Nezvanično, srpska vlada ima rok do kraja godine da se izjasni o ponudi u kojoj se – kako tvrdi dnevnik “Blic” – nudi 500 miliona evra za kupovinu i još toliko za modernizaciju Naftne industrije Srbije, izgradnja kraka gasovoda “Južni potok” kroz Srbiju i izgradnja podzemnog skladišta gasa Banatski dvor.
Vlada pismo “Gazproma” razmatra iza dobro zatvorenih vrata, a u javnost je procurela informacija da su predstavnici DSS-a za prihvatanje ponude, DS-a takođe, ali uz uslov da se proda samo manjinski deo NIS-a, dok je, navodno, protiv prodaje van tendera jedino ministar ekonomije Mlađan Dinkić po čijoj proceni nacionalna naftna kompanija vredi najmanje 2 milijarde evra. Ipak, srpski ministar trgovine Predrag Bubalo je danas izjavio da je ponuda ruske strane veoma ozbiljna, da su pregovori u toku, kao i da je došlo vreme za ulazak ruskih kompanija u energetski sektor Srbije:
"Ako tražite partnera za proizvodnju cipela obično su vam misli uprte ka nekom od italijanskih proizvođača, ali ako pričamo o energetskom sektoru, ima li boljeg i prirodnijeg strateškog partnera od ruskih kompanija."
Detalje iz ruske ponude po prvi put su zvanično saopštili i čelnici Naftne industrije Srbije. Generalni direktor NIS-a Srđan Bošnjaković:
"Što se tiče ponude ruske strane, ona je po našim saznanjima definisana kroz globalni pristup i saradnju u energetskom sektoru. Pored NIS-a obuhvata izgradnju gasovoda i zajedničko ulaganje u realizaciji projekata vezanih za skladištenje prirodnog gasa. Pretpostavljam da će institucije ove države u tom trouglu tražiti optimalnu vrednost za sva tri entiteta, uzimajući u obzir i prihode koje će u narednom periodu sva tri preduzeća kao takva donositi."
Bošnjaković kaže da bi ruski partner imao šta da ponudi NIS-u:
"Nama je sasvim prihvatljiv taj scenario sinergije sa kompanijama iz Rusije i po pitanju potencijala i novca i po pitanju resursa sa kojima raspolažu, iskustva i sinergije u ljudima."
Ekonomista Milan Kovačević kaže da je kao poreski obveznik tužan zbog toga što se javnosti serviraju samo škrte informacije o poslu koji je za zemlju izuzetno važan:
"Ponuda da se NIS dobije za milijardu, od čega je pola milijarde doinvestiranje a pola milijarde plaćanje onoga što NIS ima sada, je krajnje niska cena jer NIS ima monopol. Ako taj monopol ostane onda ćemo svi mi kao potrošači biti u lošem položaju. Drugim rečima, vrlo sam nezadovoljan što ne postoji više transparentnosti izvršne vlasti kada ulazi u tako velike poslove. Nema ni profesionalnosti u tome jer ne znamo pod kakvim uslovima će taj krak prolaziti kroz Srbiju, ko će graditi, ko će imati zaradu od njega. Svakako da bi bilo dobro da taj krak prolazi kroz Srbiju jer bismo, ako ništa drugo, imali dodatnu sigurnost da ćemo imati gasa za sopstvene potrebe iz još jednog pravca. Ali, kada je reč o ukupnom efektu, mi ne znamo ništa, drže nas potpuno van svega toga."
Ako je tačno da Gazprom za NIS nudi samo milijardu evra, radi se o vrlo niskoj ceni, jer je knjigovođstvena vrednost nacionalne kompanije oko milijardu i tri stotine miliona evra. Zato se u javnosti sve češće postavlja pitanje da li Gazprom pokušava da iskoristi za Srbiju vrlo bolan politički trenutak kada se rešava kosovski problem u kome joj je Rusija jedini pravi saveznik. Ambasador Rusije u Beogradu Aleksandar Aleksejev tvrdi da to nije slučaj:
"Hteo bih da još jedanput podvučem da nikada ništa ne uslovljavamo nekim političkim ustupcima sa vaše strane. I tako će biti i dalje."
Osim Gazproma, za kupovinu NIS-a kao najozbiljniji kandidat javlja se konzorcijum austrijskog OMV-a i grčkog Helenik Petroleuma koji su već zastupljeni na lokalnom tržištu, a sa distance proces privatizacije vodećeg srpskog prerađivača nafte posmatra još nekoliko velikih evropskih kompanija. Dobar posao bi mogla da pokvari politika, kaže ekonomista Milan Kovačević:
"Sasvim je verovatno da toga ima jako mnogo u ovome zato što su nam inače pričali o tome kako se može nadomestiti Evropa sa Rusijom, Kinom i drugim državama, što je prilično neozbiljno. Ništa slično se ne može događati, ili ćemo biti uključeni u globalnu svetsku ekonomiju i imati koristi od nje ili ćemo politički zabrljati, zaustaviti ili usporiti naše približavanje Evropi, a politički ponešto nadoknađivati sa pogrešnim ekonomskim odlukama, kao što bi mogla biti i ova odluka."
