Prvi u lancu Agrokorovih supermarketa, koji u Srbiji nose naziv IDEA, otvoren je u novobeogradskom Bloku 64 pre godinu i po dana, a nešto kasnije u ovom delu srpske prestonice počeo je da radi i hipermarket kompanije Ivice Todorića, jedan od najvećih u Srbiji. Veliku navalu potrošača, privučenih pristojnim cenama i velikim asortimanom robe, nije uspeo da spreči ni novinski oglas u dnevniku “Glas javnosti” u kome su Beograđani pozvani da onemoguće otvaranje hrvatske prodavnice u Beogradu.
Kada je reč o proizvodnim delatnostima, kao najznačajniji kupac srpskih preduzeća javlja se “Nekse grupa” koja je na ovdašnje tržište stigla 2003. godine i koja je do sada uložila 52 miliona evra u tri proizvođača građevinskog materijala – u “Polet” iz Novog Bečeja, “Stražilovo” iz Sremskih Karlovaca i užički “Jelen Do”. Momčilo Radojčin, direktor Poleta i pomoćnik direktora za Diviziju za ciglu i crep Nekse grupe kaže da je dosadašnje iskustvo više nego zadovoljavajuće:
“Firma jeste zadovoljna, dobro posluje – rezultati su na kraju 2006. godine značajno bolji nego 2005. godine. Firma je zadovoljna i ide dalje. U Poletu i Novom Bečeju su, na primer, napravljene tri nove fabrike, uloženo je 30 miliona dolara - dve fabrike za priozvodnju crepa i specijalnog crepa, i treća fabrika za proizvodnju keramičkih pločica. Rezultati su značajno bolji. U 2006. godini je, na primer u odnosu na 2005. godinu, ukupan prihod rastao preko 60%, a u 2007. godini se očekuje rast u odnosu na 2006. još dodatnih 25%.“
RSE:Da li na srpskom tržištu postoje neke poteškoće za proizvode fabrika koje su sada u vlasništvu hrvatskih firmi?
„Ne, ne. Ipak naši klijenti, pre svega, gledaju kvalitet proizvoda – da budemo jasni, to je logično. Ljudi zidaju nove kuće, popravljaju stare i uzimaju ono za koliko imaju para i ono sa kakvim kvalitetom to žele da urade. Mi sada imamo proizvode koji su stvarno evropskog kvaliteta i značajno smo povećali plasman. Mogu da vam kažem da smo sa keramičkim pločicama ove godine imali preko 70% veću prodaju nego prošle godine na domaćem tržištu.“
RSE:Imate li neke institucionalne prepreke, s obzirom na hrvatsko vlasništvo?
„Nemamo. Jedno su napisi u novinama o ekonomskom patriotizmu, ali su činjenice u praksi. Pod kontrolom smo Agencije za privatizaciju - uredno izvršavamo sve obaveze, imamo redovne kontrole i tu nema nikakvih problema. Nemamo nekih prepreka koje ne bismo imali i u matičnoj zemlji, u smislu dozvola, papira i ostalog.“
Direktor beogradskog Centra za marketinška istraživanja ekonomskog magazina “Eumarket” Saša Đogović prenosi šta mu o svemu kažu hrvatski privrednici sa kojima je u kontaktu:
“Ne ukazuju na bilo kakve poteškoće u poslovanju. Imaju, znači, potpuno ravnopravno poslovanje kao i svi drugi strani i domaći učesnici na ovom tržištu. Kada je reč o bojkotu te robe – on zaista ne postoji. I ja sam kupac hrvatskih i slovenačkih proizvoda i, kao potrošač, pokušavam da se racionalno ponašam. U tom smislu ne trebalo da se mešaju neke emocije i bilo kakva politika jer to svakako ne donelo dobro niti jednoj niti drugoj strani.“
U Srbiji ne postoje nedoumice u pogledu toga da Hrvatska, kao i Slovenija ni izbliza nisu otvorene za ovdašnji narasli kapital, a kao više nego očigledan pokazatelj ističe se da je količina uloženog novca u hrvatsku i slovenačku privredu ravna nuli. Zato je potrebna i ozbiljnija intervencija države, kaže ekonomista Saša Đogović:
