RSE: Gospodine Cvikl, šta su sada nakon potpisivanja sporazuma ključni zadaci Crne Gore i gdje Vi vidite glavne prepreke?
CVIKL: Kao prvo ja bih želio da čestitam narodu Crne Gore da je na neki način sa potpisom stabilizacionog sporazuma između Evropske unije i Crne Gore napravljen prvi vaš politički cilj koji je bio i sastavni deo referenduma. Znači da sada ostvarujete politički dijialog između Evropske unije i Crne Gore. To normalno znači da ste sa time preuzeli puno obaveza. Date su vam mogućnosti da ako unutra Crne Gore, pre svega sa reformama koje će ojačati unutrašnje tržište, ako sve te reforme uspostavite i vi ćete na neki način biti u šansi da ekonomski postanete sasvim jednaki kao bilo koja druga regija Evropske unije, ali je ipak najbitnije to da je sada uspostavljen politički dijalog sa Crnom Gorom i da normalno, imajući u vidu vaše susede, sada dolazi na osnovu toga i polako do onoga što je veoma bitno bilo uvek za Sloveniju, da se uspostavi područje trgovine između svih zemalja u regionu jugoistočne Evrope, a sa time na neki način vi bi i polako faktički, ne još de jure, postali sastavni deo celokupne evropske zajednice, što uključuje i normalno protok ljudi, protok kapitala, usluga i svih tih sloboda zbog kojih pola milijarde ljudi, unutar Evropske unije, ostvaruje što bolji život za sebe.
RSE: Da li potpisivanje znači i veći stepen kontrole monitoringa evropskih institucija nad procesima u Crnoj Gori?
CVIKL: Ja bih ovako rekao, vi kao zemlja koja ste tek godina, ima malo više, postali nezavisna, morate zato da bi uspostavili što bolji život ljudi iz Crne Gore svih naroda i narodnosti raditi reforme. To su u biti dve vrste reforme, to su reforme gde radite tranziciju iz onog starog sistema kojeg smo imali zajedno u bivšoj Jugoslaviji, a to su i reforme koje znače na neki način i političke reforme u smislu poštovanja demokratije. Veoma je značajno da se ipak sada ustanovi sa vašim potpisom to da ste vi pravna država i da ste demokratska država, da je to na neki način vama potvrđeno. Međutim, to treba svaki dan, na svakom koraku još da se poboljšava. U tom kontekstu vi ćete morati nastaviti tranziciju, ne zbog Evropske unije, nego zbog toga da bi ljudi kod vas što bolje živeli. I normalno, pošto ste potpisali ugovor, a ugovori se potpisuju zato da se poštuju, vi imate unutra mehanizam takozvanog Stabilizacionog asocionog saveta koji gleda da li vi ono na što ste se obavezali i ostvarujete. Brzina toga, brzina tih reformi zavisi od vas. Ja ne bih rekao da je to kontrola u tom smislu neka politička represija, nego da je to jednostavno odnos jednakopravnih partnera, ipak je 27 zemalja sa vama potpisalo taj ugovor u ime Evropske unije i Crne Gore kao samostalne države, kao partnera koji u Evropskoj uniji u biti ispunjava iste ekonomske i iste ciljeve demokratije i razvitka društva, razvitka jedne pravne države.
RSE: Da li će uporedo sa evropskim integracijama rasti i otpori u smislu stvaranja antievropskog lobija koji želi da zadrži monopole?
CVIKL: Monopoli su ipak dobri samo za one koji drže monopole, pošto monopole ekonomski definiramo monopol jednoga, to znači da svih ostalih pola miliona i više ljudi od tog monopola nemaju ništa. Tako da je u interesu vas državljana Crne Gore da se borite protiv monopola bilo da su to neki politički monopoli, što sada nema više pošto imamo demokratiju, ako su to ekonomski monopoli oni su dobri samo za pojedince. U tom kontekstu je otvaranje, ali sada moramo biti veoma pažljivi, otvaranje tržišta na način da to ne stvara neki monopol stranog investitora. Da bi vi imali samo jednu vrstu hotela na celoj crnogorskoj obali to ne bi bilo dobro. Isto tako nema smisla da imate jednog stranog investitora koji investira u sve vaše kapacitete za proizvodnju struje onda vam on drži monopolnu poziciju. U tom kontekstu je na neki način slobodno tržište i jačanje konkurencije u interesu svih. Treba se sukobiti sa onima koji će reći – evo mi koji smo do sada imali monopole mi smo u lošoj situaciji sada zbog toga da se otvara tržište Crne Gore Evropskoj uniji i zbog toga mi jačamo neke antievropske osećaje. Uvek je pitanje toga što mi zovemo u Evropskoj uniji neki antievropski osećaj, pitanje toga da na neki način ljudi osećaju da je Brisel suviše birokratska institucija. Međutim, govorim kao bivši ministar za evropska pitanja, govorim kao građanin Slovenije, problem se uvek rešava doma i uvek je na političkoj vlasti da pravilno odgovori na neki ekonomski problem. Najlakše je reći da je za to odgovoran Brisel. U suštini Evropske unije nije to da Brisel diktira sve. Samo jedan posto bruto društvenog proizvoda celokupne Evropske unije je budžet Evropske unije. Sve ostale odgovornosti i funkcije, odgovornost za uređenje gospodarstva, je uvek odgovornost pojedine zemlje. Brisel će upozoriti na problem, on vas neće ni terati dok niste član Evropske unije da taj problem rešite, jer kada ste član Evropske unije onda vas može komisija tužiti ispred Evropskog suda, kada to niste on će vas samo upozoravati i na svakoj aktualnoj vlasti je da rešava probleme za dobro državljana i u tom kontekstu je kratkoročno mišljenje da je stvaranje nekog antievropskog osećaja način rešavanja problema u zemlji. Problem će ostati, ali Evropa će vas jednostavno na neki način upozoriti, ali neće na tome ustrajati, jer ipak na kraju vi želite biti član Evropske unije, nije da vas neko vuče u Evropsku uniju.
