Mirnes je konobar osiguran tek dvije godine, iako taj posao radi već više od deset godina. To je samo jedan problem u mnoštvu ugrožavanja prava radnika u društvu koje, izdvajajući izuzetke, on naziva robovlasničkim:
„Ovo je više neizdrživo, jer masu je nas koji kukamo, a najgore je što niko ne želi i neće, a ne želi prije svega da progovori o toj temi. Od ’96. godine radim ovaj posao. Nikad nije došla inspekcija da pita – Momče, da li vi imate slobodan dan, da li vi imate obrok , da li vi radite do koliko vam piše? - Nikad, nikad ništa. Na primjer, mog druga kome je gazda zvao ga poslije prve smjene i rekao mu – Imam neka drva da mi se iscijepaju i neka livada da se očisti ili ti poplasti – i dečko mi je rekao – Ja ne mogu da ga odbijem -, što bi se reklo ugnjetavanje neke klase koja je, da tako kažem, niža, da radi neki posao, ali... Pa, neće da pričaju zbog toga što se plaše.“
Uspaničena reakcija onih koji rade prekovremeno i bez zakonski propisanih uslova lako je vidjeti, a veoma teško i čuti za medije. Mirnes zna i zašto:
„Ono što bi rekli stari 'Bolje išta, nego ništa'. A sad šta je ovo - ovo je opet ništa“.
Mirnesov prijatelj je poslodavac, istina ne i njegov „i to je dobro da bi prijateljstvo ostalo očuvano“, u šali kaže Mirnes, dok njegov prijatelj u zbilji priznaje djelimično kršenje prava radnika sasvim malo u poređenju s onim šta se dešava u Crnoj Gori:
„Nešto nagradimo, ali nije dovoljno. Ipak, kažem da nije dovoljno nagrađeno.“
RSE: Da li bi dao otkaz radniku koji bi kao Mirnes pričao ovu priču?
POSLODAVAC: Ne bih, ne bih mu dao, jer ima dosta ovih stvari u našoj državi. To treba oni sami da se potrude. Dosta ovoga ima što Mirnes kaže.
Sekretar Vijeća Samostalnih Sindikata Crne Gore Mićo Radović kaže da je njegova organizacija otvorila šest kancelarija u Crnoj Gori kojima je osnovni zadatak da riješe slične probleme koji su očigledni i posebno izraženi u novoformiranim privatnim firmama:
„U suštini može se reći da je mehanizam zaštite nedovoljan, tako da kod pojedinih poslodavaca radnik ima određenu bojazan, trpi, izdržava i takve uslove da bi obezbijedio svoju egzistenciju, a i pored toga što su mu prava ugrožena on nema dovoljno smjelosti da se požali ni inspekciji rada koja bi u tom slučaju u saradnjji sa Sindikatom trebala sa poslodavcem da usaglasi određena prava u smislu poštovanja zakona.“
Republička inspekcija rada je u mogućnosti da pruži pravnu zaštitu zaposlenim koji se nalaze u legalnom radnom odnosu, kaže glavni inspektor rada gospođa Anka Stojković:
„Zaposleni mogu da se obrate Republičkoj inspekciji rada čije se područne jedinice nalaze u svim opštinama Crne Gore radi zaštite prava, a zbog činjenice da su podnijeli zahtjev za ostvarivanje ovih prava radno pravni status im neće biti ugrožen, jer inspekcija rada ima mogućnost da im pruži pravnu zaštitu.“
RSE: A kada nemaju smjelosti da podnesu taj zahtjev o ugroženosti?
STOJKOVIĆ: Ako zaposleni nemaju smjelosti da se obrate inspekciji rada, inspekcija rada im ne može pomoći.
Konobar Mirnes:
„Mi nemamo pravo da budemo bolesni, da nas grip uhvati ili, ne daj Bože, neka veća bolest iz prostog razloga što možeš tri sada da boluješ i da dođeš na posao. Ako ne dođeš dan na posao ima ko može da dođe.“
RSE: Crna Gora ide evropskim integracijama, evroatlantskim...
MIRNES: Ja slušam milion puta da idemo nekim evropskim integracijama i da idemo ka Evropi, ali mislim da nije u radu šta se ovdje radi. Mi se lažemo... Možda po nekim pitanjima idemo ka Evropi, ali po nekim pitanjima koja bole mojih stotine kolega, stvarno je katastrofa.
