Nebojša Grabež
Ne samo da se program već sada može pratiti u svakoj od novih država zapadnog Balkana, nego će se timu novinarima iz Slovenije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine uskoro pridružiti i voditelji iz Srbije i Crne Gore i Makedonije. Tako je nakon formiranja više od deset nacionalnih programa koji rade u okviru MTV Evrope, zaživeo i jedan regionalni kanal ove televizije, koja se obraća pre svega mlađoj, urabanoj populaciji. Različiti jezici voditelja za sada nisu bili neka veća smetnja za razumevnje, jer se program MTV Adria titluje na slovenački, hrvatski i srpski jezik. No budući da je reč o lokalnoj podružnici najveće svetske muzičke televizije koja, osim muzike, promoviše određene društvene vrednosti i stil života, još uvek nije do kraja nestalo podozrenje koje prati nastojanje da MTV-ja da dobije i neki balkanski kolorit. Stoga je sam fenomen Muzičke televizije Adria u kontekstu prilika u regionu, tema i naše današnje emisije u kojoj između ostalih učestvuju:
• Publicista i pisac iz Tuzle, Fatmir Alispahić
• Jedan od menadžera MTV Adrie iz Ljubljane, Žiga Gombač
• Frontmen grupe „357“ iz Beograda, Nikola Hadži-Nikolić
• Urednik domaćeg programa na MTV Adria, Ninoslav Jovanović iz Beograda
* * * * *
Pre nego što se naši sagovornici posvete ovoj temi, saznaćemo više detalja o samom projektu MTV Adria:
Globalno poznata muzička televizija MTV, pre petnaestak godina jedini kanal te vrste u svetu, danas ogromna multimedijalna kuća sa mnoštvom programa na kojima emituje različite muzičke žanrove, otvorila je početkom septembra poseban kanal za područje bivše Jugoslavije.
Program nazvan MTV Adria, da ne bi imenom izazvao nikakve neugodne asocijacije, emituje se već dva meseca, i to iz Ljubljane na satelit i sa satelita na kablovske mreže u Sloveniji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Srbiji i Crnoj Gori i Makedoniji.
Nakon petnaestak dana probnog rada i uhodavanja, MTV Adria je zvanično počela emitovanje u subotu 10. septembra, uz istovremeno organizovanje dvaju velikih koncerata – u Ljubljani i Zagrebu.
MTV-jev program povezuje međunarodnu produkciju zabavnih programa za mlade, najrelevantniju međunarodnu popularnu muziku, te urbanu i modernu muziku koja nastaje u regiji. Zastupljenost lokalnog programa u ukupnom obimu kreće se do nekih dvadesetak procenata. Prezenteri MTV Adria su mladi voditelji iz svih država u regiji, na više lokalnih jezika.
U prvom razdoblju veći akcenat biće na MTV-jevim međunarodno prepoznatljivim programima, koji će biti titlovani, sa namerom da se u kasnijem periodu poveća obim autorskih sadržaja koji će nastajati u vlastitoj produkciji.
* * * * *
RSE: Koliko god je pokretanje MTV Adria u prvom trenutku izazvalo nevericu i iznenađenje, uz utisak da je reč o projektu koji je smišljen preko noći, s obzirom da se o njemu nije gotovo ništa javno govorilo, ovaj muzički kanal plod je dugotrajnih priprema. Američka kuća MTV godinama je, naime, ispitivala mogućnosti otvaranja novog televizijskog kanala u ovom regionu. Pomalo paradoksalno, ti planovi su pravljeni u trenutku kada ovdašnji narodi još uvek nisu ni mogli da pretpostave da će uzajamno neprijateljstvo, koje je isijavalo sa televizijskih ekrana, vrlo brzo zameniti sasvim drugačiji, daleko tolerantniji i pomirljiviji tonovi. Jedan od menadžera MTV Adrie Žiga Gombač iz Ljubljane i beogradski muzičar Nikola Hadži-Nikolić koji se u svojim pesmama vrlo često bavio nacionalnim temama:
GOMBAČ: MTV Adria je u osnovi glazbena televizija koja je došla sa željom da bi povezala glazbeni konglomerat zemalja u ovoj regiji u jedan jedinstven organizam, odnosno u jedno glazbeno tržište. Znamo da tu ima različitih glazbenih scena, različitih kreativnih inputa i različitih znanja, a MTV Adria je ovdje došla da bi se to povezalo. Svi smo svjesni dobre glazbene storije koja je bila na ovim prostorima. Imali smo dobre bendove. Ideja je da se ovaj prostor, koji je bio politički i ekonomski povezan, sada poveže i na neki pozitivniji način – preko glazbe.
HADŽI-NIKOLIĆ: MTV kao institucija je ljigav. Meni se lično ne sviđa. Ali, ne možemo gledati samo sebe. Malo treba da gledamo i naše okruženje. Ovoj sredini mnogo fali spoljašnjeg uticaja.
RSE: Urednik domaćeg programa na MTV Adria Ninoslav Jovanović iz Beograda, i pisac i publicista iz Tuzle Fatmir Alispahić, inače jedan od čestih gostiju na tribinama islamističkih udruženja u Bosni i Hercegovini:
JOVANOVIĆ: Ideja za postojanjem MTV-ja na ovim prostorima postoji već dugo. To znam iz svog iskustva. Ovde je definitivno kultura ljudi na tom nivou da se tako nešto očekivalo već godinama, obzirom da znamo da u Poljskoj ili u Rumuniji MTV postoji već pet, a naša scena je negde tamo osamdesetih bila daleko ispred njih. Mislim da se jednostavno pojavila potreba za postojanjem jedne ovakve televizije upravo zbog toga da bi se rokenrol ovde vratio na te pozicije koje je imao ranije.
ALISPAHIĆ: Na prostoru kulture, nekih subkulturnih, sociokulturnih relacija, na prostoru te interkulturalne razmjene koja je taložena decenijima, jednostavno je nemoguće uspostaviti granicu, budući da se te granice prelaze voljom tržišta, voljom afiniteta i onim što jeste naše zajedničko nasljeđe, od jezika koji je jednak za sve pa nadalje.
RSE: Mladi ljudi iz Ljubljane, Sarajeva, Rijeke, Zagreba ili Beograda koji učestvuju u kreiranju programa MTV Adria, mogli su samo posredno da doznaju nešto više o zajedničkim televizijskim programima koji su nekada nastajali na prostoru bivše Jugoslavije, s obzirom da ih od tih vremena deli dubok vremenski jaz. S obzirom da je u međuvremenu drastično promenjen kontekst u kome su nastajale takve emisije, sasvim je razumljivo što u javnosti postaji interesovanje za atmosferu u kojoj nastaje posve specifičan program MTV Adria:
GOMBAČ: U ekipi koja radi u MTV Adria nisu samo Slovenci. Imamo voditelje iz Hrvatske, sada ćemo imati voditelje iz Srbije i Crne Gore, imamo producente iz Beograda, imamo ljude iz Bosne i Hercegovine, iz svih zemalja. A svi radimo kao jedan organizam. Nitko ne govori o nacionalnosti, nitko ne pravi šale tipa – ti si Srbin, ti si iz Hrvatske… Toga nema kod nas. Sve se radi na nivou koji je vrlo dobar, profesionalan i koji već sada pokazuje rezultate.
