"Kada su ratovi završeni moja zemlja bila je jedina od nekadašnjih jugoslovenskih republika kojoj međunarodna zajednica nije dopustila da ide svojim putem kao nezavisna država. Sada je izbor: evropska integracija Crne Gore kao nezavisne, moderne države ili integracija kao manjeg partnera neuravnotežene, nefunkcionalne unije sa većim bratom – Srbijom", piše crnogorski premijer u "Fajnenšel tajmsu" i nastavlja:
"Krvavi raspad Jugoslavije je posramio Evropu. Ali oni od nas koji živimo na Balkanu znamo jako dobro da je demontaža veštačke države uključivala seriju krvavih nacionalnih i verskih ratova, da je koštala najmanje 100.000 života dok su stotine hiljada izbegle iz svojih domova. ... Tako užasne i rasprostranjene zločine i etnička čišćenja Evropa nije videla od poraza nacizma", počinje predsednik Vlade Crne Gore Milo Đukanović autorski članak u Fajnenšel tajmsu (Financial Times) i nastavlja: "Postoji, međutim, jedna pozitivna priča iz tih jezivih ratova. Ona uključuje moju malu, ali žestoko ponosnu višenacionalnu državu, Crnu Goru".
"Mi smo jedina od šest republika nekadašnje Jugoslavije u kojoj nije bilo ratova u vreme raspada Jugoslavije. Jedini smo porazili zlo koje se devedesetih raširilo bivšom Jugoslavijom i ustali smo za one vrednosti koje su najveće u evropskoj kulturi. Naše mešovito stanovništvo – Crnogorci, Srbi, Bošnjaci, Muslimani, Albanci i Hrvati prošli su zajedno kroz užase. Odbili smo da se priključimo ludilu da koljemo jedan drugoga. Primali smo talas za talasom izbeglica sa ratišta izvan naših granica ne vodeći računa o njihovoj naciji ili veri."
"Možda ste pomislili da je Evropska unija isticala Crnu Goru kao primer regionu. Naprotiv, nekada se čini da je Crna Gora zbog svoje velikodušnosti i uzdržavanja kažnjena od strane ostatka Evrope. Kada su ratovi završeni moja zemlja bila je jedina od nekadašnjih jugoslovenskih republika kojoj međunarodna zajednica nije dopustila da ide svojim putem kao nezavisna država."
Premijer Đukanović piše dalje da je Evropska unija gurnula Crnu Goru u zajednicu sa Srbijom, ali je Beogradski sporazum iz 2002. zapravo predstavljao izlaz jer je ponudio mogućnost referenduma po isteku tri godine. Crna Gora je odlučila da prihvati tu mogućnost i čak nedemokratski princip da za nezavisnost mora da glasa više od 55% građana.
Crnogorski premijer navodi da je verovatni razlog ponašanja prema Crnoj Gori preokupiranost Evropske unije problemom Kosova i procena da bi nezavisnost Crne Gore predstavljala "loš primer". "Šta god da je razlog jednostavno nije pravično odricati nam naše demokratsko i nacionalno pravo kako bi bili postavljeni primeri ostalima".
"Iskreno govoreći izbor je: evropska integracija Crne Gore kao nezavisne, moderne države sa jasnim osećajem za identitet ili integracija kao manjeg partnera neuravnotežene, nefunkcionalne unije sa većim bratom – Srbijom, uz trajan strah od gubitka identiteta. Istina je da nametnuta unija naših dveju država ne funkcioniše dobro i da bi nastavak njenog postojanja odložio integraciju obeju zemalja u Evropsku uniju", piše crnogorski premijer Milo Đukanović u "Fajnenšel tajmsu" zaključujući tekst na sledeći način:
"Ako značajna većina građana i građanki moje zemlje izglasa nezavisnost nemojte to shvatiti kao znak da smo mi sitničavi, balkanski nacionalisti zagledani u sebe. Dokazali smo da nismo. Umesto toga prihvatite rezultat referenduma kao dobrodošlu pobedu demokratije, tolerancije i pre svega evropskih vrednosti".
"Krvavi raspad Jugoslavije je posramio Evropu. Ali oni od nas koji živimo na Balkanu znamo jako dobro da je demontaža veštačke države uključivala seriju krvavih nacionalnih i verskih ratova, da je koštala najmanje 100.000 života dok su stotine hiljada izbegle iz svojih domova. ... Tako užasne i rasprostranjene zločine i etnička čišćenja Evropa nije videla od poraza nacizma", počinje predsednik Vlade Crne Gore Milo Đukanović autorski članak u Fajnenšel tajmsu (Financial Times) i nastavlja: "Postoji, međutim, jedna pozitivna priča iz tih jezivih ratova. Ona uključuje moju malu, ali žestoko ponosnu višenacionalnu državu, Crnu Goru".
"Mi smo jedina od šest republika nekadašnje Jugoslavije u kojoj nije bilo ratova u vreme raspada Jugoslavije. Jedini smo porazili zlo koje se devedesetih raširilo bivšom Jugoslavijom i ustali smo za one vrednosti koje su najveće u evropskoj kulturi. Naše mešovito stanovništvo – Crnogorci, Srbi, Bošnjaci, Muslimani, Albanci i Hrvati prošli su zajedno kroz užase. Odbili smo da se priključimo ludilu da koljemo jedan drugoga. Primali smo talas za talasom izbeglica sa ratišta izvan naših granica ne vodeći računa o njihovoj naciji ili veri."
"Možda ste pomislili da je Evropska unija isticala Crnu Goru kao primer regionu. Naprotiv, nekada se čini da je Crna Gora zbog svoje velikodušnosti i uzdržavanja kažnjena od strane ostatka Evrope. Kada su ratovi završeni moja zemlja bila je jedina od nekadašnjih jugoslovenskih republika kojoj međunarodna zajednica nije dopustila da ide svojim putem kao nezavisna država."
Premijer Đukanović piše dalje da je Evropska unija gurnula Crnu Goru u zajednicu sa Srbijom, ali je Beogradski sporazum iz 2002. zapravo predstavljao izlaz jer je ponudio mogućnost referenduma po isteku tri godine. Crna Gora je odlučila da prihvati tu mogućnost i čak nedemokratski princip da za nezavisnost mora da glasa više od 55% građana.
Crnogorski premijer navodi da je verovatni razlog ponašanja prema Crnoj Gori preokupiranost Evropske unije problemom Kosova i procena da bi nezavisnost Crne Gore predstavljala "loš primer". "Šta god da je razlog jednostavno nije pravično odricati nam naše demokratsko i nacionalno pravo kako bi bili postavljeni primeri ostalima".
"Iskreno govoreći izbor je: evropska integracija Crne Gore kao nezavisne, moderne države sa jasnim osećajem za identitet ili integracija kao manjeg partnera neuravnotežene, nefunkcionalne unije sa većim bratom – Srbijom, uz trajan strah od gubitka identiteta. Istina je da nametnuta unija naših dveju država ne funkcioniše dobro i da bi nastavak njenog postojanja odložio integraciju obeju zemalja u Evropsku uniju", piše crnogorski premijer Milo Đukanović u "Fajnenšel tajmsu" zaključujući tekst na sledeći način:
"Ako značajna većina građana i građanki moje zemlje izglasa nezavisnost nemojte to shvatiti kao znak da smo mi sitničavi, balkanski nacionalisti zagledani u sebe. Dokazali smo da nismo. Umesto toga prihvatite rezultat referenduma kao dobrodošlu pobedu demokratije, tolerancije i pre svega evropskih vrednosti".
