U okviru ovogodišnjeg FEST-a publika će moći da pogleda 75 filmova iz čitavog sveta. Karte za svečano otvaranje već su odavno rasprodate, ali će posetioce ove manifestacije i narednih dana moći da vide nova ostvarenja nekih od ključnih autora poput Vima Vendersa, Atoma Egojana ili Stivena Friersa. No, čast da otvori ovu manifestaciju pripala je reditelju Emiru Kusturici.
“Drago mi je da bilo šta postoji kao faktor koji utvrđuje i obnovlja kulturni indentitet, da mogu da učestvujem u tome. A ono što je značajno jeste sledeće, da je FEST bio i ostao jedan izraz koji govori danas više o tome kako Beograd i Srbija ima kulturno tržište mnogo razvijenije nego bilo ko drugi od naših susjeda. Mislim da je FEST zreo, da pored svih promjena koje su učinjene da konačno promjeni svoju funkciju festivala koja je za vreme titoizma, kad su se dobijali filmovi kada drugi nisu i goste koje drugi nisu. Mislim da ovaj kulturni obrazac koji postoji da treba FEST da zadrži da li u formi koji bi posvetio pažnju više autorima i da se autori stave u centralni dio interesovanja. I to je nešto što, mislim FEST-u može da omoguću efikasniji i bolji život u budućnosti.”
Filmovi koji se prikazuju u okviru ovogodišnjeg FEST-a raspoređeni su u nekoliko tematskih celina, ali sva ova dela kako objašnjava selektor ove manifestacije Miroljub Vučković, imaju jedan zajednički imenitelj:
“Program FEST-a je sačinjen od filmova koji su obeleželi sezonu, a ono što u suštini predstavlja zajednički imenitelj to je novo i kvalitetno. Mislim da je sezona bila veoma bogata i FEST 2006. godine treba da odrazi to bogatstvo, raznolikost, uzbuđenja, misli i lepote koju nudi program FEST-a 2006.godine.”
Na programu 34. FEST-a nalaze se i najznačajniji filmovi koji su u poslednje vreme snimljeni na prostoru bivše Jugoslavije. Među njima posebno mesto zauzima film Grbavica mlade bosanske rediteljke Jasmile Žbanić, koji govori o ženama koje su tokom proteklog rata silovane u srpskim logorima. Selektor festivala Miroljub Vučković:
“Ja sa zadovoljstvom objavljujem dva filma koji dolaze iz Hrvatske, film Ognjena Siličića ‘Oprosti za kung fu’ i film Hrvoja Hribara ‘Što je muškarac bez brkova’, dva veoma zanimljiva filma koji na specifičan način, duhovitošću i melodramom ukazuju na traumatične momente svakodnevice ali na način koji se lako može podneti i prihvatiti. Takođe imamo dva filma koji dolaze iz Bosne i Hercegovine to je ‘Ljubav na granici’, dokumentarni film Miroslava Mandića, i ono na šta sam zaista veoma ponosan da po drugi put za dve godine direkcija FEST-a obezbeđuje berlinskog pobednika, a u ovom slučaju to je film ‘Grbavica’ Jasmile Žbanić”.
Reditelj Emir Kusturica nema, međutim, previše razumevanje za filmove koji u prvom planu imaju neku vrstu političke poruke.
“Ljudima je malo previše estetike, malo im je to dosadano, a s druge strane nisu baš odustali od bajki. Jedna zbrka pojmova koja vlada u medijima, ona dovodi do toga da često filmovi sa vrlo striktnom i linearnom političkom porukom ili idejom postaju hitovi, odnosno postaju zanimljivi. Ja se nadam da taj automatizam, prenošenje iz realnosti u film neće biti trend, nego ćemo se izboriti da bude i tih filmova ali naravno i ovih filmova za koje smo se borili čitav život. Prema tome, trend od Majkla Mura do ‘Grbavice’ ili bilo kojeg drugog filma, nadam se da nećemo morati previše da gledamo kako engleski vojnici siluju Iračane po privatnim žurkama u porobljenom Iraku.”
Mada su pojedini uglavnom desničarski krugovi već unapred film “Grbavica” proglasili kontroverznim, selektor Miroljub Vučković tvrdi da je izuzetno važno da publika u Srbiji pogleda ovaj film:
“Sve izaziva kontroverzu, jer film u stvari postoji da pobudi na misao. Gledalac svojim pogledom završava film. Ja sam ubeđen da će to biti i slučaj filma ‘Grbavica’ Jasmile Žbanić.”