JOVANOVIĆ: Ja mislim da postoji određeno jedinstvo. Meni lično je sama ekipa koja se nalazi na MTV Adria najbolji dokaz za to, jer tu rade ljudi iz svih bivših republika Jugoslavije i svi se savršeno dobro razumemo. To je jednostavno televizija za ljude otvorenog uma, za ljude bez predrasuda i one koji jednostavno vole dobru muziku koju propagira MTV.
RSE: Ko je uopšte ciljna grupa programa MTV Adria?
JOVANOVIĆ: MTV je jedan koncept koji postoji već dvadeset i pet godina i ubedljivo je najgledanija televizija na svetu – ima sto dvadeset miliona gledalaca više od CNN-a. Tako da smo mi samo tu jednu dobitnu formulu preveli na lokalne jezike i jednostavno pokušali da tim lokalizovanjem nekih njihovih formi približimo MTV ljudima s ovih prostora. Dakle, ista ona publika koja je gledala MTV Europe, sada gleda nas, samo što ima emisije koje su u Srbiji titlovane na srpskom, u Hrvatskoj na hrvatskom, u Sloveniji na slovenačkom. Dakle, sve to im je razumljivije. Mi nemamo, dakle, nameru da stvaramo neku publiku ili bilo šta, već će nas jednostavno publika sama prepoznati. Svi oni koji vole muziku koja se pušta na MTV-ju su naša publika.
GOMBAČ: MTV Adria je usmjerena na mlade ljude između petnaest i dvadeset i pet godina. Svatko tko se ćuti mlad, kreativan i pozitivan, može se naći u MTV Adria. Tako da se mladi i mladi u srcu, oni koji su pozitivni i otvorenog uma, mogu naći u MTV-ju.
RSE: U ovom trenutku osamdeset procenata programa MTV Adria bazira se svetskim hitovima, dok ostatak programa predstavljaju „domaći“ izvođači. S obzirom da je krajnje diskutabilno da li će slušaocima u Srbiji, slovenački bendovi biti strani ili domaći, ostaje pitanje o načinu na koji se pravi izbor muzičkih sastava koji potiču sa ovih prostora, pre svega u odnosu na sva ona turobna iskustva nekadašnjih nacionalnih ključeva, koji su u različitim prilikama potvrdili svoju apsurdnost:
JOVANOVIĆ: Jedini kriterijum koji postoji je kvalitet pesme i kvalitet samog video-spota. Mi imamo talent-menadžment koji je neka vrsta muzičkog uredništva koje određuje koje su to stvari koje će se puštati na MTV-iju, a koje nisu dovoljno dobre. Nema ništa od stare Jugoslavije, nema ni tog ključa – da je predsednik iz Srbije, pa iz Bosne i tako dalje, nego ako imate dobar spot i dobru pesmu, oni će biti prikazivani, i to više puta, a ako spot ili pesma ne valjaju, neće biti prikazani nijednom. Dakle, to je vrlo jednostavno.
GOMBAČ: Tu nema biranja po nacionalnom ključu, već se bira glazba koja je inovativna, koja je kvalitetna i nekako trendseterska. Bira se, dakle, po kvaliteti glazbe i video-spota. Za sada smo našli puno bendova koji možda nisu mejnstrimerski u ovom momentu na drugim medijima, ali siguran sam da će uz potporu to postati. Radi se o bedovima kao što su, recimo, Darkvud dab iz Srbije i Crne Gore, Super s karamelom iz Hrvatske, Leut Magnetic i Siddharto iz Slovenije… To su samo neki bendovi koji su dokazali neku kreativnost, neku svježinu, koji imaju jak kreativni potencijal na osnovu kojeg se biraju video-spotovi i pjesme za MTV Adria. Nema tu velikih kompliciranja, ono što je cool, što je dobro, što je kvalitetno i ima potencijal, to može naći mjesto na MTV Adria.
RSE: Muzička televizija Adria nastala je kao 12. kanal MTV Evrope. Većina zemalja bivšeg istočnog bloka, bez obzira da li je reč o Poljskoj ili Rumuniji, dobile su nacionalne programe kakvi su već postojali u Italiji, Španiji ili Nemačkoj. Zašto je ova velika muzička kuća, kada je reč o prostoru bivše Jugoslavije, napravila izuzetak u odnosu na dosadašnju praksu?
GOMBAČ: Ja mislim da pri ulasku na tržište svuda postoji određeni ekonomski interes. Sigurno da sve funkcioniše puno bolje i da je fidbek puno bolji nego kada bi obuhvatili posebno Sloveniju, posebno Hrvatsku, posebno Srbiju i Crnu Goru… Ovako je to puno lakše i zašto to ne napraviti kao jedan organizam.
JOVANOVIĆ: Ta tržišta su jednostavno suviše mala za jednu tako veliku televiziju kao što je MTV. Kad bi se pravio samo MTV Bosna, MTV Hrvatska, MTV Slovenija ili MTV Srbija, to bi bila vrlo rasparčana mala tržišta. Mislim da se to ne bi isplatilo ni ljudima koji bi pravili MTV u pojedinim državama, jer MTV postoji pre svega zbog tog muzičkog biznisa. MTV je tu da bi reklamirao muziku koju bi ljudi posle kupovali u prodavnicama i tako podržavali muzičku industriju. Tako da je razlog vrlo jednostavan što to nisu tako neke nacionalne televizije, već je ovaj prostor objedinjen.
RSE: Istovremeno je više nego indikativno da ova muzička televizija zaokružuje prostor zemalja bivše Jugoslavije pod nazivom Adria. Taj termin već je ušao u upotrebu preko Jadranske lige u košarci, mada još od ranije postoji neka vrsta neformalnog saveza zemalja „Alpe Adria“, koji objedinjuje regione i zemlje koje gravitiraju ka Centralnoj Evropi. Zbog čega je baš odabran jadranski region kao neka teritorijalna celina i da li taj po mnogo čemu raznolik prostor, ima neku vrstu unutrašnje koherentnosti?
JOVANOVIĆ: Mogla je da se zove eventualno MTV Balkan, što baš ne bi bilo u redu jer ne obuhvatamo Bugarsku i Grčku. Mogla je da se zove MTV Jugoslavija, što je stvar koja je prošlost. Termin „Adria“ je nekako postao i poslovno sinonim za celi prostor bivše Jugoslavije, a ja lično mislim i da ima nekako najlepši prizvuk, najlepšu asocijaciju.