„Za sada je zaista jedna velika nesrazmera koja je u početku mogla da se opravda time što je srpska privreda bila gladna kapitala i nije bila sposobna da ide na neka druga tržišta. Ali, sada kada postoji taj kapital koji može da pređe nacionalne granice postoje određene, više, predrasude i iracionalni strahovi nego neka ekonomska logika koja bi trebala da pobedi. U tom svetlu jeste i ta izjava potencionalnog premijera buduće hrvatske vlade koja nije u duhu evropskog razmišljanja.“
Kada je reč o proizvodnim delatnostima, kao najznačajniji kupac srpskih preduzeća javlja se “Nekse grupa” koja je na ovdašnje tržište stigla 2003. godine i koja je do sada uložila 52 miliona evra u tri proizvođača građevinskog materijala – u “Polet” iz Novog Bečeja, “Stražilovo” iz Sremskih Karlovaca i užički “Jelen Do”. Momčilo Radojčin, direktor Poleta i pomoćnik direktora za Diviziju za ciglu i crep Nekse grupe kaže da je dosadašnje iskustvo više nego zadovoljavajuće:
“Firma jeste zadovoljna, dobro posluje – rezultati su na kraju 2006. godine značajno bolji nego 2005. godine. Firma je zadovoljna i ide dalje. U Poletu i Novom Bečeju su, na primer, napravljene tri nove fabrike, uloženo je 30 miliona dolara - dve fabrike za priozvodnju crepa i specijalnog crepa, i treća fabrika za proizvodnju keramičkih pločica. Rezultati su značajno bolji. U 2006. godini je, na primer u odnosu na 2005. godinu, ukupan prihod rastao preko 60%, a u 2007. godini se očekuje rast u odnosu na 2006. još dodatnih 25%.“
RSE:Da li na srpskom tržištu postoje neke poteškoće za proizvode fabrika koje su sada u vlasništvu hrvatskih firmi?
„Ne, ne. Ipak naši klijenti, pre svega, gledaju kvalitet proizvoda – da budemo jasni, to je logično. Ljudi zidaju nove kuće, popravljaju stare i uzimaju ono za koliko imaju para i ono sa kakvim kvalitetom to žele da urade. Mi sada imamo proizvode koji su stvarno evropskog kvaliteta i značajno smo povećali plasman. Mogu da vam kažem da smo sa keramičkim pločicama ove godine imali preko 70% veću prodaju nego prošle godine na domaćem tržištu.“
RSE:Imate li neke institucionalne prepreke, s obzirom na hrvatsko vlasništvo?
„Nemamo. Jedno su napisi u novinama o ekonomskom patriotizmu, ali su činjenice u praksi. Pod kontrolom smo Agencije za privatizaciju - uredno izvršavamo sve obaveze, imamo redovne kontrole i tu nema nikakvih problema. Nemamo nekih prepreka koje ne bismo imali i u matičnoj zemlji, u smislu dozvola, papira i ostalog.“
Direktor beogradskog Centra za marketinška istraživanja ekonomskog magazina “Eumarket” Saša Đogović prenosi šta mu o svemu kažu hrvatski privrednici sa kojima je u kontaktu:
“Ne ukazuju na bilo kakve poteškoće u poslovanju. Imaju, znači, potpuno ravnopravno poslovanje kao i svi drugi strani i domaći učesnici na ovom tržištu. Kada je reč o bojkotu te robe – on zaista ne postoji. I ja sam kupac hrvatskih i slovenačkih proizvoda i, kao potrošač, pokušavam da se racionalno ponašam. U tom smislu ne trebalo da se mešaju neke emocije i bilo kakva politika jer to svakako ne donelo dobro niti jednoj niti drugoj strani.“
U Srbiji ne postoje nedoumice u pogledu toga da Hrvatska, kao i Slovenija ni izbliza nisu otvorene za ovdašnji narasli kapital, a kao više nego očigledan pokazatelj ističe se da je količina uloženog novca u hrvatsku i slovenačku privredu ravna nuli. Zato je potrebna i ozbiljnija intervencija države, kaže ekonomista Saša Đogović:
„Za sada je zaista jedna velika nesrazmera koja je u početku mogla da se opravda time što je srpska privreda bila gladna kapitala i nije bila sposobna da ide na neka druga tržišta. Ali, sada kada postoji taj kapital koji može da pređe nacionalne granice postoje određene, više, predrasude i iracionalni strahovi nego neka ekonomska logika koja bi trebala da pobedi. U tom svetlu jeste i ta izjava potencionalnog premijera buduće hrvatske vlade koja nije u duhu evropskog razmišljanja.“