„Ovo je više neizdrživo, jer masu je nas koji kukamo, a najgore je što niko ne želi i neće, a ne želi prije svega da progovori o toj temi. Od ’96. godine radim ovaj posao. Nikad nije došla inspekcija da pita – Momče, da li vi imate slobodan dan, da li vi imate obrok , da li vi radite do koliko vam piše? - Nikad, nikad ništa. Na primjer, mog druga kome je gazda zvao ga poslije prve smjene i rekao mu – Imam neka drva da mi se iscijepaju i neka livada da se očisti ili ti poplasti – i dečko mi je rekao – Ja ne mogu da ga odbijem -, što bi se reklo ugnjetavanje neke klase koja je, da tako kažem, niža, da radi neki posao, ali... Pa, neće da pričaju zbog toga što se plaše.“
Uspaničena reakcija onih koji rade prekovremeno i bez zakonski propisanih uslova lako je vidjeti, a veoma teško i čuti za medije. Mirnes zna i zašto:
„Ono što bi rekli stari 'Bolje išta, nego ništa'. A sad šta je ovo - ovo je opet ništa“.
Mirnesov prijatelj je poslodavac, istina ne i njegov „i to je dobro da bi prijateljstvo ostalo očuvano“, u šali kaže Mirnes, dok njegov prijatelj u zbilji priznaje djelimično kršenje prava radnika sasvim malo u poređenju s onim šta se dešava u Crnoj Gori:
„Nešto nagradimo, ali nije dovoljno. Ipak, kažem da nije dovoljno nagrađeno.“
RSE: Da li bi dao otkaz radniku koji bi kao Mirnes pričao ovu priču?
POSLODAVAC: Ne bih, ne bih mu dao, jer ima dosta ovih stvari u našoj državi. To treba oni sami da se potrude. Dosta ovoga ima što Mirnes kaže.
Sekretar Vijeća Samostalnih Sindikata Crne Gore Mićo Radović kaže da je njegova organizacija otvorila šest kancelarija u Crnoj Gori kojima je osnovni zadatak da riješe slične probleme koji su očigledni i posebno izraženi u novoformiranim privatnim firmama:
„U suštini može se reći da je mehanizam zaštite nedovoljan, tako da kod pojedinih poslodavaca radnik ima određenu bojazan, trpi, izdržava i takve uslove da bi obezbijedio svoju egzistenciju, a i pored toga što su mu prava ugrožena on nema dovoljno smjelosti da se požali ni inspekciji rada koja bi u tom slučaju u saradnjji sa Sindikatom trebala sa poslodavcem da usaglasi određena prava u smislu poštovanja zakona.“
Republička inspekcija rada je u mogućnosti da pruži pravnu zaštitu zaposlenim koji se nalaze u legalnom radnom odnosu, kaže glavni inspektor rada gospođa Anka Stojković:
„Zaposleni mogu da se obrate Republičkoj inspekciji rada čije se područne jedinice nalaze u svim opštinama Crne Gore radi zaštite prava, a zbog činjenice da su podnijeli zahtjev za ostvarivanje ovih prava radno pravni status im neće biti ugrožen, jer inspekcija rada ima mogućnost da im pruži pravnu zaštitu.“
RSE: A kada nemaju smjelosti da podnesu taj zahtjev o ugroženosti?
STOJKOVIĆ: Ako zaposleni nemaju smjelosti da se obrate inspekciji rada, inspekcija rada im ne može pomoći.
Konobar Mirnes:
„Mi nemamo pravo da budemo bolesni, da nas grip uhvati ili, ne daj Bože, neka veća bolest iz prostog razloga što možeš tri sada da boluješ i da dođeš na posao. Ako ne dođeš dan na posao ima ko može da dođe.“
RSE: Crna Gora ide evropskim integracijama, evroatlantskim...
MIRNES: Ja slušam milion puta da idemo nekim evropskim integracijama i da idemo ka Evropi, ali mislim da nije u radu šta se ovdje radi. Mi se lažemo... Možda po nekim pitanjima idemo ka Evropi, ali po nekim pitanjima koja bole mojih stotine kolega, stvarno je katastrofa.
