RSE: Iako se politika zvaničnog Beograda gotovo u potpunosti u posljednje vrijeme oslanja na Moskvu, ruski kapital nije zastupljen u Srbiji u mjeri u kojoj je u Crnoj Gori. Gospodine Prokopijeviću, kako komentarišete da je na putu i Srbije i Crne Gore ka Evropskoj uniji sve više ruskog kapitala, za koji se obično veže termin špekulativan?
PROKOPIJEVIĆ: To je više problem za Crnu Goru. Rusi nisu ni u deset najvećih investitora u Srbiji, tek treba da vidimo ko će da kupi neke firme. Za razliku od toga u Crnoj Gori je poprilično i koliko ja shvatam ne postoji zemlja u Evropi u kojoj ruski kapital proporcionalno više učestvuje u kupovinama i firmi i nekretnina nego što je to u Crnoj Gori.
RSE: A odnos ruski kapital i evropske integracije?
PROKOPIJEVIĆ: Ruski privatni kapital, naravno, dok vam nije u prvih dva, tri najveća investitora ili dok njegovo učešće ne pređe negdje 15-ak posto, je ikao i svaki drugi privatni kapital. Tu nikakvih problema nema. Problem je ako je njegovo učešće enormno veliko.
RSE: Kao što je slučaj u Crnoj Gori.
PROKOPIJEVIĆ: To je vrlo neobično, toliko učešće ruskog kapitala koje ne postoji ni u jednoj evropskoj, pa ni u vanevropskoj zemlji. Tek treba da vidimo šta će se desiti. Ja lično nisam srećan da učešće ruskog kapitala bude veliko u Srbiji, ali dok ono ne pređe 15-ak odsto, a do toga je još daleko, nema šta da brinemo, to je kapital kao i svaki drugi. Jedini problem koji tu može da se pojavi sa ruskim kapitalom kada on negde malo više dolazi je što je to obično praonica para. Tu se pare operu i onda se dalje investira tamo gde se dalje ide. To može da bude problem i moguće je da ga zato u Bugarskoj ili Rumuniji nema toliko, jer to su već zemlje Evropske unije.
RSE: Tim što i tu postoje različiti pristupi. Jedni smatraju da državu ne treba da interesuje porijeklo tog kapitala, dok drugi smatraju da bi trebalo itekako da je brine.
PROKOPIJEVIĆ: Tu je stvar vrlo jednostavna. Zemlje A klase mogu da traže uglavnom A kapital i one su vrlo restriktivne. U Americi je bilo puno slučajeva gde su ruske banke zatvarane ili da firmama koje su prale novac nije dopušteno da kupe nešto. U zemljama Š kategorije, vi ste srećni ako i jedan dolar dođe. Prema tome, zemlje Š kategorije i ove prema Š one nemaju mnogo da biraju. Naravno, mogu da budu presrećne ako dođe nešto od A, B ili C kapitala, ali u krajnjoj liniji ako toga nema dobar je i Š kapital.
RSE: S obzirom da se taj kapital ponaša po regulama zemlje u koju stigne, koliko naši balkanski sistemi koji su sada u posljednjim istraživanjima ocijenjeni kao visoko korumpirani privlače špekulativne kapitale?
PROKOPIJEVIĆ: Da sam ja ruski investitor koji pere pare ja bih gladao listu „Transparensi“-ja i birao evropske zemlje gde je stepen korupcije najveći jer je pretpostavka da u takvoj zemlji najjeftinije može da se opere novac. Prema tome, budući da zemlje, sa izuzetkom Slovenije koja je negde između dvedesetog i tridesetog mesta, jako visoko na lestvici, odnosno ima nizak nivo korupcije, sve ostale balkanske zemlje imaju je poprilično, te zemlje imaju najviši stepen korupcije što znači da su najpogodnije za ovakve operacije kao što je pranje novca.
RSE: Koliko su prisutni ekonomsko politički dilovi tipa „pustićemo vas na naše tržište, a vi nam malo držite stranu za Kosovo“ ili u slučaju Crne Gore „nemojte se protiviti našoj nezavisnosti“?
PROKOPIJEVIĆ: Ja sam užasno protiv toga. Tu bi Srbija napravila, ako bi to radila, dva loša posla. Prvi loš posao sa stanovišta Vlade odlazak Kosova, mada ja mislim da je odlazak Kosova odlična stvar za Srbiju, odlična vest za Srbiju, jer se rešava jednog velikog balasta, ali zvanična politika gleda na odlazak Kosova kao na minus. Da ne objašnjavam sad te razlike između zvanične i moje pozicije, a druga stvar bi bila da bi firme koje bi normalno mogle da se prodaju prodajete ispod cene, što je takođe šteta. Ja se nadam da do toga neće doći. Ustvari, interesi ruske diplomatije s jedne strane i interesi ruskog kapitala privatnog su poprilično različiti.
RSE: Puno se govori i o otvaranju berzi za međusobne transakcije u zemljama regiona. Koliko su berze po Vama mehanizmi koji preko kojih se opet mogu raditi nekakve nelegalne transakcije sa možda ne baš tako čistim novcem i slično?
PROKOPIJEVIĆ: To jeste jedna od mogućnosti, naravno, možda i bolja nego kupovina cele firme. Jer kada kupite celu firmu onda svi gledaju ko je kupio, odakle mu pare i tako dalje, a kada kupite 2% kapitala negde skoro niko ne gleda. Tu bih ponovio ono što sam ranije rekao. Zemlje koje su malo niže rangirane na lestvicama dobrih poslovnih okruženja ili listama gde su niže prema ekonomskim slobodama nemaju priliku da budu izbirljive kao što to može da bude jedna Norveška ili Britanija.
RSE: Koliko su uopšte razne agencije, uprave za spriječavanje pranja novca u stanju da drže stvari pod kontrolom?
PROKOPIJEVIĆ: Ako je gledati po srpskoj o kojoj ipak najviše znam njen učinak u proteklo vreme je zanemarljiv i nije ni čudo. Jer, kada vi imate privatnog vlasnika koji ima pare koje je stekao nelegalno i koji pere pare, njegov interes je da sačuve pare je mnogo veći od nekog birokrate tamo da ga liši tih para. Prema tome, ako je potrebno on ce da plati birokratu samo da okrene glavu na drugu stranu. To su neke stvari koje zahvaljujući tome što pravila igre ovde nisu dosledna na celoj jugoistočnoj Evropi ili na Balkanu i okolini, prosto to je prilika i to investitori koriste.
RSE: Da li evropske strukture pokazuju bilo kakvu zabrinutost zbog ovakih tredova na Balkanu?
PROKOPIJEVIĆ: Oni vrše stalni pritisak. Kao što smo videli oni su vršili veliki pritisak na Rumuniju da smanji nivo korupcije, vrše veliki pritisak na Hrvatsku da joj sudovi profunkcionišu, vrše naravno veliki pritisak i na Srbiju, mada ne mogu u ovoj fazi kao u fazi kandidature i kada postanete član. Oni imaju izvesnu moć i uticaj, ali ne treba to precenjivati. Interes privatnog investitora je mnogo snažniji od nekog birakrate koji sedi u Briselu i koji hoće samo da mu se neki veliki problemi ne pojavljuju u glavnim vestima.
