Pitanja koja je, povodom prodaje firme “Seme”, ali i Veterinarskog zavoda Zemun, u vreme njihove privatizacije Savet za borbu protiv korupcije početkom 2000-ih postavljao vladi, ostala su bez odgovora. Predsednica Saveta Verica Barać tvrdila je da “ista grupa ljudi iz režima Slobodana Miloševića već 15 godina, u ime države a za svoj račun, osmišljava model privatizacije i da su ti ljudi postali oslonac i nove vlasti. Danas Verica Barać ne želi da komentariše postavljanje Mirka Cvetkovića, ali njen kolega iz prve postavke antikorupcijske komisije, urednik u listu “Ekonomist” Miša Brkić, kaže da je vrlo indikativno da su kritike odaslane već prvog radnog dana stupanja na dužnost novog ministra finansija:
"Hoću da kažem da se u javnosti u startu stvara atmosfera da je to loš ministar i da ima loš background. To mene podseća na hajke koje su vođene na ministre i vladu Zorana Đinđića. U ova 2 dana isplivavaju sitne, razne afere na tu temu. Najveća zamerka koja je mogla biti upućena Cvetkoviću je bila ta što je bio direktor Agencije za privatizaciju i čovek iz jedne konsultantske kuće "Ces Mekon", ali gro privatizacija koje su urađene u to vreme, mislim da ni dan danas nije bilo suštinskih primedbi. Da jeste, mislim da bi prvo Koštuničina vlada tu iskopala sijaset bezobraznih podataka kojima bi mogla da relevantno dokaže kakav se kriminal odigravao da ga je bilo. I za razliku od mnogih privatizacija koje su se odigrale u poslednje vreme, privatizacija RTB Bor na primer, privatizacija Putnika. Privatizacije koje su rađene, u vreme dok je Cvetković bio direktor, su bile mnogo transparentnije nego ove danas."
Da, ipak, treba računati na dalji uticaj krupnog privatnog kapitala, po pravilu stečenog u mutnim devedesetim godinama, na vladu, ubeđen je Saša Đogović, saradnik Instituta za tržišna istraživanja. Dokaz za svoju tvrdnju on pronalazi u nekim kadrovskim rešenjima, među kojima je upravo i izbor Mirka Cvetkovića za ministra finansija:
"Verujem da je sama stranka znala biografiju dotičnog ministra i da je znala neki njegov background, poslovno iskustvo tako da ja tu ne bih govorio o nikakvoj neopreznosti. Naprotiv, verovatno je to doneto sa nekom određenom namerom, a kojom - pokazaće vreme."
Ekonomski eksperti tvrde da je uticaj tajkuna na politiku u Srbiji evidentan, već i zbog same činjenice da se radi o glavnim finansijerima ovdašnjih stranaka. Kada sklapaju aranžmane, oni se ne koncentrišu na drugi ešalon, raspoređen po raznim ustanovama i službama, već se obraćaju direktno najuticajnijim ljudima u tim strankama, kaže predsednik Centra za slobodno tržište Miroslav Prokopijević:
"To je pravac uticaja. Njih ne zanimaju trećerazredni ljudi u strankama, to oni ostavljaju samoj stranci. Vi tražite određenu uslugu, recimo, vi date pare i onda tražite da vam se skine akciza na određenu robu i da dobijete pravo monopola na 2 godine. Ili date pare pa onda tražite da u antimonopolskom zakonu, u odredbi zakona bude izuzeta svaka firma koja je navodno od posebnog društvenog značaja. Tako da svaka firma tu može da se provuče, i trgovinska, jer mi sve živo proglašavamo strateškim granama. Dakle, vrlo jednostavno to funkcioniše."
RSE: Imate li utisak da će nova vlada biti otpornija na takve pritiske ili ne?
"Ne verujem. Od 2000. na ovamo stepen korupcije se povećava a ne smanjuje. Tako da, pošto je već prethodna a i ona pre nje bila ogrezla u korupciji, pretpostavljam da će vrlo slično biti i sa ovom vladom."
Dosadašnji vršilac dužnosti ministra finansija Milan Parivodić rekao je prilikom primopredaje dužnosti da je novoj vladi ostavio prepunu kasu, a tu su i sredstava Nacionalnog investicionog plana, obezbeđena odličnom prodajom Mobtela norveškom Telenoru. Saša Đogović smatra da to može biti suviše veliko iskušenje za srpske političare:
"Nacionalni investicioni plan jeste sam po sebi element oko koga se mogu stvarati određene afere i dalje širiti korupcija kao rak rana u našem društvu. Da li će do toga doći, zaista ne znam, ali svakako postoje mogućnosti da se to koristi i u neke političke, promotivne i u druge svrhe. Toga smo bili svedoci tokom predizborne kampanje kada se jednim delom upravo taj nacionalni plan i koristio u promotivne svrhe."