GOMBAČ: Ovaj prostor je vrlo sličan, a na drugu stranu toliko različit. Zbog toga i dolazi do jednog kreativnog smjera koji je zanimljiv i koji donosi super rezultate, koje smo vidjeli, i koje još uvijek vidimo, baš kod glazbenih bendova, kao i po drugim kulturnim i socijalnim fenomenima.
RSE: Ako već postoji neka vrsta teritorijalne povezenosti koja se skriva ispod odrednice „Adria“, da li se mogu videti i neke druge veze, pre svega u sferi popularne kulture koju neguje MTV Adria? Prilikom osnivanja MTV Adrie rečeno je da na tom programu neće biti mesta za Cecu, ali da vrata neće biti zatvorena za Severinu, mada je ostalo nedorečeno koja će vrsta bendova moći pre svega da prođe na jednom ovakvom programu, i da li sve to ukazuje na postojanje neke vrste zajedničkog kulturnog prostora, koji i dalje dele zemlje bivše Jugoslavije:
HADŽI-NIKOLIĆ: Jedino mogu da prođu bendovi koji su apolitični. 357 je isključivo skoncentrisan na publiku u Srbiji. Znači, tekstovima, manje-više muzikom i produkcijom uopšte, više se obraća srpskoj naciji. I bilo bi totalno smešno da se pojavi pesma „Pravoslavan“ na koncertu u Sloveniji ili u Hrvatskoj. Ne bi bilo smešno, naravno, ukoliko bi došli Srbi na taj koncert.
JOVANOVIĆ: Mislim da taj prostor nije umro, mislim da taj prostor postoji i danas. Na koncert Darkvud daba u Rijeci dođe tri hiljade ljudi koji vole da slušaju Darvud dab. Tako da smo mi tu da im jednostavno pružimo taj izbor, da mogu da slušaju i Darkvud dab i Beogradski sindikat i VIP, kao što ovde isto mogu da dođu svi bendovi iz Bosne, Hrvatske, Slovenije i Makedonije. Tako da se ja ne bih složio s tim da je taj prostor umro i da je sada rasparčan. Ja mislim da je, pre svega kulturno, taj prostor i dalje jedinstven.
RSE: Na kojim se pre svega pretpostavkama temelje projekti poput MTV Adria? Da li tu i dalje ima nekih emotivnih razloga ili žala za nekim bivšim vremenima, ili je ta vrsta motiva posustala pred čisto pragmatičnim razlozima za saradnju?
ALISPAHIĆ: To je jedna prirodna kulturološka bliskost južnoslavenskih naroda i mislim da bi bilo necivilizacijski i barbarski pokušavati pokidati neke veze koje, neovisno od granica koje su nametnute, svakako postoje. Dakle, mnoge stvari su preživjele, mnoge stvari u interkulturnim relacijama i danas žive, i mislim da jedna od najživljih stvari na tom prostoru jeste upravo rokenrol.
JOVANOVIĆ: Taj prostor je pre svega objedinjen iz čisto poslovnih i ekonomskih razloga, a sa druge strane kulturno takođe ne vidim nikakve velike razlike. Jedina razlika koja postoji na ovim prostorima jeste u tome da li slušaš narodnjake ili rok muziku, i to je jedina podela koja i treba da postoji.
RSE: Mogu li sa druge strane ti čisto tržišni motivi koji leže u osnovi MTV Adria, uticati i na formiranje nekih drugačijih odnosa između zemalja kojima se obraća ova muzička televizija, i da li zbog toga što bi ti odnosi narušili i neke lokalne monopole, dolazi do određenih otpora prema ovom projektu?
HADŽI-NIKOLIĆ: To ne može da se desi. Ko iole poznaje ne samo blisku istoriju nego i onu dublju, zna da je to nemoguće. Prvenstveno je interes novac – da se ta mejnstrim kultura što više raširi, jer ovde, ipak, postoje potrošači te muzike.
GOMBAČ: Kad dođe netko s nekom novom energijom, sa nekom novom snagom, postoje ljudi koji su protiv toga i kojima ideje ne znače ništa. Međutim, od mladih ljudi smo dobili samo pozitivan fidbek. Bilo je možda nekih prigovora oko tehničkih detalja, da se možda ne vidi ovo ili ono, da prijevodi ne rade i tako dalje, ali mislim da je cjelokupna ideja u 95 procenata dobila pozitivan fidbek.
RSE: Među onima koji ne gledaju sa blagonaklonošću na MTV program, provejava i neka vrsta neraspoloženja što je inicijativa za osnivanje ove regionalne televizije potekla pre svega iz Slovenije. Upravo u tim krugovima sada se mogu čuti prigovori kako je, navodno, Slovenija bila najveći protivnik bivše državne zajednice, da bi sada kada te države više nema, inicirala uspostavljanje nove saradnje:
ALISPAHIĆ: Mislim da Slovenija nije pocijepala Jugoslaviju, već da je Jugoslaviju pocijepala agresivna Miloševićeva politika. Slovenija nije bila protiv Jugoslavije, Slovenija je morala da ode iz Jugoslavije, kao što su morale da odu i druge države koje jednostavno nisu željele Miloševićevu hegemoniju. Kao što je bila prirodna volja Slovenije da se Jugoslavija restrukturira u jednom demokratskom smislu, prirodna je i ova volja da jednostavno komuniciramo na onim nivoima na kojima to jeste zdravo. Prema tome, sasvim je normalno da ono što vrijedi u kulturnom, u muzičkom smislu, u našoj prošlosti i u našoj sadašnjosti, treba da bude uvezano u jednu kulturološku činjenicu. Prema tome, to što iz Slovenije potiču neke, uslovno kazano jugonostalgične ideje, to je, po meni, sasvim zdravo.
GOMBAČ: To nije stvar koja bi bila vezana za neke opće slovenske narodnosne tenzije, već je to bila igra slučaja. Licenca MTV Adria je bila ponuđena i nekim partnerima u Hrvatskoj i Srbiji i Crnoj Gori. U Londonu se, međutim, odlučilo da je najadekvatnija slovenačka tvrtka, zbog svojih profesionalnih kompetencija. Da bi se dobila licenca, trebate napraviti puno nekakvih testova, obaviti puno nekakvih razgovora i pokazati nekakvu viziju kako ćete raditi s tim brendom, koji je jedan od najvećih brendova na svijetu.