“Drago mi je da bilo šta postoji kao faktor koji utvrđuje i obnovlja kulturni indentitet, da mogu da učestvujem u tome. A ono što je značajno jeste sledeće, da je FEST bio i ostao jedan izraz koji govori danas više o tome kako Beograd i Srbija ima kulturno tržište mnogo razvijenije nego bilo ko drugi od naših susjeda. Mislim da je FEST zreo, da pored svih promjena koje su učinjene da konačno promjeni svoju funkciju festivala koja je za vreme titoizma, kad su se dobijali filmovi kada drugi nisu i goste koje drugi nisu. Mislim da ovaj kulturni obrazac koji postoji da treba FEST da zadrži da li u formi koji bi posvetio pažnju više autorima i da se autori stave u centralni dio interesovanja. I to je nešto što, mislim FEST-u može da omoguću efikasniji i bolji život u budućnosti.”
Filmovi koji se prikazuju u okviru ovogodišnjeg FEST-a raspoređeni su u nekoliko tematskih celina, ali sva ova dela kako objašnjava selektor ove manifestacije Miroljub Vučković, imaju jedan zajednički imenitelj:
“Program FEST-a je sačinjen od filmova koji su obeleželi sezonu, a ono što u suštini predstavlja zajednički imenitelj to je novo i kvalitetno. Mislim da je sezona bila veoma bogata i FEST 2006. godine treba da odrazi to bogatstvo, raznolikost, uzbuđenja, misli i lepote koju nudi program FEST-a 2006.godine.”
Na programu 34. FEST-a nalaze se i najznačajniji filmovi koji su u poslednje vreme snimljeni na prostoru bivše Jugoslavije. Među njima posebno mesto zauzima film Grbavica mlade bosanske rediteljke Jasmile Žbanić, koji govori o ženama koje su tokom proteklog rata silovane u srpskim logorima. Selektor festivala Miroljub Vučković:
“Ja sa zadovoljstvom objavljujem dva filma koji dolaze iz Hrvatske, film Ognjena Siličića ‘Oprosti za kung fu’ i film Hrvoja Hribara ‘Što je muškarac bez brkova’, dva veoma zanimljiva filma koji na specifičan način, duhovitošću i melodramom ukazuju na traumatične momente svakodnevice ali na način koji se lako može podneti i prihvatiti. Takođe imamo dva filma koji dolaze iz Bosne i Hercegovine to je ‘Ljubav na granici’, dokumentarni film Miroslava Mandića, i ono na šta sam zaista veoma ponosan da po drugi put za dve godine direkcija FEST-a obezbeđuje berlinskog pobednika, a u ovom slučaju to je film ‘Grbavica’ Jasmile Žbanić”.
Reditelj Emir Kusturica nema, međutim, previše razumevanje za filmove koji u prvom planu imaju neku vrstu političke poruke.
“Ljudima je malo previše estetike, malo im je to dosadano, a s druge strane nisu baš odustali od bajki. Jedna zbrka pojmova koja vlada u medijima, ona dovodi do toga da često filmovi sa vrlo striktnom i linearnom političkom porukom ili idejom postaju hitovi, odnosno postaju zanimljivi. Ja se nadam da taj automatizam, prenošenje iz realnosti u film neće biti trend, nego ćemo se izboriti da bude i tih filmova ali naravno i ovih filmova za koje smo se borili čitav život. Prema tome, trend od Majkla Mura do ‘Grbavice’ ili bilo kojeg drugog filma, nadam se da nećemo morati previše da gledamo kako engleski vojnici siluju Iračane po privatnim žurkama u porobljenom Iraku.”
Mada su pojedini uglavnom desničarski krugovi već unapred film “Grbavica” proglasili kontroverznim, selektor Miroljub Vučković tvrdi da je izuzetno važno da publika u Srbiji pogleda ovaj film:
“Sve izaziva kontroverzu, jer film u stvari postoji da pobudi na misao. Gledalac svojim pogledom završava film. Ja sam ubeđen da će to biti i slučaj filma ‘Grbavica’ Jasmile Žbanić.”
