RSE: Gospodine Bećaj, ovih dana se pominje izmještanje razgovora o statusu Kosova u Kontakt grupu. Šta mislite o tom rješenju, da li bi to bilo bolje ili vam je bliža ideja o nastavku pregovora u okviru UN-a?
BEĆAJ: Ako nemamo to što treba i to što je ispravno onda treba da budemo na neki način zadovoljni s onim što se može uraditi. Ovo nije pravno iščekivano rešenje, ali je verovatno i praktično rešenje koje više poprima političke dimenzije, nego što poprima međunarodno pravne dimenzije. Da li će to biti Kontakt grupa ili neko drugo rešenje koje je mimo Saveta bezbednosti, misim da je to manje značajno. Bitno je to da se proces ne završava tamo gde ima svoje pravo mesto, svoju adresu, a to je Savet bezbednosti.
RSE: Da li uopšte postoji rješenje? Da li postoji ideja o rješenju u međunarodnoj zajednici kojim bi bile relativno zadovoljne obje strane?
BEĆAJ: Realno, imajući u vidu da znamo šta se dogodilo i previše je krvi između dveju strana proliveno i umesto da profunkcioniše pravna država i kod nas na Kosovu i u Srbiji, više ili manje se bavimo teorijom krvi i tla, budući da je to dominacija u svesti i podsvesti sviju nas. Mislim da je nerealno očekivati da dođemo do nekog racionalnog, kompromisnog rešenja. Naravno, to nije dobro, ali u svakom slučaju mi moramo da se suočimo sa tom realnošću. Moramo tragati za rešenjem koje je malo bezbolnije u odnosu na svako drugo rešenje koje nalikuje ili vuče na teoriju krvi i tla, a to je ipak neko političko rešenje koje neće zadovoljiti strane Kosovara i Srbije, ali u svakom slučaju će biti podnošljivo u smislu traganja za racionalnim i pravnim rešenjima u budućnosti.
RSE: Koliko je realan scenario da će Kosovo, u slučaju da se u Ujedinjenim nacijama ne postigne dogovor, jednostrano proglasiti nezavisnost? O tome su ovih dana brojni politički funkcioneri Kosova govorili.
BEĆAJ: Realno gledano, mislim da je nezavisnost Kosova stvar koja bi doprinela stabilizaciji regiona i što je najbitnije, a što se u ovoj situaciji zaboravlja, demokratizaciji na Kosovu i u Srbiji, dok će eventualna podela stvoriti ogromne dugoročne probleme bezbedonosnih postavki, ekonomski, socijalno i tako dalje. Ali, recimo da naša pregovaračka ekipa nema izlaza, da je došla u tu situaciju, jer je dala obećanje koje nije mogla da pokriva valjanim faktičkim, praktičnim argumentima i ona je jednostavno sada u situaciji da se upušta u avanturu, gde eventualno može naći izlaz da proglase kosovsku nezavisnost, uz pretpostavku da će naići na podršku onih država koje su taj plan prvobitno podržale, prvenstveno Sjedinjene Američke Države, pa i neke druge zapadne države. Međutim, u zadnje vreme u okviru upravo ovih unilateralnih poteza vidi se izvesno odstupanje od tog stava, prvenstveno Francuske, pa i Nemačke, tako da je i sama pregovaračka ekipa dovedena u situaciju da ne zna šta da uradi u smislu da li da proglasi kosovsku nezavisnost kako bi se izvukla iz ovog grotla, gde je najviše sama kumovala toj situaciji ili da čeka jedan valjani, značajan mig posle susreta sa Kondolizom Rajs. Mislim da je to 23. ili 24. ovog meseca, gde će verovatno dobiti kakvo takvo svetlo u smislu jednostranog proglašenja kosovske nezavisnosti ili eventualno čekanje do kraja godine kada su i Sjedinjene Američke Države faktički rekle da će se definitivno odrediti prema statusu Kosova.
RSE: Koliko ovaj scenario po Vama ima opasnosti po bezbjednost, ne samo na Kosovu nego i u regionu?
BEĆAJ: Sve što je u okviru Ahtisarijevog plana mislim da je uz manje posledica u odnosu na alternativu tog plana, odnosno scenarija, a to je podela Kosova.
RSE: Kako ocjenjujete ponašanje zemalja regiona u odnosu na rješavanje kosovskog problema i kakva su Vaša očekivanje od najbližih susjeda?
BEĆAJ: Mislim da je u dosadašnjem procesu bilo korisno što su u pregovorima susedi bili više ili manje u funkciji potpomaganja racionalnog političkog rešenja statusa Kosova. Mislim da je u okviru tog Ahtisarijevog plana situacija bila komponovana u skladu sa očekivanjima suseda. Makedonija je videla svoj interes u nezavisnosti Kosova jer, ukoliko dođe do tog alternativnog scenarija, onda je videla rizik da će se stabilnost Makedonije ugroziti najviše ukoliko dođe do pomeranja granice, dok je Albanija bila odmerena, nije se upuštala u neke nepotrebne avanture, ali je podržala je koncepciju Ahtisarijevog plana i u tom kontekstu mislim da je bila kooperativna, a Crna Gora je, imajući u vidu i obavezu prema Srbiji i prema prošlosti i prema budućnosti, bila uzdržana u onoj meri da nije eksponirala sebe kao faktor nestabilnosti i mislim da je i Crna Gora pokazala jednu odmerenu politiku. Ali, ukoliko dođe do pomeranja granica, mislim da će taj scenarijo biti poguban za sve nas, jer to podrazumeva dugoročne posledice koje se ne mogu izlečiti možda i decenijama. Mislim da će u toj situaciji najgore proći svi koji će kumovati i podržati koncepciju nove podele, teritorijalne podele u regionu, a i taj scenario se sve više i više pojavljuje kao alternativa u nemogućnosti da se prihvati Ahtisarijev plan.