RSE: No, u svakom slučaju sama mogućnost da postoji neka vrsta regionalnog programa za prostor bivše Jugoslavije, i dalje predstavlja kuriozitet, tim pre što još uvek nisu tako retke prilike u kojima se manifestuju različiti antagonizmi koji postoje među narodima koji žive u ovom delu Balkana. Zlokobna mantra – „Nož, žica Srebrenica“ kojom su nedavno dočekani bosanski fudbaleri u Beogradu i slične parole, podstiču utisak da regionalni projekti, poput MTV Adria, još uvek nemaju pravog utemeljenja:
ALISPAHIĆ: Problem je što se primitivizam proizvodi. Primitivizam nije nešto što živi samo od sebe. Dakle, primitivizam se proizvodi kao što se proizvodi i kultura. Ja neću da vjerujem, jer ne smijem u to vjerovati, da su u Beogradu taj fašizam opetovali „pismeni“ Srbi. Ono što je u Beogradu pokazalo opetovanje fašizma, to su bili „nepismeni“ Srbi, Srbi koji su proizvedeni bahatim Miloševićevim režimom. Tako se trebamo prema toj činjenici tako i odnositi. A pošto rokenrol održava onaj dio pismenog populusa južnoslavenskih naroda, veoma je bitno da upravo on živi u tom obliku na prostoru bivše Jugoslavije, da prelazi te granice, zato što rokenrol razvija, jača taj svjesni, pismeni dio južnoslavenske populacije, što znači da ga uvezuje, da ga umrežava, da od njega stvara jedan potencijal.
HADŽI-NIKOLIĆ: Bez obzira što se mi mrzimo, to ne znači da ne možemo da završavamo posao. Na televiziji se plasiraju samo proizvodi koji treba da se prodaju, tako da MTV Adria treba da pomogne pri prodaji muzike koja se tu bude forsirala.
RSE: No, kada bi mogli da se ostave po strani svi oni razlozi zbog kojih projekti poput MTV Adrie još uvek nisu oberučke prihvaćeni na ovim prostorima, ostaje dilema koliko je u stvari sam vrednosni sistem koji zagovara ova muzički kanal, prihvatljiv u odnosu na neku vrstu tradicionalizma koji još uvek vlada u zemljama bivše Jugoslavije?
ALISPAHIĆ: Postoji jedno veoma razvijeno tržište kleveta na prostoru bivše Jugoslavije. Sad neko izmišlja fundamentalizam u Bosni i Hercegovini, a prema američkim izvorima u BiH nije bilo više od pet stotina mudžahedina. A od tih pet stotina, ne znam da li je danas ostalo možda stotinu. Prema tome, tih stotinu ljudi ne treba da bude razlog za ovu vrstu priče. Dakako, i u Bosni ima tih oscilacija. Mi svi smo bili više Evropljani 1990, 1982 i 1986. godine nego što smo to danas. Međutim, urbani dio populacije je potpuno naslonjen na ta strujanja i na te trendove kakvi se pojavljuju na MTV-ju i na nekim drugim muzičkim televizijama.
GOMBAČ: MTV nudi puno više od samo glazbe. Tu su i životni stil, tu su i humanitarni projekti, socijalno orijentirani projekti… Tako da je cilj poticati kreativnost prvo u domaćem, pa onda i u internacionalnom smislu.
RSE: Kako će zagovaranje vrednosti masovne kulture i potrošačkog društva, što bez sumnje čini program MTV-ja, uopšte uticati na društvenu klimu u zemljama za koje s pravi program MTV Adria?
HADŽI-NIKOLIĆ: Ništa pametno se ne može naučiti iz tih njihovih šema koje se nude u tim nekim video-klipovima koji se uglavnom forisraju na MTV-ju. MTV kao institucija predstavlja neku mejnstrim kulturu koja bi, kao, po pravilu, trebala da se konzumira da bi se trošilo više para.
JOVANOVIĆ: Ja mislim da ne možemo da pričamo o alternativi pre nego što postoji mejnstrim. Bez mejnstrima ne može da postoji alternativa. Pre svega nam treba mejnstrim da bi se onda, na osnovu tog mejnstrima, stvorila neka dovoljno kvalitetna alternativa. Jer, mislim da alternativa koja je u nekom budžaku i za koju niko ne zna, ne služi nikome.
RSE: Ne treba, naravno, gajiti iluziju da programi poput MTV Adria mogu bitno da utiču na proces približavanja ove regije evropskom kulturnom kontekstu, ali je regionalna saradnja sigurno neka vrsta ključa u kome razmišlja današnja Evropa:
HADŽI-NIKOLIĆ: Mi ne treba da idemo u Evropu. Ne zato što smo mi „nebeski narod“ ili tako nešto, nego ja smatram da mi nismo spremni za Evropu jer je to jedan sistem koji bi nas samleo. Nismo mi taj mentalitet, bez obzira što oni sada truju sa tim pričama da ima toliko različitih nacija u evropskoj zajednici i tako dalje. Mi moramo prvo da se edukujemo. Upravo bendovi koji imaju angažovane tekstove, kao naš na primer, trebali bi više da budu zastupljeni, jer omladini je preko potrebno obrazovanje, pa onda da krećemo s tim da pokušamo da uđemo u neku Evropu, ako nje uopšte bude bilo tada kada mi budemo spremni za to.
ALISPAHIĆ: Bitno je da oni koji u Evropi imaju novac za takve projekte, razumiju egzistencijalnu bitnost uvezivanja i objedinjavanja južnoslavenskih prostora, i da razumiju da i evropska stabilnost ovisi upravo od jedinstva južnoslavenskog prostora. Mislim, isto tako, da je jako bitno da se takav projekt podrži ne samo u muzičkom smislu, već da on treba da razvija i jedan duhovno-kulturni prostor.
RSE: I kakva je u tom smislu perspektiva Muzičke televizije Adria? Da li je to samo lokalna atrakcija za jednu sezonu, ili taj projekat ima perspektivu? Kako se o budućnosti MTV Adria razmišlja u Beogradu i Ljubljani?
JOVANOVIĆ: Mi smo tek na početku, učimo se nekim stvarima i na nekim greškama koje smo možda napravili. Trudimo se da ih ispravimo, da taj program jednostavno bude što bolji i da vremenom podižemo procenat domaće produkcije. Trenutno imamo negdje, recimo, osamdeset posto programa koji dobijamo od MTV-ja, a dvadeset posto koji proizvodimo sami. Taj procent programa koji proizvodimo sami bismo trebali vremenom da podižemo na što viši nivo, da jednostavno i produkcija bude potpuno decentralizovana na celom prostoru koji obuhvata MTV Adria.
GOMBAČ: Ja mislim da imamo ne samo budućnost, nego da imamo i dobru budućnost. Već sada je fidbek, i od ljudi i od bendova, vrlo dobar, vrlo snažan i vrlo pozitivan. Tako da ja mislim da smo na početku nečeg dobrog i nečeg snažnog.
RSE: To bi u svakom slučaju moglo da pomogne nastanku atmosfere koja bi bila drugačija od one koja je dovela da populistička budnica „Od Vardara do Triglava“ postane simbol nekadašnjeg zajedništva. S obzirom na sve ono što je proisteklo iz jednog takvog senzibiliteta, sada bi narodi zemalja jadranske regije, mogli da oslušnu neki drugačiji ritam.
