Sagovornik našeg radija na ovu temu Miljenko Dereta, predsednik Foruma za građanske inicijative:
“Ako i ima tu nekog rada nekih tajnih službi onda samo potpomaže nešto što se kod nas spontano događa u trenucima svake krize kada mnogi vide neku svoju šansu političku u tome da se obračunaju sa neistomišljenicima u stranci.”
Kako god bilo, svaka stranka ima svoje specifične razloge zbog kojih je unutar sebe same u raskolu. Zajedničko im je što se to dešava istovremeno i to u trenutku kada je političkoj scena Srbije neophodno ujedinjenje ovih nosilaca demokratskih opcija. Vuku Draškoviću prema jednoj školi mišljenja otimaju Srpski pokret obnove, prema drugoj vraćaju Srpski pokret obnove izvornim načelima. Demokratska stranka gubi vreme u jalovoj borbi za dokazivanje autentičnosti Đinđićevog testamenta, Građanski savez Srbije tiho i elegantno, ali ništa manje burno, deli se na nekoliko struja, a G17 Plus po mnogima kao parlamentarna stranka živi svoje poslednje dane. Šta se dešava sa ovim strankama ponaosob?
“Dakle, u Demokratskoj stranci se događa prava čistka i meni to govori zapravo o nedostatku prave programske orijentacije te stranke s jedne strane, jer se tu ne razgovara o programu nego se razgovara o ljudima, i sa druge strane govori mi o jednom begu od činjenice da je Zoran Đinđić, da tako kažem, povukao Demokratsku stranku ka levom centru videvši tu prostor potpuno opravdano za političko delovanje i zbog toga što je on imao svoje političke saveznike u levom centru širom Evrope.”
Nepotrebno je podsećati na svakodnevna prepucavanja na relaciji Tadićevih ljudi i članova liberalno-demokratske frakcije Čedomira Jovanovića, ali možda je za objašnjenje ove priče od krucijalnog značaja upravo deo iz izlaganja Borisa Tadića nakon što je pobedio na predsedsedničkim izboroma:
“Želim da se zahvalim političkim liderima i strankama koje u različitim delovima svoje političke istorije nisu bile zajedno s Demokratskom strankom čiji sam ja danas predsednik, a pre mene to je bio Zoran Đinđić, želim i njima da se zahvalim zbog toga što su imali dovoljno sluha jer su u ovom trenutku dali podršku za te osnovne ideje koje označavaju evropski put Srbije.”
Građanski savez Srbije bi sistemom domino efekta mogao biti žrtva dešavanja u Demokratskoj stranci. Miljenko Dereta:
“Mislim da je Građanski savez ispao žrtvom obračuna u Demokratskoj stranci, jer po meni je bilo logično da Demokratska stranka čuva Građanski savez kao stranku koja može da kaže i radi stvari koje Demokratska stranka ne može. Znači u koaliciji jedne velike stranke i jedne male stranke, da tako kažem, prljave poslove u političkom smislu, znači kad govorite o Hagu, kad govorite o Evropi, sve ono što teško pada velikim strankama, date maloj stranci da govori i onda prećutno se s njom složite.”
Vuk Drašković, političar koji i u političkom i u biološkom smislu kao da ima devet života te mu baš zbog toga mnogi predviđaju konačnu pobedu i ovog puta u svojoj stranci, doživljava ipak najteže dane u trenutku kada prema mišljenju većine analitičara ili političara tipa Vesne Pešić, kao šef diplomatije i političar prolazi svoje najsvetlije trenutke. Miljenko Dereta:
“Budući da je stranka prošla na izborima bolje nego što je očekivala, mnogima su porasli vrlo konkretni apetiti i interesi, i tu je došlo do programsko-finansijskog razlaza u kome se Vuk Drašković zalaže za jedan moderan program što ovi drugi neće, jer misli da im onaj drugi program donosi veću materijalnu dobit.”
Zanimljivo je da je jedan od sporova Draškovića i druge struje Srpskog pokreta obnove bio oko generala Lazarevića, o kome Veroljub Stevanović misli sve najbolje:
“Dobro je to što je on uradio, on je daleko ispred svojih ličnih interesa stavio interes države, o njemu lično se radi, o njegovoj slobodi, ali je sve to stavio ispod onoga što to znači za državu i to smo pozdravili.”
Inače, Stevanović, koji predvodi tu drugu struju u Srpskom pokretu obnove kaže:
“Mi ćemo odgovoriti tako što ćemo pokazati mi Šumadinci šta je demokratija. Nećemo priznati ovu odluku Predsedništva jer ono nije legitimno po nama, nego ćemo sazvati veliku skupštinu uz prethodne skupštine svih mesnih odbora u Kragujevcu da mu pokažemo šta Kragujevčani misle.”
Teško je očekivati jačanje demokratskog bloka kada su unutarstranačke tenzije tolike. Ipak, uteha je, smatra Miljenko Dereta što se ne može govoriti ni o jačanju Srpske radikalne stranke. Ta stranka trenutno nije u fazi širenja, mada je njena popularnost u biračkom telu velika.
