RSE: Gospodine Dimitrijeviću, na nacrt crnogorskog Ustava iz Venecijanske komisije stigao je veliki broj primjedbi od kojih se većina odnosi na oblast zaštite ljudskih prava. Koliko su ove primjedbe obavezujuće za zemlju na koju se odnose?
DIMITRIJEVIĆ: Nijedna primedba nije obavezujuća jer je Venacijanska komisija savetodavno telo. Preme tome, niko ne mora da traži mišljenje te komisije jer ako se jednom zatraži onda je Venecijanska komisija dužna da ga da ponajbolje u svom znanju i umenju i onda će oni koji su ga zatražili i koji su ga dobili prihvatiti te savete ili neće. Iza Venecijanske komisije se krije ono što se zove autoritet, a ne vlast. Recimo, ovih dana kruži internetom mišljenje jednog ustavnog naučnika iz Srbije koji smatra da je mišljenje Venecijanske komisije o Ustavu Srbije skandalozno loše i misli da je Venecijanska komisija sastavljena od ljudi nedovoljnog značaja i tako dalje. Prema tome, o njoj se može misliti svašta, međutim, uglavnom se njena mišljenja uvažavaju, ne moraju se prihvatiti u potpunosti, a moraju se ozbiljno uzeti u obzir. Ja bih savetovao svakome ko dobije mišljenje Venecijanske komisije da ga razmotri kao jedno dobronamerno mišljenje od strane ljudi koji imaju autoriteta i iskustva, ali niko ne mora da ga usvoji. Kada je donesen najnoviji Ustav Srbije niko nije usvojio nikakva prethodna mišljenja Komisije i bojim se da sada kada su stigla mišljenja o postojećem Ustavu da niti je izvodljivo niti neko hoće da menja Ustav zbog toga.
RSE: Utisak je da se Venecijanska komisija mnogo manje bavila ustavima zemalja regiona, pa i Ustavom Srbije koji je isto nedavno usvojen, a sa druge strane nekako je Crna Gora pod lupom već dosta dugo oko tog Ustava.
DIMITRIJEVIĆ: To je uobraženje svake male države. Sve mi male države mislimo da smo mučenici, da smo izdvojeni za posebno posmatranje. A stvar je počela s tim što je traženo mišljenje o referednumu, pa je onda mišljenje Komisije o uslovima za referendum uvažavano i autoritet referenduma i procenat koji je Komisija preporučila bio je usvojen i to je bio vrlo veliki argument za legalitet referednuma. Ja sad ne bih pričao da nas čas gnjave, čas ne gnjave, ali mogu da kažem jednu stvar koja važi i za Crnu Goru i za Srbiju. I Crna Gora i Srbija, dok su bile u zajednici, imale su jedan sjajan dokument o ljudskim pravima. Iz nekog razloga, da ništa ne bi bilo isto kao što je bilo u državnoj zajednici, i Srbija je to pokvarila. Ima mnogo gori dokument. I Crna Gora je to pokvarila i ima mnogo gori dokument.
RSE: Govorite o takozvanoj Maloj povelji?
DIMITRIJEVIĆ: O Maloj povelji koja je bila jedan sjajan opšte hvaljen dokument o ljudskim pravima. Ne znam zašto ona nije mogla da bude prenešena u nove države, u nove dokumente nego je moralo da se pravi nešto novo, i to novo je naravno kuso i naišlo je na kritiku.
RSE: I to, naravno, ovo je puno gore s aspekta.
DIMITRIJEVIĆ: Naravno, gore je i u Srbiji, gore je i u Crnoj Gori. Ja takvo ponašanje ne mogu da objasnim nego sem neke želje da se prosto svaka veza sa nekim ranijim boljim rešenjima obriše.
RSE: Pa, čak i kada je bolje. U kolikoj mjeri Ustav mora biti rezultat ekspertskih sugestija, a u kolikoj političkih kompromisa? U Crnoj Gori imamo sa tim dosta problema.
DIMITRIJEVIĆ: Da bi se pokazalo da se ne radi samo o ustavima novih zemalja, tranzicionih, Venecijanska komisija je pozvana da da mišljenje o potrebi revidiranja finskog Ustava. I ja sam u toj grupi koja to treba da pogleda. Finska, kao stabilna država koja ima Ustav iz 2000. godine, smatra da treba da pribavi mišljenje Komisije da evenutalno nešto tu promeni. I kada gledate taj Ustav, ne Ustav svoje zemlje, onda vidite da je svaki Ustav proizvod okolnosti, tradicije, odnosa političkih snaga, a stručnjaci su tu smo da ukažu na rešenja koja su se u istoriji pokazala ovakva ili onakva. Vi ne možete u Ustav da stavite nešto što društvo neće, ali ako vi stavljate nešto što je društveno poželjno onda treba od stručnjaka da naučite kako se to najbolje garantuje i rešava. Prema tome, nikada stručnjaci ne pišu ustave, ali pomažu političkarima da nađu rešenje.
RSE: Pitam Vas kao nekog ko se decenijama bavi ljudskim pravima kakva je situacija u regionu, koliko se ona poštuju u praksi, a koliko su nam zakoni nesavršeni?
DIMITRIJEVIĆ: Nije isto. Neki su više napredovali, neki su manje napredovali, ali ima jedan problem da i kada valjaju zakoni još imate jake društvene snage koje nisu ni pod čijom kontrolom. Nekada su to bile uglavnom partijske oligarhije, a danas se tu meša veliki biznis, veliki ekonomski interesi, tako da najgore je što je kultura ljudskih prava niska tako da ni sami građani ne veruju da mogu da ostvare svoja prava i na neki način surezignirani , jer ne mogu nevladine organizacije da se postave umesto država.