Ne samo da se program već sada može pratiti u svakoj od novih država zapadnog Balkana, nego će se timu novinarima iz Slovenije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine uskoro pridružiti i voditelji iz Srbije i Crne Gore i Makedonije. Tako je nakon formiranja više od deset nacionalnih programa koji rade u okviru MTV Evrope, zaživeo i jedan regionalni kanal ove televizije, koja se obraća pre svega mlađoj, urabanoj populaciji. Različiti jezici voditelja za sada nisu bili neka veća smetnja za razumevnje, jer se program MTV Adria titluje na slovenački, hrvatski i srpski jezik. No budući da je reč o lokalnoj podružnici najveće svetske muzičke televizije koja, osim muzike, promoviše određene društvene vrednosti i stil života, još uvek nije do kraja nestalo podozrenje koje prati nastojanje da MTV-ja da dobije i neki balkanski kolorit. Stoga je sam fenomen Muzičke televizije Adria u kontekstu prilika u regionu, tema i naše današnje emisije u kojoj između ostalih učestvuju:
• Publicista i pisac iz Tuzle, Fatmir Alispahić
• Jedan od menadžera MTV Adrie iz Ljubljane, Žiga Gombač
• Frontmen grupe „357“ iz Beograda, Nikola Hadži-Nikolić
• Urednik domaćeg programa na MTV Adria, Ninoslav Jovanović iz Beograda
* * * * *
Pre nego što se naši sagovornici posvete ovoj temi, saznaćemo više detalja o samom projektu MTV Adria:
Globalno poznata muzička televizija MTV, pre petnaestak godina jedini kanal te vrste u svetu, danas ogromna multimedijalna kuća sa mnoštvom programa na kojima emituje različite muzičke žanrove, otvorila je početkom septembra poseban kanal za područje bivše Jugoslavije.
Program nazvan MTV Adria, da ne bi imenom izazvao nikakve neugodne asocijacije, emituje se već dva meseca, i to iz Ljubljane na satelit i sa satelita na kablovske mreže u Sloveniji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Srbiji i Crnoj Gori i Makedoniji.
Nakon petnaestak dana probnog rada i uhodavanja, MTV Adria je zvanično počela emitovanje u subotu 10. septembra, uz istovremeno organizovanje dvaju velikih koncerata – u Ljubljani i Zagrebu.
MTV-jev program povezuje međunarodnu produkciju zabavnih programa za mlade, najrelevantniju međunarodnu popularnu muziku, te urbanu i modernu muziku koja nastaje u regiji. Zastupljenost lokalnog programa u ukupnom obimu kreće se do nekih dvadesetak procenata. Prezenteri MTV Adria su mladi voditelji iz svih država u regiji, na više lokalnih jezika.
U prvom razdoblju veći akcenat biće na MTV-jevim međunarodno prepoznatljivim programima, koji će biti titlovani, sa namerom da se u kasnijem periodu poveća obim autorskih sadržaja koji će nastajati u vlastitoj produkciji.
* * * * *
RSE: Koliko god je pokretanje MTV Adria u prvom trenutku izazvalo nevericu i iznenađenje, uz utisak da je reč o projektu koji je smišljen preko noći, s obzirom da se o njemu nije gotovo ništa javno govorilo, ovaj muzički kanal plod je dugotrajnih priprema. Američka kuća MTV godinama je, naime, ispitivala mogućnosti otvaranja novog televizijskog kanala u ovom regionu. Pomalo paradoksalno, ti planovi su pravljeni u trenutku kada ovdašnji narodi još uvek nisu ni mogli da pretpostave da će uzajamno neprijateljstvo, koje je isijavalo sa televizijskih ekrana, vrlo brzo zameniti sasvim drugačiji, daleko tolerantniji i pomirljiviji tonovi. Jedan od menadžera MTV Adrie Žiga Gombač iz Ljubljane i beogradski muzičar Nikola Hadži-Nikolić koji se u svojim pesmama vrlo često bavio nacionalnim temama:
GOMBAČ: MTV Adria je u osnovi glazbena televizija koja je došla sa željom da bi povezala glazbeni konglomerat zemalja u ovoj regiji u jedan jedinstven organizam, odnosno u jedno glazbeno tržište. Znamo da tu ima različitih glazbenih scena, različitih kreativnih inputa i različitih znanja, a MTV Adria je ovdje došla da bi se to povezalo. Svi smo svjesni dobre glazbene storije koja je bila na ovim prostorima. Imali smo dobre bendove. Ideja je da se ovaj prostor, koji je bio politički i ekonomski povezan, sada poveže i na neki pozitivniji način – preko glazbe.
HADŽI-NIKOLIĆ: MTV kao institucija je ljigav. Meni se lično ne sviđa. Ali, ne možemo gledati samo sebe. Malo treba da gledamo i naše okruženje. Ovoj sredini mnogo fali spoljašnjeg uticaja.
RSE: Urednik domaćeg programa na MTV Adria Ninoslav Jovanović iz Beograda, i pisac i publicista iz Tuzle Fatmir Alispahić, inače jedan od čestih gostiju na tribinama islamističkih udruženja u Bosni i Hercegovini:
JOVANOVIĆ: Ideja za postojanjem MTV-ja na ovim prostorima postoji već dugo. To znam iz svog iskustva. Ovde je definitivno kultura ljudi na tom nivou da se tako nešto očekivalo već godinama, obzirom da znamo da u Poljskoj ili u Rumuniji MTV postoji već pet, a naša scena je negde tamo osamdesetih bila daleko ispred njih. Mislim da se jednostavno pojavila potreba za postojanjem jedne ovakve televizije upravo zbog toga da bi se rokenrol ovde vratio na te pozicije koje je imao ranije.
ALISPAHIĆ: Na prostoru kulture, nekih subkulturnih, sociokulturnih relacija, na prostoru te interkulturalne razmjene koja je taložena decenijima, jednostavno je nemoguće uspostaviti granicu, budući da se te granice prelaze voljom tržišta, voljom afiniteta i onim što jeste naše zajedničko nasljeđe, od jezika koji je jednak za sve pa nadalje.
RSE: Mladi ljudi iz Ljubljane, Sarajeva, Rijeke, Zagreba ili Beograda koji učestvuju u kreiranju programa MTV Adria, mogli su samo posredno da doznaju nešto više o zajedničkim televizijskim programima koji su nekada nastajali na prostoru bivše Jugoslavije, s obzirom da ih od tih vremena deli dubok vremenski jaz. S obzirom da je u međuvremenu drastično promenjen kontekst u kome su nastajale takve emisije, sasvim je razumljivo što u javnosti postaji interesovanje za atmosferu u kojoj nastaje posve specifičan program MTV Adria:
GOMBAČ: U ekipi koja radi u MTV Adria nisu samo Slovenci. Imamo voditelje iz Hrvatske, sada ćemo imati voditelje iz Srbije i Crne Gore, imamo producente iz Beograda, imamo ljude iz Bosne i Hercegovine, iz svih zemalja. A svi radimo kao jedan organizam. Nitko ne govori o nacionalnosti, nitko ne pravi šale tipa – ti si Srbin, ti si iz Hrvatske… Toga nema kod nas. Sve se radi na nivou koji je vrlo dobar, profesionalan i koji već sada pokazuje rezultate.