I na kraju – kako se izboriti sa neutaživim apetitom tajkuna i nedovoljnom snagom političara da se otmu njihovom zagrljaju? Saša Đogović:
"Pa vrlo teško. Neophodna je i medijska kampanja, neophodna je šira javnost koja bi uticala i kontrolisala rad državnih organa. Računati samo na svest ljudi - to je jednostavno nemoguće. Ne postoji neki optimizam u tom pogledu, da će doći do smanjivanja i iskorenjivanja korupcije."
"Hoću da kažem da se u javnosti u startu stvara atmosfera da je to loš ministar i da ima loš background. To mene podseća na hajke koje su vođene na ministre i vladu Zorana Đinđića. U ova 2 dana isplivavaju sitne, razne afere na tu temu. Najveća zamerka koja je mogla biti upućena Cvetkoviću je bila ta što je bio direktor Agencije za privatizaciju i čovek iz jedne konsultantske kuće "Ces Mekon", ali gro privatizacija koje su urađene u to vreme, mislim da ni dan danas nije bilo suštinskih primedbi. Da jeste, mislim da bi prvo Koštuničina vlada tu iskopala sijaset bezobraznih podataka kojima bi mogla da relevantno dokaže kakav se kriminal odigravao da ga je bilo. I za razliku od mnogih privatizacija koje su se odigrale u poslednje vreme, privatizacija RTB Bor na primer, privatizacija Putnika. Privatizacije koje su rađene, u vreme dok je Cvetković bio direktor, su bile mnogo transparentnije nego ove danas."
Da, ipak, treba računati na dalji uticaj krupnog privatnog kapitala, po pravilu stečenog u mutnim devedesetim godinama, na vladu, ubeđen je Saša Đogović, saradnik Instituta za tržišna istraživanja. Dokaz za svoju tvrdnju on pronalazi u nekim kadrovskim rešenjima, među kojima je upravo i izbor Mirka Cvetkovića za ministra finansija:
"Verujem da je sama stranka znala biografiju dotičnog ministra i da je znala neki njegov background, poslovno iskustvo tako da ja tu ne bih govorio o nikakvoj neopreznosti. Naprotiv, verovatno je to doneto sa nekom određenom namerom, a kojom - pokazaće vreme."
Ekonomski eksperti tvrde da je uticaj tajkuna na politiku u Srbiji evidentan, već i zbog same činjenice da se radi o glavnim finansijerima ovdašnjih stranaka. Kada sklapaju aranžmane, oni se ne koncentrišu na drugi ešalon, raspoređen po raznim ustanovama i službama, već se obraćaju direktno najuticajnijim ljudima u tim strankama, kaže predsednik Centra za slobodno tržište Miroslav Prokopijević:
"To je pravac uticaja. Njih ne zanimaju trećerazredni ljudi u strankama, to oni ostavljaju samoj stranci. Vi tražite određenu uslugu, recimo, vi date pare i onda tražite da vam se skine akciza na određenu robu i da dobijete pravo monopola na 2 godine. Ili date pare pa onda tražite da u antimonopolskom zakonu, u odredbi zakona bude izuzeta svaka firma koja je navodno od posebnog društvenog značaja. Tako da svaka firma tu može da se provuče, i trgovinska, jer mi sve živo proglašavamo strateškim granama. Dakle, vrlo jednostavno to funkcioniše."
RSE: Imate li utisak da će nova vlada biti otpornija na takve pritiske ili ne?
"Ne verujem. Od 2000. na ovamo stepen korupcije se povećava a ne smanjuje. Tako da, pošto je već prethodna a i ona pre nje bila ogrezla u korupciji, pretpostavljam da će vrlo slično biti i sa ovom vladom."
Dosadašnji vršilac dužnosti ministra finansija Milan Parivodić rekao je prilikom primopredaje dužnosti da je novoj vladi ostavio prepunu kasu, a tu su i sredstava Nacionalnog investicionog plana, obezbeđena odličnom prodajom Mobtela norveškom Telenoru. Saša Đogović smatra da to može biti suviše veliko iskušenje za srpske političare:
"Nacionalni investicioni plan jeste sam po sebi element oko koga se mogu stvarati određene afere i dalje širiti korupcija kao rak rana u našem društvu. Da li će do toga doći, zaista ne znam, ali svakako postoje mogućnosti da se to koristi i u neke političke, promotivne i u druge svrhe. Toga smo bili svedoci tokom predizborne kampanje kada se jednim delom upravo taj nacionalni plan i koristio u promotivne svrhe."
I na kraju – kako se izboriti sa neutaživim apetitom tajkuna i nedovoljnom snagom političara da se otmu njihovom zagrljaju? Saša Đogović:
"Pa vrlo teško. Neophodna je i medijska kampanja, neophodna je šira javnost koja bi uticala i kontrolisala rad državnih organa. Računati samo na svest ljudi - to je jednostavno nemoguće. Ne postoji neki optimizam u tom pogledu, da će doći do smanjivanja i iskorenjivanja korupcije."
