Kosova. Šta se zapravo u Prištini očekuje od zemalja regiona?
VLLASI: Od zemalja regiona u Prištini se očekuje da li zemlje regiona idu putem evropskih integracija i prihvataju li Evropu i zapad ili prihvataju Srbiju i Rusiju. Koliko vidimo, nijedna od zemalja u regionu, uključujući tu naravno i Crnu Goru, ne gleda neku svoju budućnsot i nade prema Moskvi da bi ostala na repu i da bude na usluzi Srbiji i Rusiji i to zbog nekog pitanja koje nije vezano za tu konkretnu zemlju u regionu, nego vezano za Kosovo, odnosno priznavanje ili ne priznavanje Kosova. Prema tome, realno je očekivati da će zemlje u regionu, pošto teže zaista evropskim integracijama, slediti politiku zapadnih sila prema Kosovu.
RSE: Neizbježno pitanje kada razgovaramo o rješavanju statusa Kosova, kolika je realna opasnost da dođe do sukoba, konflikata, da se destabilizuje region, ukoliko bi se i dalje nastavila nekakva konfuzna situacija?
VLLASI: Ako dođe do nezavisnosti Kosova onda su sve šanse da se definitvno ovo područje stabilizira, jer se time označava kraj bolnog raspada bivše Jugoslavije. Ako ostanu neizvesnosti u vezi sa nezavisnošću Kosova onda je to varijanta koja može da destabilizuje region, jer više nema šanse da se bilo kakva kriza, pa i kriza povodom statusa Kosova zadržava samo unutar granica Kosova.