JOVANOVIĆ: Ja mislim da postoji određeno jedinstvo. Meni lično je sama ekipa koja se nalazi na MTV Adria najbolji dokaz za to, jer tu rade ljudi iz svih bivših republika Jugoslavije i svi se savršeno dobro razumemo. To je jednostavno televizija za ljude otvorenog uma, za ljude bez predrasuda i one koji jednostavno vole dobru muziku koju propagira MTV.
RSE: Ko je uopšte ciljna grupa programa MTV Adria?
JOVANOVIĆ: MTV je jedan koncept koji postoji već dvadeset i pet godina i ubedljivo je najgledanija televizija na svetu – ima sto dvadeset miliona gledalaca više od CNN-a. Tako da smo mi samo tu jednu dobitnu formulu preveli na lokalne jezike i jednostavno pokušali da tim lokalizovanjem nekih njihovih formi približimo MTV ljudima s ovih prostora. Dakle, ista ona publika koja je gledala MTV Europe, sada gleda nas, samo što ima emisije koje su u Srbiji titlovane na srpskom, u Hrvatskoj na hrvatskom, u Sloveniji na slovenačkom. Dakle, sve to im je razumljivije. Mi nemamo, dakle, nameru da stvaramo neku publiku ili bilo šta, već će nas jednostavno publika sama prepoznati. Svi oni koji vole muziku koja se pušta na MTV-ju su naša publika.
GOMBAČ: MTV Adria je usmjerena na mlade ljude između petnaest i dvadeset i pet godina. Svatko tko se ćuti mlad, kreativan i pozitivan, može se naći u MTV Adria. Tako da se mladi i mladi u srcu, oni koji su pozitivni i otvorenog uma, mogu naći u MTV-ju.
RSE: U ovom trenutku osamdeset procenata programa MTV Adria bazira se svetskim hitovima, dok ostatak programa predstavljaju „domaći“ izvođači. S obzirom da je krajnje diskutabilno da li će slušaocima u Srbiji, slovenački bendovi biti strani ili domaći, ostaje pitanje o načinu na koji se pravi izbor muzičkih sastava koji potiču sa ovih prostora, pre svega u odnosu na sva ona turobna iskustva nekadašnjih nacionalnih ključeva, koji su u različitim prilikama potvrdili svoju apsurdnost:
JOVANOVIĆ: Jedini kriterijum koji postoji je kvalitet pesme i kvalitet samog video-spota. Mi imamo talent-menadžment koji je neka vrsta muzičkog uredništva koje određuje koje su to stvari koje će se puštati na MTV-iju, a koje nisu dovoljno dobre. Nema ništa od stare Jugoslavije, nema ni tog ključa – da je predsednik iz Srbije, pa iz Bosne i tako dalje, nego ako imate dobar spot i dobru pesmu, oni će biti prikazivani, i to više puta, a ako spot ili pesma ne valjaju, neće biti prikazani nijednom. Dakle, to je vrlo jednostavno.
GOMBAČ: Tu nema biranja po nacionalnom ključu, već se bira glazba koja je inovativna, koja je kvalitetna i nekako trendseterska. Bira se, dakle, po kvaliteti glazbe i video-spota. Za sada smo našli puno bendova koji možda nisu mejnstrimerski u ovom momentu na drugim medijima, ali siguran sam da će uz potporu to postati. Radi se o bedovima kao što su, recimo, Darkvud dab iz Srbije i Crne Gore, Super s karamelom iz Hrvatske, Leut Magnetic i Siddharto iz Slovenije… To su samo neki bendovi koji su dokazali neku kreativnost, neku svježinu, koji imaju jak kreativni potencijal na osnovu kojeg se biraju video-spotovi i pjesme za MTV Adria. Nema tu velikih kompliciranja, ono što je cool, što je dobro, što je kvalitetno i ima potencijal, to može naći mjesto na MTV Adria.
RSE: Muzička televizija Adria nastala je kao 12. kanal MTV Evrope. Većina zemalja bivšeg istočnog bloka, bez obzira da li je reč o Poljskoj ili Rumuniji, dobile su nacionalne programe kakvi su već postojali u Italiji, Španiji ili Nemačkoj. Zašto je ova velika muzička kuća, kada je reč o prostoru bivše Jugoslavije, napravila izuzetak u odnosu na dosadašnju praksu?
GOMBAČ: Ja mislim da pri ulasku na tržište svuda postoji određeni ekonomski interes. Sigurno da sve funkcioniše puno bolje i da je fidbek puno bolji nego kada bi obuhvatili posebno Sloveniju, posebno Hrvatsku, posebno Srbiju i Crnu Goru… Ovako je to puno lakše i zašto to ne napraviti kao jedan organizam.
JOVANOVIĆ: Ta tržišta su jednostavno suviše mala za jednu tako veliku televiziju kao što je MTV. Kad bi se pravio samo MTV Bosna, MTV Hrvatska, MTV Slovenija ili MTV Srbija, to bi bila vrlo rasparčana mala tržišta. Mislim da se to ne bi isplatilo ni ljudima koji bi pravili MTV u pojedinim državama, jer MTV postoji pre svega zbog tog muzičkog biznisa. MTV je tu da bi reklamirao muziku koju bi ljudi posle kupovali u prodavnicama i tako podržavali muzičku industriju. Tako da je razlog vrlo jednostavan što to nisu tako neke nacionalne televizije, već je ovaj prostor objedinjen.
RSE: Istovremeno je više nego indikativno da ova muzička televizija zaokružuje prostor zemalja bivše Jugoslavije pod nazivom Adria. Taj termin već je ušao u upotrebu preko Jadranske lige u košarci, mada još od ranije postoji neka vrsta neformalnog saveza zemalja „Alpe Adria“, koji objedinjuje regione i zemlje koje gravitiraju ka Centralnoj Evropi. Zbog čega je baš odabran jadranski region kao neka teritorijalna celina i da li taj po mnogo čemu raznolik prostor, ima neku vrstu unutrašnje koherentnosti?
JOVANOVIĆ: Mogla je da se zove eventualno MTV Balkan, što baš ne bi bilo u redu jer ne obuhvatamo Bugarsku i Grčku. Mogla je da se zove MTV Jugoslavija, što je stvar koja je prošlost. Termin „Adria“ je nekako postao i poslovno sinonim za celi prostor bivše Jugoslavije, a ja lično mislim i da ima nekako najlepši prizvuk, najlepšu asocijaciju.