“Ako i ima tu nekog rada nekih tajnih službi onda samo potpomaže nešto što se kod nas spontano događa u trenucima svake krize kada mnogi vide neku svoju šansu političku u tome da se obračunaju sa neistomišljenicima u stranci.”
Kako god bilo, svaka stranka ima svoje specifične razloge zbog kojih je unutar sebe same u raskolu. Zajedničko im je što se to dešava istovremeno i to u trenutku kada je političkoj scena Srbije neophodno ujedinjenje ovih nosilaca demokratskih opcija. Vuku Draškoviću prema jednoj školi mišljenja otimaju Srpski pokret obnove, prema drugoj vraćaju Srpski pokret obnove izvornim načelima. Demokratska stranka gubi vreme u jalovoj borbi za dokazivanje autentičnosti Đinđićevog testamenta, Građanski savez Srbije tiho i elegantno, ali ništa manje burno, deli se na nekoliko struja, a G17 Plus po mnogima kao parlamentarna stranka živi svoje poslednje dane. Šta se dešava sa ovim strankama ponaosob?
“Dakle, u Demokratskoj stranci se događa prava čistka i meni to govori zapravo o nedostatku prave programske orijentacije te stranke s jedne strane, jer se tu ne razgovara o programu nego se razgovara o ljudima, i sa druge strane govori mi o jednom begu od činjenice da je Zoran Đinđić, da tako kažem, povukao Demokratsku stranku ka levom centru videvši tu prostor potpuno opravdano za političko delovanje i zbog toga što je on imao svoje političke saveznike u levom centru širom Evrope.”
Nepotrebno je podsećati na svakodnevna prepucavanja na relaciji Tadićevih ljudi i članova liberalno-demokratske frakcije Čedomira Jovanovića, ali možda je za objašnjenje ove priče od krucijalnog značaja upravo deo iz izlaganja Borisa Tadića nakon što je pobedio na predsedsedničkim izboroma:
“Želim da se zahvalim političkim liderima i strankama koje u različitim delovima svoje političke istorije nisu bile zajedno s Demokratskom strankom čiji sam ja danas predsednik, a pre mene to je bio Zoran Đinđić, želim i njima da se zahvalim zbog toga što su imali dovoljno sluha jer su u ovom trenutku dali podršku za te osnovne ideje koje označavaju evropski put Srbije.”
Građanski savez Srbije bi sistemom domino efekta mogao biti žrtva dešavanja u Demokratskoj stranci. Miljenko Dereta:
“Mislim da je Građanski savez ispao žrtvom obračuna u Demokratskoj stranci, jer po meni je bilo logično da Demokratska stranka čuva Građanski savez kao stranku koja može da kaže i radi stvari koje Demokratska stranka ne može. Znači u koaliciji jedne velike stranke i jedne male stranke, da tako kažem, prljave poslove u političkom smislu, znači kad govorite o Hagu, kad govorite o Evropi, sve ono što teško pada velikim strankama, date maloj stranci da govori i onda prećutno se s njom složite.”
Vuk Drašković, političar koji i u političkom i u biološkom smislu kao da ima devet života te mu baš zbog toga mnogi predviđaju konačnu pobedu i ovog puta u svojoj stranci, doživljava ipak najteže dane u trenutku kada prema mišljenju većine analitičara ili političara tipa Vesne Pešić, kao šef diplomatije i političar prolazi svoje najsvetlije trenutke. Miljenko Dereta:
“Budući da je stranka prošla na izborima bolje nego što je očekivala, mnogima su porasli vrlo konkretni apetiti i interesi, i tu je došlo do programsko-finansijskog razlaza u kome se Vuk Drašković zalaže za jedan moderan program što ovi drugi neće, jer misli da im onaj drugi program donosi veću materijalnu dobit.”
Zanimljivo je da je jedan od sporova Draškovića i druge struje Srpskog pokreta obnove bio oko generala Lazarevića, o kome Veroljub Stevanović misli sve najbolje:
“Dobro je to što je on uradio, on je daleko ispred svojih ličnih interesa stavio interes države, o njemu lično se radi, o njegovoj slobodi, ali je sve to stavio ispod onoga što to znači za državu i to smo pozdravili.”
Inače, Stevanović, koji predvodi tu drugu struju u Srpskom pokretu obnove kaže:
“Mi ćemo odgovoriti tako što ćemo pokazati mi Šumadinci šta je demokratija. Nećemo priznati ovu odluku Predsedništva jer ono nije legitimno po nama, nego ćemo sazvati veliku skupštinu uz prethodne skupštine svih mesnih odbora u Kragujevcu da mu pokažemo šta Kragujevčani misle.”
Teško je očekivati jačanje demokratskog bloka kada su unutarstranačke tenzije tolike. Ipak, uteha je, smatra Miljenko Dereta što se ne može govoriti ni o jačanju Srpske radikalne stranke. Ta stranka trenutno nije u fazi širenja, mada je njena popularnost u biračkom telu velika.
