Dostupni linkovi

Epidemija side ne jenjava


Bugraska, Dan borbe protiv side
Bugraska, Dan borbe protiv side

Broj ljudi zaraženih HIV virusom iznosi 33,2 miliona - 30,8 miliona odraslih i 2,5 miliona dece mlađe od 15 godina. Svakodnevno od ovog virusa umire više od 5,700 ljudi. Sa druge strane naučnici nalaze jednostavnije rešenje za proizvodnju matičnih ćelija koje mogu da pomognu u potrazi za novim terapijama i lečenju određenih bolesti.

Epidemija side u svetu ne jenjava i ove godine je virus HIV-a dobilo 2,5 miliona ljudi, odnosno svaki dan od te infektivne bolesti umre 5.700 osoba, saopštila je kancelarija UN zadužena za borbu protiv side (UNAIDS), javlja AFP.

Više od 33 miliona ljudi danas živi sa sidom, navodi se u godišnjem izveštaju UNAIDS-a i dodaje da je od početka godine umrlo 2,1 miliona pacijenata.

Podsaharski deo Afrike je i dalje najugroženiji i tamo se nalazi dve trećine novoinficiranih, navodi UNAIDS i dodaje da u tom delu crnog kontinenta sidu ima 22,5 miliona ljudi.

U Aziji ima 4,9 miliona seropozitivnih, odnosno 440.000 novih slučajeva infekcije godišnje.

Više od 33 miliona ljudi zaraženo je virusom HIV-a, manje od prvobitne procene od oko 40 miliona, navodi se u poslednjem izveštaju Ujedinjenih nacija (UN).

Prema podacima Agencija UN za sidu (UNAIDS), kako prenosi agencija Rojters, u 2007. godini broj ljudi zaraženih HIV virusom iznosi 33,2 miliona - 30,8 miliona odraslih i 2,5 miliona dece mlađe od 15 godina. Među zaraženima polovina su žene.

Od side je od početka ove godine u svetu umrlo 2,1 miliona ljudi, 1,7 milion odraslih i oko 330.000 dece, podaci su UNAIDS-a.

Samo u 2007. godini virusom HIV-a je inficirano 2,5 miliona ljudi, među kojima 420.000 dece.

Kako se navodi, svakodnevno 6.800 ljudi biva zaraženo virusom i više od 5.700 ih umire od side.

Za sidu još uvek ne postoji lek. Oblik terapije koja koristi tri leka, trojna terapija ili visokoaktivna antiretroviralna terapija (HAART) kontroliše HIV infekciju i sprečava pojavu bolesti koje označavaju nastupanje side.

Matične ćelije embriona bez upotrebe kloniranja

Matične ćelije embriona bez upotrebe kloniranja

Dva naučna tima saopštila su da su pretvorili obične ćelije kože u matične ćelije koje deluju kao matične ćelije embriona, ali bez upotrebe tehnike kloniranja, saopšteno je danas u Vašingtonu, a javlja Beta.


To otkriće predstavlja postizanje cilja stvaranja matičnih ćelija bez političkih i etičkih nesuglasica naučnika o upotrebi ljudskog embriona, navela su oba tima.

Stručnjaci su rekli da se matične ćelije kože ponašaju kao embrionske ćelije, odnosno na osnovu njih mogu da se naprave tkiva bilo kojeg organa ljudskog organizma.

"Sada možemo da planiramo šta dalje, kada se jednostavnijim postupkom mogu proizvoditi matične ćelije koje kasnije mogu da se
pretvore u bilo koje tkivo
", rekao je Ian Vilmut (Wilmut) iz škotskog Centra za regenerativnu medicinu Univerziteta u Edinburgu.

Vilmut je dodao da će njihovo otkriće "imati ogroman uticaj na dalje medicinsko istraživanje u toj oblasti".

Vilmut je bio u timu kloniranja prvog sisara, ovce Doli (Dolly) 1997. godine.

Stručnjak Džejms Tomson (James Thomson) sa Univerziteta u Viskonsinu (SAD) rekao je da je došao do istog otkrića zajedno s kolegama iz Univerziteta Kjoto u Japanu.

Oba tima su koristila samo četiri gena kako bi ćelije kože pretvorili u matične ćelije.

"Sada možemo da pomognemo pacijentima tako što ćemo napraviti matične ćelije za određeni organ koji je oboleo, a da pri tome ne
koristimo jajne ćelije ili embrione,
" rekli su japanski stručnjaci.

"Takve ćelije mogu da pomognu u boljem razumevanju mehanizma određenih bolesti i u potrazi za novim terapijima u takozvanom
ćelijskom lečenju pacijenata
", dodali su japanski naučnici.

Oba tima su navela da je potrebno još istraživanja kako bi se tačnije utvrdilo koliko su nove ćelije iz kože slične matičnim
ćelijama iz embriona.

XS
SM
MD
LG