GOMBAČ: Ovaj prostor je vrlo sličan, a na drugu stranu toliko različit. Zbog toga i dolazi do jednog kreativnog smjera koji je zanimljiv i koji donosi super rezultate, koje smo vidjeli, i koje još uvijek vidimo, baš kod glazbenih bendova, kao i po drugim kulturnim i socijalnim fenomenima.
RSE: Ako već postoji neka vrsta teritorijalne povezenosti koja se skriva ispod odrednice „Adria“, da li se mogu videti i neke druge veze, pre svega u sferi popularne kulture koju neguje MTV Adria? Prilikom osnivanja MTV Adrie rečeno je da na tom programu neće biti mesta za Cecu, ali da vrata neće biti zatvorena za Severinu, mada je ostalo nedorečeno koja će vrsta bendova moći pre svega da prođe na jednom ovakvom programu, i da li sve to ukazuje na postojanje neke vrste zajedničkog kulturnog prostora, koji i dalje dele zemlje bivše Jugoslavije:
HADŽI-NIKOLIĆ: Jedino mogu da prođu bendovi koji su apolitični. 357 je isključivo skoncentrisan na publiku u Srbiji. Znači, tekstovima, manje-više muzikom i produkcijom uopšte, više se obraća srpskoj naciji. I bilo bi totalno smešno da se pojavi pesma „Pravoslavan“ na koncertu u Sloveniji ili u Hrvatskoj. Ne bi bilo smešno, naravno, ukoliko bi došli Srbi na taj koncert.
JOVANOVIĆ: Mislim da taj prostor nije umro, mislim da taj prostor postoji i danas. Na koncert Darkvud daba u Rijeci dođe tri hiljade ljudi koji vole da slušaju Darvud dab. Tako da smo mi tu da im jednostavno pružimo taj izbor, da mogu da slušaju i Darkvud dab i Beogradski sindikat i VIP, kao što ovde isto mogu da dođu svi bendovi iz Bosne, Hrvatske, Slovenije i Makedonije. Tako da se ja ne bih složio s tim da je taj prostor umro i da je sada rasparčan. Ja mislim da je, pre svega kulturno, taj prostor i dalje jedinstven.
RSE: Na kojim se pre svega pretpostavkama temelje projekti poput MTV Adria? Da li tu i dalje ima nekih emotivnih razloga ili žala za nekim bivšim vremenima, ili je ta vrsta motiva posustala pred čisto pragmatičnim razlozima za saradnju?
ALISPAHIĆ: To je jedna prirodna kulturološka bliskost južnoslavenskih naroda i mislim da bi bilo necivilizacijski i barbarski pokušavati pokidati neke veze koje, neovisno od granica koje su nametnute, svakako postoje. Dakle, mnoge stvari su preživjele, mnoge stvari u interkulturnim relacijama i danas žive, i mislim da jedna od najživljih stvari na tom prostoru jeste upravo rokenrol.
JOVANOVIĆ: Taj prostor je pre svega objedinjen iz čisto poslovnih i ekonomskih razloga, a sa druge strane kulturno takođe ne vidim nikakve velike razlike. Jedina razlika koja postoji na ovim prostorima jeste u tome da li slušaš narodnjake ili rok muziku, i to je jedina podela koja i treba da postoji.
RSE: Mogu li sa druge strane ti čisto tržišni motivi koji leže u osnovi MTV Adria, uticati i na formiranje nekih drugačijih odnosa između zemalja kojima se obraća ova muzička televizija, i da li zbog toga što bi ti odnosi narušili i neke lokalne monopole, dolazi do određenih otpora prema ovom projektu?
HADŽI-NIKOLIĆ: To ne može da se desi. Ko iole poznaje ne samo blisku istoriju nego i onu dublju, zna da je to nemoguće. Prvenstveno je interes novac – da se ta mejnstrim kultura što više raširi, jer ovde, ipak, postoje potrošači te muzike.
GOMBAČ: Kad dođe netko s nekom novom energijom, sa nekom novom snagom, postoje ljudi koji su protiv toga i kojima ideje ne znače ništa. Međutim, od mladih ljudi smo dobili samo pozitivan fidbek. Bilo je možda nekih prigovora oko tehničkih detalja, da se možda ne vidi ovo ili ono, da prijevodi ne rade i tako dalje, ali mislim da je cjelokupna ideja u 95 procenata dobila pozitivan fidbek.
RSE: Među onima koji ne gledaju sa blagonaklonošću na MTV program, provejava i neka vrsta neraspoloženja što je inicijativa za osnivanje ove regionalne televizije potekla pre svega iz Slovenije. Upravo u tim krugovima sada se mogu čuti prigovori kako je, navodno, Slovenija bila najveći protivnik bivše državne zajednice, da bi sada kada te države više nema, inicirala uspostavljanje nove saradnje:
ALISPAHIĆ: Mislim da Slovenija nije pocijepala Jugoslaviju, već da je Jugoslaviju pocijepala agresivna Miloševićeva politika. Slovenija nije bila protiv Jugoslavije, Slovenija je morala da ode iz Jugoslavije, kao što su morale da odu i druge države koje jednostavno nisu željele Miloševićevu hegemoniju. Kao što je bila prirodna volja Slovenije da se Jugoslavija restrukturira u jednom demokratskom smislu, prirodna je i ova volja da jednostavno komuniciramo na onim nivoima na kojima to jeste zdravo. Prema tome, sasvim je normalno da ono što vrijedi u kulturnom, u muzičkom smislu, u našoj prošlosti i u našoj sadašnjosti, treba da bude uvezano u jednu kulturološku činjenicu. Prema tome, to što iz Slovenije potiču neke, uslovno kazano jugonostalgične ideje, to je, po meni, sasvim zdravo.
GOMBAČ: To nije stvar koja bi bila vezana za neke opće slovenske narodnosne tenzije, već je to bila igra slučaja. Licenca MTV Adria je bila ponuđena i nekim partnerima u Hrvatskoj i Srbiji i Crnoj Gori. U Londonu se, međutim, odlučilo da je najadekvatnija slovenačka tvrtka, zbog svojih profesionalnih kompetencija. Da bi se dobila licenca, trebate napraviti puno nekakvih testova, obaviti puno nekakvih razgovora i pokazati nekakvu viziju kako ćete raditi s tim brendom, koji je jedan od najvećih brendova na svijetu.
