"Težina posete" Hu Đintaoa Americi meri se milijardama dolara. Čelnik države koja već više od decenije predstavlja najbrže rastuću od velikih svetskih privreda i domaćini najjače svetske privrede trebalo bi prema najavama da razgovaraju pre svega o sada već zabrinjavajućoj disproporciji u američko-kineskoj trgovini.
Kina je svake od poslednjih deset godina mnogo više izvozila u Ameriku nego što je iz nje uvozila. Ali razlika je 1996. iznosila četrdesetak milijardi dolara, da bi 2002. prešla stotinu, a prošle, 2005. čak dve stotine milijardi. Za toliko novca Kina više izveze u Ameriku nego što iz nje uveze. Rast razlike toliko je veliki, grafikon je toliko strm, da Amerikancima zaista zadaje poprilično problema. Amerikanci, dalje, smatraju kinesku valutu – juan potcenjenom i to čak za 40% što Kinezima daje priliku da inače jeftine proizvode plasiraju na američko tržište po još nižim cenama. Kinezi odgovaraju da su revalvirali valutu samo letos za 3%. Amerikanci na to pak odgovaraju da je učinjeno dosta, ali ne dovoljno. "Kina kao da govori prave stvari, izgleda da su iskreno za taj program. Čelnik Narodne banke Kine govori tako da nam izgleda da idu u pravom smeru, ali proces promene i dalje izgleda mučno spor", kaže zamenik američkog državnog sekretara Robert Zelik (Zoellick). Amerikanci se nadaju da bi predsednik Kine upravo u Americi mogao objaviti naredne korake ka potpuno fleksibilnom kursu juana.
Objavljeno je da je pred dolazak kineskog predsednika potpisano više od stotinu američko-kineskih trgovinskih sporazuma vrednosti 16.000.000.000 $. Jedan od najvećih je kupovina 80 aviona tipa "Boing 737" (Boeing) vrednih 4.600.000.000 $. Kineski predsednik verovatno je zato u ovoj poseti Sjedinjenim Američkim Državama uvrstio i obilazak ove kompanije. Predsednik Hu posetio je i "Majkrosoft" (Microsoft) i sastao sa Bilom Gejtsom (Bill Gates), čelnikom najveće svetske kompanije za izradu računarskih programa. Ono o čemu je tu verovatno bilo poprilično govora su autorska prava. Amerikanci procenjuju da je od računarskih programa, i audio i video sadržaja koji se vrte u Kini 90% piratsko. I ovde prema Amerikancima Kina napreduje, ali ne čini dovoljno.
Od ostalih tema, mimo za američko-kineske sastanke uobičajeno različitih stavova u vezi sa Tajvanom i stepenom poštovanja ljudskih prava u Kini, ovog puta bi će svakako biti reči o Iraku i Iranu. Američka strana mogla bi otvoriti i pitanja nekih drugih sloboda u Kini poput sputavanja korisnika interneta ili zatvaranja sveštenika bilo budističkih bilo rimokatoličkih.
"Samit i naši odnosi jasno gledaju dalje od ekonomije – naročito na ljudska prava i prirodu kineskog sistema. To je stav koji je predsednik (Sjedinjenih Američkih Država Džordž) Buš (George Bush) široko isticao prošle godine tokom razgovora sa predsednikom Huom. Tada je posebno naglasio da je naš interes otvaranje mogućnosti za više verskih sloboda. Razgovarali smo o konkretnim slučajevima i vršili pritisak na Kinu. Ali mislim da je isto tako važno da o ovome otvorimo i institucionalni dijalog", kaže Robert Zelik.
Ipak, Amerikanci će ovog puta verovatno, kada je o čisto političkim temama reč, zažmuriti makar na jedno oko i to ako ni zbog čega ono iz jednog razloga kojeg su i te kako svesni: Ako kineski privredni rast bude nastavljen ovim tempom, a za sada nema naznaka da se rast bitno usporava, Kina će 2030. prestići Ameriku i postaće najjača privreda sveta.
Kina je svake od poslednjih deset godina mnogo više izvozila u Ameriku nego što je iz nje uvozila. Ali razlika je 1996. iznosila četrdesetak milijardi dolara, da bi 2002. prešla stotinu, a prošle, 2005. čak dve stotine milijardi. Za toliko novca Kina više izveze u Ameriku nego što iz nje uveze. Rast razlike toliko je veliki, grafikon je toliko strm, da Amerikancima zaista zadaje poprilično problema. Amerikanci, dalje, smatraju kinesku valutu – juan potcenjenom i to čak za 40% što Kinezima daje priliku da inače jeftine proizvode plasiraju na američko tržište po još nižim cenama. Kinezi odgovaraju da su revalvirali valutu samo letos za 3%. Amerikanci na to pak odgovaraju da je učinjeno dosta, ali ne dovoljno. "Kina kao da govori prave stvari, izgleda da su iskreno za taj program. Čelnik Narodne banke Kine govori tako da nam izgleda da idu u pravom smeru, ali proces promene i dalje izgleda mučno spor", kaže zamenik američkog državnog sekretara Robert Zelik (Zoellick). Amerikanci se nadaju da bi predsednik Kine upravo u Americi mogao objaviti naredne korake ka potpuno fleksibilnom kursu juana.
Objavljeno je da je pred dolazak kineskog predsednika potpisano više od stotinu američko-kineskih trgovinskih sporazuma vrednosti 16.000.000.000 $. Jedan od najvećih je kupovina 80 aviona tipa "Boing 737" (Boeing) vrednih 4.600.000.000 $. Kineski predsednik verovatno je zato u ovoj poseti Sjedinjenim Američkim Državama uvrstio i obilazak ove kompanije. Predsednik Hu posetio je i "Majkrosoft" (Microsoft) i sastao sa Bilom Gejtsom (Bill Gates), čelnikom najveće svetske kompanije za izradu računarskih programa. Ono o čemu je tu verovatno bilo poprilično govora su autorska prava. Amerikanci procenjuju da je od računarskih programa, i audio i video sadržaja koji se vrte u Kini 90% piratsko. I ovde prema Amerikancima Kina napreduje, ali ne čini dovoljno.
Od ostalih tema, mimo za američko-kineske sastanke uobičajeno različitih stavova u vezi sa Tajvanom i stepenom poštovanja ljudskih prava u Kini, ovog puta bi će svakako biti reči o Iraku i Iranu. Američka strana mogla bi otvoriti i pitanja nekih drugih sloboda u Kini poput sputavanja korisnika interneta ili zatvaranja sveštenika bilo budističkih bilo rimokatoličkih.
"Samit i naši odnosi jasno gledaju dalje od ekonomije – naročito na ljudska prava i prirodu kineskog sistema. To je stav koji je predsednik (Sjedinjenih Američkih Država Džordž) Buš (George Bush) široko isticao prošle godine tokom razgovora sa predsednikom Huom. Tada je posebno naglasio da je naš interes otvaranje mogućnosti za više verskih sloboda. Razgovarali smo o konkretnim slučajevima i vršili pritisak na Kinu. Ali mislim da je isto tako važno da o ovome otvorimo i institucionalni dijalog", kaže Robert Zelik.
Ipak, Amerikanci će ovog puta verovatno, kada je o čisto političkim temama reč, zažmuriti makar na jedno oko i to ako ni zbog čega ono iz jednog razloga kojeg su i te kako svesni: Ako kineski privredni rast bude nastavljen ovim tempom, a za sada nema naznaka da se rast bitno usporava, Kina će 2030. prestići Ameriku i postaće najjača privreda sveta.
