„Kositi livade je sigurno fizički najteži seljački posao, ali bez vještine snaga je bezvrijedna,“ kaže kosbaša Momo Tuhović, dok demonstrira najvažniju stvar – kako oklepati kosu. „Evo, što je više udaraš na sitno oklepaš. Ima da brije.“ Iskusno demonstirajući svoju veštinu komentariše:
„Omladina plaća starim ljudima po pivu da im je oklepaju. Ne fala ga kosi ni alatu, no ga fala mome vratu“.
Orgah Hodžić, od djetinjstva kosač, smatra da je za svojevrsno viteštvo u kosidbi neophodna savršena kosačka tehnika: „Poslije oklepanja dobro se naoštri brusem i tu velika snaga u kosidbi ne treba, jedino tehnika i dobar alat za kosu.“Takođe napominje da za košenje nije potrebno puno snage, ukoliko je kosa dobro naoštrena.
Upitali smo i koliko je bitan kosbaša za košenje i od Hodžića saznali da se može puno pokositi, ako je kosobaša dobar: “Ako je dobar kosbaša on ide naprijed, ne okrećući se za ostalim kosačima, jer on ide samo naprijed i isto za njim kose kao i on, samo što je on hitriji i tako se bira. Da zna da naredi kosu i naoštri i da odmiče najbolji kosač od kosača.“ Na pitanje da li ima borbe i nadmetanja ko će pobediti Momo Tuhović odgovara da ima, ponekad u tolikoj meri da kosači spavaju po livadi i ne mogu da odu kući od umora, jer je to fizički rad koji mnogo iscrpljuje.
Kosbaša Tuhović nam objašnjava da radni dan na kosidbi traje od svitanja, pa do mraka: „Do pola osam je kosidba. Od jedan do dva tu je ručak. Ručak se iznosi na livadu.“, a o čuvenim kosačkim ručkovima Hodžić šaljivo priča: „Pojeli k’o kosci i kosbaša, ako se zakolje jagnje na mobi, a pred kosbašu je glava jagnjeta.“
Paralela između društvenog poretka i kosidbe je očigledna, što potvrđuje i sam Hodžić uz želju da i država Crna Gora primeni sistem kosidbe sa najboljim kosačima na čelu i nađe se u EU.
„Omladina plaća starim ljudima po pivu da im je oklepaju. Ne fala ga kosi ni alatu, no ga fala mome vratu“.
Orgah Hodžić, od djetinjstva kosač, smatra da je za svojevrsno viteštvo u kosidbi neophodna savršena kosačka tehnika: „Poslije oklepanja dobro se naoštri brusem i tu velika snaga u kosidbi ne treba, jedino tehnika i dobar alat za kosu.“Takođe napominje da za košenje nije potrebno puno snage, ukoliko je kosa dobro naoštrena.
Upitali smo i koliko je bitan kosbaša za košenje i od Hodžića saznali da se može puno pokositi, ako je kosobaša dobar: “Ako je dobar kosbaša on ide naprijed, ne okrećući se za ostalim kosačima, jer on ide samo naprijed i isto za njim kose kao i on, samo što je on hitriji i tako se bira. Da zna da naredi kosu i naoštri i da odmiče najbolji kosač od kosača.“ Na pitanje da li ima borbe i nadmetanja ko će pobediti Momo Tuhović odgovara da ima, ponekad u tolikoj meri da kosači spavaju po livadi i ne mogu da odu kući od umora, jer je to fizički rad koji mnogo iscrpljuje.
Kosbaša Tuhović nam objašnjava da radni dan na kosidbi traje od svitanja, pa do mraka: „Do pola osam je kosidba. Od jedan do dva tu je ručak. Ručak se iznosi na livadu.“, a o čuvenim kosačkim ručkovima Hodžić šaljivo priča: „Pojeli k’o kosci i kosbaša, ako se zakolje jagnje na mobi, a pred kosbašu je glava jagnjeta.“
Paralela između društvenog poretka i kosidbe je očigledna, što potvrđuje i sam Hodžić uz želju da i država Crna Gora primeni sistem kosidbe sa najboljim kosačima na čelu i nađe se u EU.