RSE: No, u svakom slučaju sama mogućnost da postoji neka vrsta regionalnog programa za prostor bivše Jugoslavije, i dalje predstavlja kuriozitet, tim pre što još uvek nisu tako retke prilike u kojima se manifestuju različiti antagonizmi koji postoje među narodima koji žive u ovom delu Balkana. Zlokobna mantra – „Nož, žica Srebrenica“ kojom su nedavno dočekani bosanski fudbaleri u Beogradu i slične parole, podstiču utisak da regionalni projekti, poput MTV Adria, još uvek nemaju pravog utemeljenja:
ALISPAHIĆ: Problem je što se primitivizam proizvodi. Primitivizam nije nešto što živi samo od sebe. Dakle, primitivizam se proizvodi kao što se proizvodi i kultura. Ja neću da vjerujem, jer ne smijem u to vjerovati, da su u Beogradu taj fašizam opetovali „pismeni“ Srbi. Ono što je u Beogradu pokazalo opetovanje fašizma, to su bili „nepismeni“ Srbi, Srbi koji su proizvedeni bahatim Miloševićevim režimom. Tako se trebamo prema toj činjenici tako i odnositi. A pošto rokenrol održava onaj dio pismenog populusa južnoslavenskih naroda, veoma je bitno da upravo on živi u tom obliku na prostoru bivše Jugoslavije, da prelazi te granice, zato što rokenrol razvija, jača taj svjesni, pismeni dio južnoslavenske populacije, što znači da ga uvezuje, da ga umrežava, da od njega stvara jedan potencijal.
HADŽI-NIKOLIĆ: Bez obzira što se mi mrzimo, to ne znači da ne možemo da završavamo posao. Na televiziji se plasiraju samo proizvodi koji treba da se prodaju, tako da MTV Adria treba da pomogne pri prodaji muzike koja se tu bude forsirala.
RSE: No, kada bi mogli da se ostave po strani svi oni razlozi zbog kojih projekti poput MTV Adrie još uvek nisu oberučke prihvaćeni na ovim prostorima, ostaje dilema koliko je u stvari sam vrednosni sistem koji zagovara ova muzički kanal, prihvatljiv u odnosu na neku vrstu tradicionalizma koji još uvek vlada u zemljama bivše Jugoslavije?
ALISPAHIĆ: Postoji jedno veoma razvijeno tržište kleveta na prostoru bivše Jugoslavije. Sad neko izmišlja fundamentalizam u Bosni i Hercegovini, a prema američkim izvorima u BiH nije bilo više od pet stotina mudžahedina. A od tih pet stotina, ne znam da li je danas ostalo možda stotinu. Prema tome, tih stotinu ljudi ne treba da bude razlog za ovu vrstu priče. Dakako, i u Bosni ima tih oscilacija. Mi svi smo bili više Evropljani 1990, 1982 i 1986. godine nego što smo to danas. Međutim, urbani dio populacije je potpuno naslonjen na ta strujanja i na te trendove kakvi se pojavljuju na MTV-ju i na nekim drugim muzičkim televizijama.
GOMBAČ: MTV nudi puno više od samo glazbe. Tu su i životni stil, tu su i humanitarni projekti, socijalno orijentirani projekti… Tako da je cilj poticati kreativnost prvo u domaćem, pa onda i u internacionalnom smislu.
RSE: Kako će zagovaranje vrednosti masovne kulture i potrošačkog društva, što bez sumnje čini program MTV-ja, uopšte uticati na društvenu klimu u zemljama za koje s pravi program MTV Adria?
HADŽI-NIKOLIĆ: Ništa pametno se ne može naučiti iz tih njihovih šema koje se nude u tim nekim video-klipovima koji se uglavnom forisraju na MTV-ju. MTV kao institucija predstavlja neku mejnstrim kulturu koja bi, kao, po pravilu, trebala da se konzumira da bi se trošilo više para.
JOVANOVIĆ: Ja mislim da ne možemo da pričamo o alternativi pre nego što postoji mejnstrim. Bez mejnstrima ne može da postoji alternativa. Pre svega nam treba mejnstrim da bi se onda, na osnovu tog mejnstrima, stvorila neka dovoljno kvalitetna alternativa. Jer, mislim da alternativa koja je u nekom budžaku i za koju niko ne zna, ne služi nikome.
RSE: Ne treba, naravno, gajiti iluziju da programi poput MTV Adria mogu bitno da utiču na proces približavanja ove regije evropskom kulturnom kontekstu, ali je regionalna saradnja sigurno neka vrsta ključa u kome razmišlja današnja Evropa:
HADŽI-NIKOLIĆ: Mi ne treba da idemo u Evropu. Ne zato što smo mi „nebeski narod“ ili tako nešto, nego ja smatram da mi nismo spremni za Evropu jer je to jedan sistem koji bi nas samleo. Nismo mi taj mentalitet, bez obzira što oni sada truju sa tim pričama da ima toliko različitih nacija u evropskoj zajednici i tako dalje. Mi moramo prvo da se edukujemo. Upravo bendovi koji imaju angažovane tekstove, kao naš na primer, trebali bi više da budu zastupljeni, jer omladini je preko potrebno obrazovanje, pa onda da krećemo s tim da pokušamo da uđemo u neku Evropu, ako nje uopšte bude bilo tada kada mi budemo spremni za to.
ALISPAHIĆ: Bitno je da oni koji u Evropi imaju novac za takve projekte, razumiju egzistencijalnu bitnost uvezivanja i objedinjavanja južnoslavenskih prostora, i da razumiju da i evropska stabilnost ovisi upravo od jedinstva južnoslavenskog prostora. Mislim, isto tako, da je jako bitno da se takav projekt podrži ne samo u muzičkom smislu, već da on treba da razvija i jedan duhovno-kulturni prostor.
RSE: I kakva je u tom smislu perspektiva Muzičke televizije Adria? Da li je to samo lokalna atrakcija za jednu sezonu, ili taj projekat ima perspektivu? Kako se o budućnosti MTV Adria razmišlja u Beogradu i Ljubljani?
JOVANOVIĆ: Mi smo tek na početku, učimo se nekim stvarima i na nekim greškama koje smo možda napravili. Trudimo se da ih ispravimo, da taj program jednostavno bude što bolji i da vremenom podižemo procenat domaće produkcije. Trenutno imamo negdje, recimo, osamdeset posto programa koji dobijamo od MTV-ja, a dvadeset posto koji proizvodimo sami. Taj procent programa koji proizvodimo sami bismo trebali vremenom da podižemo na što viši nivo, da jednostavno i produkcija bude potpuno decentralizovana na celom prostoru koji obuhvata MTV Adria.
GOMBAČ: Ja mislim da imamo ne samo budućnost, nego da imamo i dobru budućnost. Već sada je fidbek, i od ljudi i od bendova, vrlo dobar, vrlo snažan i vrlo pozitivan. Tako da ja mislim da smo na početku nečeg dobrog i nečeg snažnog.
RSE: To bi u svakom slučaju moglo da pomogne nastanku atmosfere koja bi bila drugačija od one koja je dovela da populistička budnica „Od Vardara do Triglava“ postane simbol nekadašnjeg zajedništva. S obzirom na sve ono što je proisteklo iz jednog takvog senzibiliteta, sada bi narodi zemalja jadranske regije, mogli da oslušnu neki drugačiji ritam.
